Душан Бабић (Бања Лука, 1894 — Београд, 1948) био је српски архитекта и члан Групе архитеката модерног правца.
Биографија Студије архитектуре на Високој техничкој школи у Бечу уписао је 1913, али је прекинуо 1917. због учешћа у Првом свјетском рату. Завршио је студије 1920, а 1923. положио државни испит. У Сарајево је дошао 1925, гдје је радио у Грађевинској дирекцији и излагао радове са сликаром Романом Петровићем. Од 1927. живио је у Београду. Са Миланом Злоковићем, Браниславом Којићем и Јаном Дубовим, 1928. основао је Групу архитеката модерног правца (ГАМП), која се залагала за функционалистичку и рационалистичку архитектуру, због чега се Бабић убраја у осниваче српског модернизма у архитектури. При пројектовању стамбених зграда и породичних кућа дошао је до изражаја његов прочишћен стил близак геометријској правилности, са упориштем у стваралачкој комбинаторици кубичних дијелова. У пројектима цркава изражена је експресионистичка црта, повезана са традиционалним стилом српске црквене архитектуре. Неки његови пројекти у Београду су: Конкурсни рад за Храм Светог Саве (1926), првооткупљени рад на Међународном конкурсу за Теразијску терасу (1929- 1930), вила Марије Рајхе (1931); Стамбена зграда "Лектрес" (1931); затим стамбено-пословна палата Јосипа Радуловића у Бањој Луци (1932); Црква Светих апостола Петра и Павла у Добоју (1936); Црква Светог великомученика Димитрија у Шамцу (1938); ОШ "Иван Цанкар" на Ковачима у Сарајеву.
мини|десно|Храм светих апостола Петра и Павла, Добој
Референце
Категорија:Рођени 1894. Категорија:Умрли 1948. Категорија:Уметници из Бање Луке Категорија:Српски архитекти