Певање уз гусле је извођачка уметност која обухвата солистичко певање народних епских песама у десетерцу које певач изводи пратећи се на гуслама, једножичном гудачком инструменту.Влаховић, Митар С., Гусле и јуначке песме у Источној Србији, Гласник Етнографског музеја у Београду, књ.10, Београд, 1935, стр. 100–107.Влаховић, Митар С., О гуслама и епској поезији у околини Пирота, Живот и рад, св. 10, Београд, 1935, стр. 253–256. Присутно је на територије целе Србије, али је његова пракса израженија у западним и централним пределима Србије,Влаховић, Митар С., О гуслама и гусларима у пиротском крају, Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 11, Београд, 1936, стр. 142–160. и у Војводини.
Певање уз гусле се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.
Године 2018. певање уз гусле нашло се и на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства
Историја 150px|мини|лево|Српске гусле У прошлости су усменим путем преношени и поетски текстови и музичка компонента гусларских песама, док се данас презентују махом познати, записани текстови, али се музичка компонента обликује по принципу ипморвизација.Влаховић, Митар, Стање епске песме у Источној Србији, Прилози проучавању народне поезије, Год. I, св. 1, Београд, 1934, стр. 96–106. Ова архаична форма народне уметности промовише највише етичке вредности, важност породичних односа и хомогености заједнице и представља спој историјског памћења колектива и традиционалне музичке вештине, а заједнице које је практикују, сматрају је најрепрезентнијим елементом свог идентитета.
Певање уз гусле као елеменат нематеријалног културног наслеђа Србије
Певање уз гусле, део нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Одлуку о упису гуслања донео је 29. новембра 2018. Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа. Номинацију је покренуло Министарство културе и информисања 2016. године, Центром за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, Музиколошким иснститутим САНУ и Савезом гуслара Србије. гусларских удружења, појединаца, локалних самоуправа, институција, невладиних организација и стручних удружења. Певање уз гусле је трећи упис Републике Србије на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
У Ужицу постоји гусларско удружење „Право у жицу”.Подмладак чува гусларску традицију („Политика”, 24. фебруар 2019)
Контрадикторности и полемике По упису певања уз гусле на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства дошло је до полемике око тога да ли је ова уметност заиста само српско културно наслеђе, или је заправо културно наслеђе целог региона Балкана, обзиром да се ова врста песме негује вековима и у Босни и Херцеговини, Хрватској, Албанији, а посебно у Црној Гори. Ове земље повеле су иницијативу да нематеријално насљеђе везано за овај традиционални инструмент буде предмет даљих активности на покретању једне мултинационалне номинације према УНЕСКО-у.
Види још Гусле Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије Нематеријално културно наслеђе
Референце
Литература
Категорија:Српска музика
Категорија:Нематеријално културно наслеђе Србије Категорија:Унеско нематеријално културно наслеђе Србије Категорија:Крајишка музика Категорија:Херцеговачка традиционална музика Категорија:Црногорска традиционална музика