Љубодраг Јанковић Јале (Пирот, 9. март 1932 — Београд, 10. јун 2022) био је српски академски сликар, који се бавио и вајарством, илустрацијом, опремом књига и зидном декорацијом.
Биографија Јанковић је завршио основну школу као и гимназију у Јагодини, а Средњу школу примењене уметности у Београду 1951. Завршио је студије на Академији примењених уметности у Београду, одсек сликарство а дипломирао је 1954. у класи професора Винка Грдана.
Радио је као сарадник за уметничку опрему књига у БИГЗ-у од 1955. до 1960. Сарађивао је и на новој поставци Војног музеја у Београду од 1960. до 1962. Изабран је 1962. за асистента на Катедри примењеног сликарства Академије примењених уметности у Београду, пет година касније именован је за доцента, потом за ванредног и редовног професора на предмету Вечерњи акт, који је предавао до одласка у пензију 1997.
Учествовао је на преко 40 самосталних и преко 150 групних изложби. Излагао је своја дела у Новом Саду, Скопљу, Јагодини, Ваљеву, на октобарском салону Београд инспирација уметника, тријеналима савременог југословенског цртежа у Сомбору, Сарајеву, Подгорици, на изложбама графика у оквиру београдског Круга.
Јанковић је био члан УЛУПУДС-а од 1957. а УЛУС-а од 1961.
У знак сећања на Јанковића, фондација „Михајловић-Феникс“ организује наградни ликовни конкурс под називом „Љубодраг Јанковић Јале“ за ученике 3. разреда средњих школа у Јагодини.
Уметничко дело Јанковићева дела карактеришу елементи фантастике, надреалног и симболичног: еволуирао је ка елиминисању анегдоте, занемаривању индивидуалних карактеристика лика и скулптуралном решењу фигура. Његов уметнички опус садржи преко 3.500 слика, више хиљада цртежа, 50 графика и око 200 скулптура.
Самосталне изложбе (избор) Београд (1962, 1965, 1969, 1973, 1979); Нови Сад (1969); Скопље (1973). Ретроспективна изложба, Фондација „Плаво” у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” (2018).
Групне изложбе (избор)
Загреб; Сарајево; Скопље; Барселона; Лима; Њујорк; Париз; Пекинг; Москва.
Награде (избор)
Невен, Нови Сад (1967); Светозар Марковић, Јагодина (1973); Златна палета УЛУС-а, Београд (1974); Специјална награда на седмом Меморијалу Надежде Петровић, Чачак (1974); Награда Југоескпорта на петнаестом Октобарском салону у Београду (1975); Награде на изложбама Београд инспирација сликара (1975, 1976); СИЗ-а културе Војводине на шестом тријеналу савременог југословенског цртежа у Сомбору (1978); Прва награда на изложби НОБ у делима ликовних уметника Београд (1981); Прва награда на изложби Београд82 (1982); Велика плакета Универзитета уметности са дипломом (1986); Политикина награда за сликарство из фонда Владислав Рибникар (1997); Награда за животно дело УЛУПУДС-а (1997); Награда „Златни беочуг" Културно просветне заједнице за трајан допринос култури (2008); Прва награда за цртеж на 38. Светској галерији уметности на папиру „Остен" у Скопљу (2010).
Види још
Списак српских сликара
Референце
Литература
Биографски лексикон, Ко је ко у Србији, 1995. Миљан Манић, Знаменити Пироћанци - необјављен рад, Историјски архив у Пироту, 2018.
Спољашње везе
У мојој жижи увек је био човек - Интервју Љубодрага Јанковића у Политици "Стубови културе: академски сликар Љубодраг Јанковић Јале" на Јутјуб каналу Телевизије Храм "Љубодраг Јанковић Јале - разговор са уметником у Београду 2005." на Јутјуб Каналу Париски круг "Љубодраг Јанковић ЈАЛЕ Ретроспектива" на Јутјуб каналу Фондације Плаво Репродукције слика Љубодрага Јанковића Јалета на Јутјуб каналу Драгана Цветковића
Категорија:Рођени 1932. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Уметници из Пирота Категорија:Српски ликовни уметници Категорија:Српски сликари Категорија:Српски илустратори Категорија:Српски вајари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду