Парономазија ( — називање по звучној сличности) је стилска фигура понављања речи које слично звуче а различито значе. Речи се разликују у једном до два гласа, она која су у саставу њиховог корена, па њихова звуковна сличност наглашава значењску различитост. Не треба је мешати са парегменоном који се заснива на паронимима, тј. на речима које имају исти корен. Парономазија је блиска игри речима, јер обе фигуре користе слично звучање речи, али игра речима не извире из природе језика као парономазија. Неки парономазију сматрају подврстом игре речима, неки мисле да је игра речима њена подврста, а неки ове две фигуре изједначавају. Припада фигурама дикције.
Историјат појма У античкој реторици овај термин се односио на све игре звуковима речи. Еустатије и Диомед су изједначавали парегменон и парономазију.
Употреба Парономазија је основа риме, махом удружена са алитерацијом и асонанцом. У поезији за децу она је наглашена. У брзалицама она је творбени принцип где је испреплетана са хомеоарктоном, хомеоптотоном и/или хомеотелеутоном. Заједно са игром речима постаје средство духовитости. Користи се у афоризмима, пословицама, рекламним слоганима, те поезији и прози. Може послужити и вежбању говора код деце када треба да науче разлику између слова попут Ч и Ћ, Ђ и Џ (нпр. Мали ђак носи велики џак.).
Примери
Сличне стилске фигуре Алитерација Аноминација Антанаклаза Асонанца Игра речима Каламбур Метатеза Парегменон Хомеоарктон (хомојарктон) Хомеоптотон (хомојоптотон) Хомеотелеутон (хомојотелеутон)
Види још Анаграм Рима Лимерик
Референце
Литература
Popović, Tanja ur. Rečnik književnih termina. Beograd : Logos Art : Edicija.
Спољашње везе ULOGA GLASOVNIH STILSKIH FIGURA U RAZVOJU GOVORA, pp. 104-112. Paronomasia: Definition and Examples Types of Paronomasia
Категорија:Реторика Категорија:Стилске фигуре Категорија:Фигуре дикције