Албанска мафија или албански организовани криминал () су општи термини који се користе за криминалне организације са сједиштем у Албанији или састављене од етничких Албанаца. Албански организовани криминал је активан у Европи, Сјеверној Америци, Јужној Америци и разним другим дијеловима света, укључујући Блиски исток и Азију. Албанска мафија учествује у различитим криминалним подухватима, укључујући трговину дрогом, оружјем, људима и људским органима. Албански криминал карактеришу разноврсни злочиначки планови који, по својој сложености, показују један од највећих криминалних капацитета у свијету. Само у Албанији постоји преко 15 мафијашких породица које контролишу организовани криминал. Према извештајима Викиликса, албанска мафија имала је монопол над разним међународним везама на исток до Израела, и запад до Јужне Америке. Ови извештаји првенствено указују на јаку везу између политичара и различитих албанских мафијашких породица. Према истраживачком институту за европске и америчке студије (РИЕАС), албанске мафијашке групе су хибридне организације (различити сектори друштва), често укључене у криминалне и политичке активности.
Албанска мафија, у цјелини, представља један од највиших елемената који проузрокује злочин на свијету, комбинујући "традиционалне" карактеристике - очигледно се манифестује у крутој унутрашњој дисциплини, у кланској структури, вјенчања се обављају унутар клана и тиме се повећава непропусност, поузданост и ендогена чврстоћа - са модерним и иновативним елементима, као што су транснационалност, комерцијални импринтинг и криминолошка култура услуга. Огромна логистика готово по скоро читавом свијету и синкретичка природа албанског криминала олакшала је њено оснивање изван матичне земље и њену интеграцију са локалним криминалом, искориштавајући прилике које су својствене читавој мрежи земљака.
У Сједињеним Државама, појам "албанска мафија" може укључивати или се посебно односити на различите албанско-америчке организоване криминалне групе, као што су Организација Рудај или Албански дјечаци, оба са сједиштем у Њујорку. Албанско-америчке криминалне групе варирају у опсегу својих веза са албанским мафијашким групама у Албанији или Европи, у распону од лабаво повезаних или углавном независних од албанских мафија у Европи до суштински америчких проширења европских албанских мафијашких група.
Структура и састав
Хијерархија клана Типична структура албанске мафије је хијерархијска. Породични клан се назива "фис" или "карта". Породице имају извршни одбор познат као "Бајрак" и бирају високорангираног члана за сваку јединицу. Јединицу води "Крие" или "Шеф" који одабире "Криетаре" или "подшефове" да служе испод њих. Затим ће Криетар изабрати "Мик" или "Пријатеља" који дјелује као веза са члановима и одговоран је за координацију активности јединица.
Чланство Дубоко се ослања на лојалност, част и породицу - крвни односи и брак су веома важни - већина албанских мрежа изгледа да је "старомодна". Породице или кланови албанске мафије обично се састоје од група које имају хиљаде чланова широм света, чинећи проширену породицу, која живи дуж цијеле балканске руте од источне Турске до западне Европе и Северне Америке.
Према Иоанису Михалетосу, породичну структуру карактерише снажна унутрашња дисциплина, која се постиже кажњавањем за свако одступање од унутрашњих правила. Казна осигурава страх, а страх гарантује безусловну оданост породици. Одредбе унутар структуре породице дозвољавају да се званични закони сматрају секундарним, неважним и необавезујућим. Пошто се мафијашке породице заснивају на крвним везама, број чланова клана је ограничен, а везе између њих су веома јаке. Као резултат тога, инфилтрација у мафију је готово немогућа. Припадници других етничких група могу бити прихваћени само за обављање једнократних или секундарних послова. Породице албанске мафије организоване су у 4-6 или више нивоа; таква структура им омогућава да очувају способност организационог деловања чак и у случају да су неки од његових чланова или група заробљени.
Кланови по регионима у Албанији Албанска мафија има кланове широм света. У Албанији постоје кланови који раде у одређеним мјестима или градовима. Свака регија је под контролом одређене мафијашке породице која надгледа међународне операције. У Скадру је клан Џакја снажан и има дугу историју криминалних чланова породице. Друге истакнуте албанске мафијашке породице које дјелују у и око Албаније укључују; криминалну породицу Брегус или "Брегу", води је Армир Брегу, који се налази у Великој Британији, и породица Османи и "Банда Јушинес", чији је шеф "Алдо Баре" ухапшен и налази се у притвору. Клан Алуши влада на подручју Курцаја у Албанији. Шеф Алуши клана је Нрека Никпрелај, надимак Младен. Његов клан има и много криминалних веза у Молунату.
Ритуали и кодекси понашања
Беса Албанска мафија користи термин беса, што значи "повјерење", као име за њихов "кодекс части". Током процеса регрутације, члан који је уведен у албанску мафију мора положити заклетву. Заклетва се тада сматра светом јер је дефинисана као Беса. Беса је изузетно важна у албанској култури и сматра се вербалним уговором поверења. Нарочито у северној Албанији, када неко некоме да своју Бесу, дали су некоме свој живот и штитиће некога својим животом.
Међународна активност Према подацима америчког Стејт департмента, Албанија је главно упориште организованог криминала широм света и главне тачке трговине дрогом, оружја, имиграната и кривотворене робе. Поред тога, „национални“ картели разликују се по непостојању вертикалне хијерархије и под контролом су породичних група. Четири велика клана контролишу 20 породица које такође управљају трговином људима, проституцијом, уценама, пљачкама аутомобила и прањем новца", пише Спутник.
Турске и италијанске мафијашке организације су главни партнери албанске мафије у трговини дрогом. Албанска мафија, према Спутнику, одржавају везе са званичницима, полицијом, царином, обавештајним службама, па чак и војском у својим земљама.
Кина Албанска мафија је проширила своје активности на Кину. Након што су кинеске власти откриле активност албанске мафије, укључујући трговину дрогом и мреже проституције. У извештајима се наводи да је мафија укључена у транспорт дроге у различите кинеске градове. Даље, након шверца дроге, они су укључени у кријумчарење кинеских држављана у Европу.
Израел Израелска влада је потврдила своју забринутост да је албанска мафија проширила своје пипке у банкарски систем земље. Израелска обавештајна агенција позвала је на блиску сарадњу између Израела и Албаније у борби против прања новца. Генерални директор министарства правде др. Роткоф Гај, рекао је "ово је важан корак у међународној сарадњи између наших земаља у борби против прања новца употребом силе закона и за продубљивање односа између Израела и других земаља."
Аустралија Дуготрајна истрага Нуз Корпа Аустралија показала је да је албанска мафијашка група - на челу с неким од најтраженијих мушкараца у Аустралији - успоставила "укоријењену инфилтрацију" готово сваког нивоа аустралијског друштва и према аустралској федералној полицији :
"Европски организовани криминал, првенствено албанска мафија је сада једна од највећих претњи за Аустралију, толико је укорењена, дисциплинована и утицајна у локалним заједницама да је ово учинила озбиљним изазовом за разбијање."
Претежно аустралијска група на челу с бившим Кинг Крос појединцом Васом Улићем, црногорским имигрантом који је 2005. напустио Аустралију, сада је толико умрежен да је постао једна од највећих транснационалних криминалних група у свијету која само у Аустралију увози шест тона годишње али много више у друге дестинације од Јужне Африке до Европе, Кине, Нигерије и Америке. Органи за спровођење закона из Велике Британије, САД и Италије су укључени у истрагу њихових активности.
Васо Улић је 55-годишњи Црногорац који је мигрирао у Аустралију 1979. године и за неколико година је радио као дилер који је продавао дрогу и посуђивао новац дуж злогласне Златне миље Кинг Кроса, али се сада сматра шефом тако велике организације, врло мали број пошиљки дроге улази у Аустралију без његовог знања или дозволе.
Потврђено је да канцеларија тужилаштва у Црној Гори, у којој живи Улич, има обиман досије о Улићу и другим личностима у земљи као дио међународне потјернице за разбијање картела.
Интерна полицијска процјена која је достављена Савезној влади тврди да се њихов криминал сада шири широм свијета директним везама аустралијско - албанског организованог криминала, према познатим мексичким и колумбијским клановима картелима и азијским тријадама, укључујући и групу 14К, јужноафричке криминалне групе, италијанске и холандске криминалне групе посредством претежно мотористичких банди из Мелбурна, Сиднеја, Квинсланда, Јужне Аустралије и Тасманије користећи националне мреже за дистрибуцију Албанца.
Европа
Белгија Године 1989. белгијски премијер Паул Ванден Бојенантс је киднапован у завјери коју је организовао Басри Бајрами. За Бајрамија су власти рекле да је припадник албанске мафије у то вријеме. Албанска мафија има дубоке коријене у Белгији, која је недавно била тема посебног програма на белгијском РТБФ каналу један. Новинари су покушали да истраже корене албанског организованог криминала, али су се жалили да је превише тешко продријети у структуру и организацију албанске мафије, ипак су се сложили да албанска мафија дјелује по узору на италијанску, чији је злочини дио "активности читаве породице" и које имају јасно дефинисану хијерархију. Албанска мафија у Бриселу има монопол над "трговине наркотицима и оружјем", према белгијским изворима.
Француска За албанску мафију у Француској се каже да има монопол над многим криминалним активностима, укључујући трговину оружјем и дрогом. Албанска мафија има снажно упориште у Француској, што је кључна стратегија, јер друге примарне активности надгледају у сусједним земљама различите мафијашке породице и кланови. Француски медији су изјавили да “У многим градовима Француске постоји мрежа албанске мафије која је укључена у трговину наркотицима и проституцију. То је високо организована мрежа и веома је тешко наћи њихове корене и продријети у њу.“
Немачка Породице албанске мафије активне су у неким од њемачких урбаних центара, посебно у Хамбургу. Они играју важну улогу у трговини дрогом и дијеловима града са пуно бордела. Иако је то познато њемачким сигурносним властима, као што је (Bundesnachrichtendienst), оне нису вољне подузети истрагу против албанских криминалних структура у Њемачкој.
"Етнички Албанци" (како их званично зове њемачка полиција), мигрирали су из Албаније, Републике Македоније или Косова, због рата на Косову. Упркос њиховом релативно малом броју, брзо су преузели криминалне мреже хероина и проституције брже него што је то учинила било која друга етничка група. Године 1999. било је много лажних "албанских" банака које су пребациле велике количине новца из Њемачке како би финансирале терористичку групу ОВК на Косову. Ова мафијашка група користи толико насиља да њемачка полиција има проблема у проналажењу свједока који би свједочили против њих; сви потенцијални свједоци страхују за своју сигурност и за сигурност својих породица.
Извјештаји БНД-а наводе да су активности албанске мафије широко распрострањени по Њемачкој. Једна мафијашка породица у Хамбургу, на пример, према БНД извештајима, има преко 300 милиона евра у некретнинама. Поред тога, клан има значајне везе са полицијом, судијама и тужиоцима у Хамбургу.
Према британском криминалцу Колину Бланеју у својој аутобиографији 'Непожељни' пише, албански криминалци у Њемачкој такође често долазе до сукоба са британским криминалцима који дјелују у тој држави. Албански трговци људима били су укључени у сукобе са енглеском организованом криминалном групом познатом под именом Скроз будна фирма, укључујући инцидент у којем је члан енглеске групе прободен кроз руку.
Италија