300px|мини|Vazdušna evakuacija ranjenih partizana iz Bele Krajine u Italiju sa aerodroma Otok u Sloveniji Vazdušna evakuacija ranjenika i bolesnika u NOB bio je za ono vreme najsavremeniji i najkomforniji način zbrinjavanja ranjenika i bolesnika, koji je masovnije počeo da se primenjuje uz pomoć Saveznika od 1944. godine. Tako je spaseno više hiljade ranjenika i izbegnuta tragedija ranjenika iz mnogih bitaka na mnogim lokacijama u okupiranoj Jugoslaviji.Dimić, Milorad; Fabijan, S.; Dimić K. (2000). Primena vazduhoplova vojske Jugoslavije u vazdušnom transportu bolesnika. Beograd: XIV kongres lekara Srbije i Kongres lekara otadžbine i dijaspore. стр. 194.
Značaj Evakuacija ranjenika savezničkim avionima imala je tri značajna cilja: Omogućavanje da se u stacionarnim i bezbednim uslovima u Italiji ranjenicima pruži stručno lečenje i realizuju osnovni medicinski zahtev, stacionarnog lečenja — puna nega i nekretanje do potpune rehabilitacije; Rasterećenje krupnih operativnih jedinica od velikog broja ranjenika koji su te jedinice vodili sa sobom i time ograničavale svoju manevarsku i opštu borbenu sposobnost; Spašavanje života ranjenika sa improvizovanih aerodroma, ispred nosa neprijatelja koji je svim silama nastojao da ih uništi, angažovanjem velikih snaga koje su ponekad i uspevale da prodru i do samih bolnica, nemilosrdno uništavajući zatečene bolesnike i ranjenike.D. Otović, dr J. Nikić »Vazdušne bitke za ranjenike«. Beograd, 1987, str. 65.
Istorija 300px|мини|Savezničke vazduhoplovne snage za potrebe sanitetske službe NOV i PJ imale su svoju prvu primenu za dostavljanje pomoći u sanitetskom materijalu i opremi padobranima. 300px|мини|Priprema ranjenih partizana za vazdušni transport februara 1945. Potreba za uređenje i održavanje većeg broja aerodroma na oslobođenim teritorijama u NOB nastala je posle Teheranske konferencije, kada su predstavnici SAD, SSSR i Velike Britanije doneli odluku da se pomogne NOB u Jugoslaviji, u kojoj je između ostalog stajalo: Na osnovu ove odluke upotreba vazduhoplova savezničkih snaga za potrebe sanitetske službe NOV i PJ našla je svoju prvu primenu za dostavljanje pomoći u sanitetskom materijalu i opremi jedinicama NOV i PJ. Prevoženje materijalne pomoći jedinicama NOV i POJ počelo je novembra 1943. i trajalo je do maja 1945. godine. Za to vreme prevezeno je savezničkim transportnim avionima oko 14.563 tone materijala.Arhiv VII, kut. 2, 24; f. 1; kut. 2099, f. 1, 2, 3, 4, 5
Onda se 1944. godine krenulo i sa masovnijom evakuacijom ranjenika i bolesnika u južnu Italiju avionima, što je bilo brže i sigurnije, jer je saveznička avijacija sve više sticala prevlast u vazduhu.
Tada se pristupilo popravljanju postojećih i izradi novih aerodroma i letelišta, koji su služili za sletanje, prihvat i poletanje savezničkih aviona; za baziranje 1. i 2. jugoslovenske eskadrile i za baziranje jedinica Grupe vazduhoplovnih divizija. U toku NOB uređeno je i izgrađeno više od 60 aerodroma. Najviše ih je bilo u Vojvodini, užoj Srbiji, zatim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Aerodromi su uređivani i obezbeđivani zavisno od doba godine i od materijalnih sredstava kojima se raspolagalo. U 1943. i 1944. aerodromi su uređivani na brzinu, ograničenih razmera, sa primitivnom tehničkom opremom, u nekim slučajevima veoma blizu neprijateljskih prednjih linija. Krajem 1944. i u toku 1945. aerodromi su se uređivali, obezbeđivali i održavali tako da su jedinice avijacije na njima nesmetano bazirale i sa njih izvršavale evakuaciju ranjenika i bolesnika i povremeno baziranje. Aerodrom na ostrvu Visu je bio najbolje opremljen, jer je imao kompletnu meteorološku stanicu, zemaljska navigaciona sredstva i poletno-sletnu stazu od čeličnih ploča, koja je omogućavala sletanje teških bombardera. Aerodrom je bio branjen sa tri baterije PA oruđa i sa nekoliko PA mitraljeza. Već od avgusta 1944. aerodrom na Visu je branila i lovačka avijacija. Arhiv VII, kut. 2021, reg. br. 11/1.
Saveznički transportni avioni imali su tokom izvršenja zadatka potrebnu zaštitu lovačke avijacije, dok su jedinice NOVJ birale i pripremale teren za poletno-sletnu stazu, podesno, skrovito mesto za prikupljanje ranjenika u blizini aerodroma i vršili neposrednu fizičku zaštitu oko šireg reona aerodroma.
Za izvršenje ove vrste transporta ranjenika od velike važnosti bilo je kontinurano sproveđenje svih aktivnosti i mera zaštite, kao što su konspiracija, maskiranje i precizna sinhronizacija cele akcije, iz vazduha i sa zemlje. Obeležavanje poletno-sletnih staza, uređaji za noćno letenje, navigaciona i druga obezbeđenja partizani su izrađivali prema mogućnostima i potrebama. Svetlosne linije za noćno letenje bile su pomoću fenjera, petrolejki ili najprimitivnije — loženje vatri. Na teritoriji Srbije, čak i u oktobru 1944, svetlosna linija za noćno sletanje bila je od naloženih vatri.Arhiv VII, kut. 111, reg. br. 4—1; kut. 15, reg. br 2/4. Danju se poletno-sletna staza obeležavala obično belim platnima, a u nedostatku ovih upotrebljavana su i druga sredstva. Platna su se postavljala na ćoškovima početka i završetka piste i uzduž sa obe strane. Kada nije bilo platna, ćoškovi početka i završetka piste su se plitko prekopavali. To je rađeno i uzduž strana piste. Za označavanje pravca i mesta dodira zemlje pri sletanju služilo je slovo „T". Ono je bilo takođe od belog platna, a zimi na snegu od crnog ili crvenog.
Budući da je radio-stanica na aerodromima i terenima bilo vrlo malo, veza sa avionima u vazduhu i dozvola za sletanje i bacanje materijala održavala se svetlosnom signalizacijom.
Transportna grupa Štaba vazduhoplovstva NOV i PJ мини|250п|Junkers -{Ju}- 52 250px|мини|Avro Anson 250px|мини|Lisunov Li 2 Nakon osnivanja Transportne grupe Štaba vazduhoplovstva NOV i PJ, koja je imala dve eskadrile: transportnu i eskadrilu za vezu, i partizanski piloti su se priključili saveznicima u evakuaciji ranjenika i bolesnika i dostavi sanitetskog materijala.
Letački sastav Transportne grupe sačinjavali su: piloti i mehaničari eskadrile za vezu Vrhovnog štaba, letači i tehničko osoblje školovano u SSSR-u, navigatori i radisti sa svršenih kurseva na aerodromu Zemun i tehničko osoblje školovano u Alžiru.Mirnodopska arhiva KRV. Vazduhoplovstvo u NOR, str. 235
Prilikom formiranja Transportna grupa je imala jedan transportni „Ju—52" (zaplenjen kod Nikšića oktobra 1944). U aprilu su dobijena dva laka transportna aviona tipa „avro-anson" i „proktor", a početkom maja još jedan zaplenjeni tromotorni „Ju—52".
Transportna grupa je bila pojačana i sa dva sovjetska dvomotorna aviona tipa „Li-2”, koji su bazirali na aerodromu Zemun.Vazduhoplovstvo u NOR. str. 235 i 249—253. Tako je Transportna grupa do kraja rata raspolagala sa 12 aviona.
Transportna grupa je odigrala značajnu ulogu u snabdevanju 6. korpusa NOV i PJ, koji se nalazio na teritoriji Slavonije. On je operisao u pozadini neprijatelja — stalno opkoljen jakim snagama, koje su bile prinuđene da odstupaju baš preko teritorije koju je on držao. Zato je dostava pomoći i evakuaciji ranjenika transportnim avionima, bila od izuzetnog značaja za borbene uspehe 6. korpusa NOV i PJ.Vazduhoplovstvo u NOR, str. 253 i 254.
Problemi I pored svih preduzetih mera bilo je i neuspelih pokušaja vazdušne evakuacije, ali u tim akcijama nijedan saveznički vazduhoplov nije stradao u vazduhu ili na zemlji od dejstava neprijatelja na prostoru Jugoslavije.
Među češćim problemima navedeni su:
nepovoljna meteorološka situacija, magla, sneg, slaba vidljivost, jak vetar iznenadno otkazivanje dolaska vazduhoplova iz nedovoljno jasnih razloga
Neprijatelj je svim sredstvima nastojao sprečiti evakuaciju vazdušnim putem, bilo bombardovanjem aerodroma, bilo dejstvom kopnenih snaga u pokušaju zauzimanja područja oko aerodroma. Ipak, u većini slučajeva okupatorske i kvislinške snage nisu ostvarile svoje ciljeve.
Rezultati Sa ukupno 35 improvizovanih aerodroma sa područja pod kontrolom i iz sastava NOV i PJ, tj. NOVJ, evakuisano je 20.968 ranjenika, bolesnika, dece, žena i staraca. Od ovog broja za Italiju je evakuisano 17.575, dok je 3.393 evakuisano avionima na aerodrome Zemun i Zadar.
Reference
Literatura Johnson, A. A (1977). Treatise on aeromedical evacuation (на језику: енглески). Aviation, Space, and Environmental Medicine, 48. стр. 550—554. AMA Commission on Emergency Medical Services (1982). Medical aspects of transportation aboard commercial aircraft. (на језику: енглески). Journal of the American Medical Association, 247. стр. 1007—1011.
Spoljašnje veze
Категорија:Историја медицине Категорија:Југославија у Другом светском рату Категорија:Деловање савезничког ваздухопловства у Југославији у Другом светском рату Категорија:Санитетска служба НОВЈ