Психичка зависност изазвана психоактивним супстанцама је облик зависности у којој преовлађују психичке сметње.Букелић Ј., Дрога у школској клупи, Веларта, Београд, Свака активна употреба или злоупотреба психоактивних супстанци може довести до стварања психичке и физичке зависности. Оно што карактерише зрелу, душевно здраву особу је капацитет за љубав и капацитет за рад, а то је код злоупотребе психоактивном супстанци због психичка зависност у великој мери поремећено.
Дефиниције Психоактивна супстанца — продукти биљног, животињског и минералног порекла која након уноса у организам (злоупотребе), оставља за собом бројне физичке последице по централни нервни систем, утиче на промене темперамента, карактера, навика, потреба, односно до оштећења личности у психичком и сваком другом смислу. Светска здравствена организација дефинише психоактивну супстанцу (дрогу) на следећи начин: „Дрога је свака супстанца, која, унесена у организам, може да модификује једну или више функција.Букелић Ј., Дрога у школској клупи, Веларта, Београд, .
Зависност — стање периодичне или континуиране интоксикације проузроковане поновљеним узимањем природних или синтетичких супстанци
Психичка зависност — психолошко стање које се испољава као неодољива жеља за дрогом, навика, да се дрога узме, у почетку због осећања задовољства, растерећења или отклањања осећања нелагодности, а касније услед створене зависности, коју прате веома непријатни симптоми.Марјановић Д., Милићевић Ж., Дрога, алкохол, коцка – непријатељи живота, приручник за превенцију болести зависности у основним школама, Завод за уџбенике, Београд, .
Телесна или физиолошка зависност стање адаптације организма на супстанцу, посебно процес неуроадаптације. Супстанца је “уплетена” у трансмисијске и рецепторске системе мозга. Смањивање дозе или покушај прекида уношења доводи до непријатних стања и апстиненцијалних тегоба што је знак успостављене физиолошке зависности.. Geneva:
Болести зависности — је патолошко стање зависност од психоактивних супстанци (ПАС), као што су етил алкохол (алкохолизам), дроге (наркоманија) и цигарете (никотинизам).
Наркоман — означава се искључиво она особа која се сматра зависном само од опијата или стимуланса. Вујаклија М., Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, .
Политоксикоманија или полиадикција — штетна употреба више психоактивних супстанци истовремено.Видановић И., Колар Д., Ментална хигијена, Ауторско издање, Београд-Сремчица, .
Толеранција — промена реаговања организма на унету супстанцу; знак је успостављене зависности и адаптације организма; потребно је повећање дозе да би се доживели исти ефекти које је раније обезбеђивала мања количина супстанце (код алкохолизма постоји пад толеранције, код хероинске зависности и зависности од стимуланса он се не јавља).Ramah A. Psihoaktivne supstance. Beograd: Interprint; 2001.
Историја Још из периода древних цивилизација људи су користили природне психоактивне супстанце (дрогу) коју се налазили у из својој околини. Најчешће је то било у магијским и религиознимобредима. Коришћење дрога изван тог контекста била је ретка појава.
У другој половини 20. века дошло је до експанзије појаве злоупотребе психоактивних супстанци, као и драматичаног пораст особа које су зависници од различитих дрога, било природног или синтетичког порекла и то нарочито међу младима.
У 21. веку у пракси се све више користе синтетичке психоактивне супстанце (дроге) чије је дејство јаче, а тиме и опасније од природних дрога.
Епидемиологија мини|Амерички годишњи извештај о смртним случајевима од свих опиоидних лекова. У овај број укључени су опиоидни аналгетици, заједно са хероином и недозвољеним синтетичким опиоидима. На глобалном нивоу према годишњем извештају канцеларије УН за дрогу и криминал (УНОДЦ) током 2010. године, преко 200 милиона људи користило је дрогу у свету. Од тога: 162 милиона користило је канабиноиде (марихуану и хашиш), 35 милиона стимулансе (најчешће амфетамин, метамфетамин и екстази), 16 милиона опијатске дроге (опијум, морфијум, хероин) и 13 милиона кокаин. Према процени Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој улици у Београду у 2013. години, у Србији је живело 170.000 корисника опијата, а просечно лечени зависник имао је 31 годину. Од овог броја у овој успнови лечено је само 14.000 зависника У регистру Завода за јавно здравље исте године се водило 7.900 зависника што значи да је на 1.000 становника било 5 наркомана.
Етиологија У данашњем свету код људи се све више јављају психичке сметње у виду различитих реакција код којих преовлађују промене у доживљавању и понашању. Како би се постигло извесно растерећење психичких тегоба, у почетку, психоактивне супстанце се узимају ради стварања одређеног ефекта — пријатног доживљаја, или са једне стране, супстанце се узимају како би се искривила реалност (фалсификовала реалност), а са друге стране како би се избегла нелагодност или тегоба.
Након тог искуства особа наставља са узимањем супстанци све до тог момента када је стварање било каквог пријатног доживљаја код ње немогућ без употребе психоактивне супстанце. Тако психичка зависност постаје стање које се одликује жељом, потребом, навиком или компулзијом да се психоактивна супстанца узме како би се растеретила напетост и изазвало осећање пријатности.
Без обзира о којој супстанци је реч, психоактивна зависност се може одредити као везаност особе за неку психоактивну супстанцу, која се испољава као неодољива страст за њеним конзумирањем.Видановић И., Речник социјалног рада, Ауторско издање, Београд,
У те супстанце спада и најраширенија легална дрога као што је алкохол.Каличанин П., Психијатрија - Дијагностичко-терапијски приручник за лекаре опште медицине,Технис, Београд, . Етиолошки фактори Етолошки фактори одговорни за настанак зависности, у начелу се могу поделити у три групе, приказане у табели:Kovačević M. Zavisnosti od supstanci - etiologija. Engrami 2002; Етиолошки фактор Врсте Биолошки 1. Генетски фактори
2. Биохемијски фактори
3. Метаболички фактори Психолошки 1. Психодинамске теорије
2. Теорије учења
3. Когнитивно-бихевиоралнe теоријe
4. Системски приступ Социолошки и културолошки 1. Фактори личности
2. Фактори средине
3. Психолошка и фармаколошка дејства супстанце
4. Структура породице
5. Утицаји друштва како глобално тако и на нивоу дуготрајне изложености и доступности адиктивних супстанци у локалној заједници
Патофизиологија Када се психоактивна супстанца (дрога) унесе у тело путем крви она нађе свој пут до мозга и ту испољавају своје психоактивно дејство, мења стање свести, а након краће или дуже употребе изазива психичку и/или физичку зависност, или према терапијским приручницима:
Дејство ПАС на ЦНС
Психоактивне супстанце Савремена поделе психоактивних супстанци заснива се на дејству дрога на централни нервни систем, па се тако разликују:
Депресори централног нервног система (ЦНС) 250px|мини|Поспаност изазвана злoупoтрeбом супстaнци Депресорима ЦНС се називају психоактивне супстанце које изазивају психичку и физичку зависност. Њихово дејство изазива: поспаност, тромост, општу успореност говора и моторике, уске зенице, топлоту у стомаку, сметње пажње и памћења, еуфорију, релаксацију мишића, смањење унутрашње напетости, дезинхибицију. Њихови ефекти могу бити услед активације ми-опиоидних рецептора, што је случај са морфином, хероином и синтетичким опијатима, док друга група депресора попут алкохола, барбитурата и бензодијазепина то чине деловањем на рецепторе за гама аминобутарну киселину (GABA). У ову групу спадају: опијати и полусинтетски опијати (опијум, морфин, кодеин, хероин) опиоиди (синтетски опијати-бупренорфин, метадон, фентанил) барбитурати (амобарбитал, фенобарбитал) бензодиазепини (дијазепам, лоразепам, бромазепам) други хипноседативи (алкохол, гамахидроксибутират - ГХБ) Депресори у нижим дозама смањују активност ЦНС-а (седација, умирење, поспаност...), док у вишим дозама делују као хипнотици. У великим дозама депресори имају ефекте – анестезије све до појаве коме.
Најзаступљенија злоупотреба ових супстанци означава се као алкохолизам, хероинска зависност и таблетоманија. Честа је и злоупотреба тродона (трамадола), лека из групе опијата.
Стимуланси централног нервног система мини|Промене на зеницама након уноса психоактивне супстанце Дроге које привремено убрзавају психичко функционисање носе назив стимуланси централног нервног система. Њихови ефекти су пре свега последица активације допаминских D2 рецептора, али то не чине директним деловањем на њих, већ инхибиторним утицајем на протеине за повратни транспорт моноамина и катехоламина из синапсе у ћелију (амфетамини и катинони), али и активацијом синаптичких терминала који моноамине и катехоламине ослобађају и испумпавају назад у синапсе (кокаин). Тиме се количина ових неуротрансмитера значајно повећава, јер механизам инхибиције транспортера спречава њихово уклањање из синапсе, а активација синаптичких терминала повећава њихов унос у синапсе. Како у моноамине и катехоламине спадају серотонин, допамин и норепинефрин, ефекти стимуланаса су најчешће мешавина психолошких ефеката ова три кључна неуротрансмитера који контролишу расположење, будност, вољу, концентрацију и стварање навика, али и физиолошких ефеката, будући да та три неуротрансмитера истовремено управљају и тонусом крвних судова, брзином рада срца, дигестивног тракта и многим другим активностима организма. У ову групу спадају: кокаин (кокаинска база и crack) амфетамин, метамфетамин ентактогени (МДА, МДМА, МДЕ..) прекурсори амфетамина и сродни стимуланси (кофеин, ефедрин) катинони (меткатинон, мефедрон, алфа-ПВП) никотин. Дејство стимуланса је да: поправљају расположење, повећавају енергију, будност, убрзавају рефлексе, смањују апетит, повећавају радно ангажовање, стварају доживљај снаге, моћи... Затим повећавају активност вегетативног нервног система: ширење зеница, тахикардија, пораст крвног притиска... У клиничкој слици присутни су: убрзан рад срца, повећање крвног притиска, појачано лучење пљувачке, еуфорија, узбуђење, причљивост, несаница, логороичност... Код већих доза присутни су: психомоторни немир, конфузно и делирантно стање са халуцинацијама, тахикардија, сувоћа у устима, дисање убрзано, повраћање, проливи, грчеви, вазомоторни колапс. Код дуготрајне употребе присутна је: раздражљивост, несаница, променљиво расположење, губитак апетита, мршављење, тремор, несаница.
Психоделичне дроге мини|У својим студијама о искуству са псилоцибином, истраживачи користе тиху музику и удобну собу како би осигурали удобно окружење, а искусни водичи надгледају и умирују добровољце. Психоделици мењају уобичајене обрасце менталног функционисања. Њихови ефекти су пре свега последица деловања на серотонинске 5ht-2a рецепторе. У ову групу спадају: природне супстанце: мескалин, псилоцибин... ЛСД (диетиламид лизергичне киселине) ДМТ (диметил триптамин) Психоделични фенетиламини (2-ЦБ, ДОМ, 25-НбОМе) Ова класа дрога изазиваја снажне измене у перцепцији, визуелне халуцинације, феномене деперсонализације и дереализације, емоционалне промене, поремећај свести, конфузију (слично психози). Природни халуциногени углавном потичу из Централне и Јужне Америке. Доживљај при узимању, тзв. „трип“ може бити „бад трип“ и њега карактеришу непријатне халуцинације, страх, анксиозност, агресија, параноја, сумрачно стање.Dragišić-Labaš S, Milić M. Bolesti zavisnosti kao bolesti društva, porodice i pojedinca. Sociologija 2007; .
Дисоцијативи