Лужичкосрпска католичка област (), територија је компактног насељавања Лужичких Срба у Горњој Лужици (округ Бауцен у покрајини Саксонија) приближно у троуглу градова Каменц — Бауцен — Хојерсверда (изван граница ових градова).

Југозападна периферија тзв. подручја насељеног Лужичким Србима. Католичка енклава у Немачкој. Сеоско подручје обухвата око 70 села; Лужички Срби овде чине већину (до 90%). Године 1990. у овој области живело је око 20.000 католика (укључујући Немце), од којих две трећине су чинили Лужички Срби (Sorbisches Kulturlexikon, 2014). Лужички Срби католици Саксоније припадају Дрезденско-Мајсенској бискупији и такође Герлицкој бискупијиСтр. 29: (парохија Витихенау). Колоне и крстови указују на побожност овдашњег становништва. Часопис католичких Лужичких Срба је „Католски посол” (осн. 1863).

Само у овој области лужичкосрпски језик је средство свакодневне комуникације свих генерација. Због одличног очувања језика и културе католичка област од средине 20. века се сматра као лужичкосрпско језгро (; Katolski Posoł (2010) и Serbske Nowiny (2009, 2010): jadrо serbskeho sydlenskeho ruma;Стр. 48—49: ; сердцевина серболужицкой области поселения). Према подацима од 1992. године, у области „Kerngebiet” 96% становништва млађе од 35 година, који су знали лужичкосрпски, учили језик код куће, 95% говорили лужичкосрпски у својим породицама, а 76% говорили код куће само лужичкосрпски (никад немачки).

Административно-територијални састав 170п|мини|

Католичка област обухвата лужичкосрпске говорне парохије: Витихенау, Здир, Кроствиц, Небелшиц, Остро, Ралбиц и Шторха, у којима католици доминирају. У границама заједнице општина Ам Клостервасер, која укључује пет општина, 2001. године лужичкосрпском језику је говорило 5990 људи (према А. Муки од 1882. године — 5693, према А. Чернику од 1956. године — 6059), а немачком — 1937 (према Муки — 322, према Чернику — 1740).

ОпштинаСтановништво (30.09.2018)Део католика (2011)Кроствиц1038 93%Ралбиц-Розентал1682 89,6%Небелшиц1189 84,5%Рекелвиц1132 82%Паншвиц-Кукау2096 77,6%Град Витихенау5729 57,8%Пушвиц814 49%Радибор3131 34,5%Нешвиц2431 18,9%Геда3086 13,8%

Историја

До Реформације у 16. веку лужичкосрпске католичке парохије су биле у Бауцену, Витихенауу, Кроствицу, Небелшицу и Радибору. Године 1754. парохија се појавила у Ралбицу, 1772. године у Остроу, 1902. године у Шторхи. Током Реформације већина Лужичких Срба је постала протестантима. Католичко свештенство је створило локалну варијанту горњолужичкосрпског књижевног језика. J. Светлик у 18. веку је створио словник „Vocabularium Latino-Serbicum” (1721) и превео библију на лужичкосрпски језик (до 1771). Католички свештеници су студирали у Чешкој, укључујући на Collegium Pragense од 1627. године и Вендском семинару у Прагу од 1727. до 1921. године. Они су учествовали у друштву „Сербовка”. После Бечког конгреса 1815. године горњолужичкосрпска парохија Витихенау је постала део Пруске. После уједињавања Немачке 1871. године политика Културкампфа је довела до сукоба немачке државе с католичком црквом. Религиозни центар лужичкосрпских католика у Ватикану и центар образовања у Прагу су били изван Немачке. Лужичкосрпски католици су били мање подложни германизацији него протестантска већина. Према очевицу који је крајем 19. и почетком 20. века често посећивао Лужицу, „…у малом католичком подручју од памтивека није било германизовано ниједно село, што се не може рећи за протестанте”. Католицима је било забрањено да ступају у брак с некатолицима (конфесионални мешовити брак био је практично немогућ до 1945. године). Нацистичка Немачка у оквиру „Wendenpolitik” 1940. године је пребацила скоро све свештенике у друге земље.

Према А. Муки од 1880. године Лужичких Срба католика је било 14.047, према А. Чернику од 1956. године — 12.370, према М. Валди од 2003. године — 7745 Лужичких Срба католика осим града Бауцен.Serbske Nowiny (2010):

Види још Подручје насељено Лужичким Србима Католички дијалект горњолужичкосрпског језика Ајхсфелд — немачко-католичка област у Немачкој (Доња Саксонија, Тирингија и Хесен)

Референце

Категорија:Саксонија Категорија:Географија Лужичких Срба Категорија:Лужички Срби католици