250п|мини|Кирило и Методије са ученицима 250п|мини|Петочисленици, споменик у Разграду из Бугарске Петочисленици, Свети Петочисленици или Божји угодници су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих Кирила и Методија.Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба. СКЗ, Београд, 1973. Иако се Кирило и Методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у бугарској и руској толико и српској цркви.

Божји угодници Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су: Свети Наум — који се упокојио 23. децембра (по јулијанском календару) 910. године, и када је главни празник храма посвећен овом светитељу. Свети Климент Охридски — који се упокојио 916. године. Његове чудотворне мошти почивају у некадашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозван по њему манастир Св. Климента. Свети Сава Свети Ангеларије Свети Горазд Мошти светитеља Наума и Климента почивају у Охридском манастиру, а светитеља Ангеларија и Горазда у Берату у Албанији. Непознато је где је сахрањен Свети Сава један од Петочисленика.

Историја Ученик Светих Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском папе Стефана V и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте Моравску. С њиховим одласком замрло је богослужење на словенском језику у Моравској.

По преласку Дунава, били су добро примљени од стране бугарског цара Бориса и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара Симеона. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале Охридског и Преспанског језера и ка Драчу и Јадрану, и на том простору покренули опсежну просветититељску и мисионарску делатност што је ојачало не само процес примања и усвајања хришћанства код Срба и Бугара веч и на народној језика, јер су тада језичке баријере међу словенским племенима биле много мање и тање. Данас се у науци тај језик означава просто као „старословенски“.

Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у Охрид, одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Свети Климент подигао цркву Светом Пантелејмону, касније названу управо по Светом Науму, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ и у овој делатности нарочито му помагали Светом Науму. Чудотворне мошти Нумове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену Светог Климента.

Предања и веровања Петочисленици су својом мисијом, по мишљењу Митрополита СПЦ Амфилохија,

Над моштима Светог Наума већ вековима се по наводима (веровању) верника дешавају чудесна исцељења. Њих наводно добијају не само православни хришћани, већ и људи свих вера и нација „који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља.”

Референце

Спољашње везе

Категорија:Православна охридска архиепископија Категорија:Православна црква Категорија:Ћирило и Методије