Систем цивилне одбране Сједињених Америчких Држава дефинише начин организовања цивилног друштва у циљу спровођења одговарајућих мера и активности ради заштите америчког цивилног становништва у време рата, као и од елементарних непогода и катастрофа за време мира. После терористичких напада 11. септембра 2001. године, организовање америчке цивилне одбране извршено је на нивоу Одељења домовинске безбедности (engl. Department of Homeland Security). Између 1979. и 2001. године, дужности цивилне одбране вршила је Федерална агенција за управљање ванредним ситуацијама (ФЕМА). Првобитно независна агенција, ФЕМА је на основу Закона о домовинској безбедности из 2002. године интегрисана у Одељење домовинске безбедности 2003. године. Историјски развој цивилне одбране Од древних времена, градови су градили своје зидине на начин који би им омогућавао да се заштите од инвазија и пљачкашких похода непријатеља али и благовремено уочавање опасности. Међутим, такве активности традиционално нису обухваћене појмом цивилна одбрана. У том периоду изостаје организовано превентивно деловање цивилне одбране у САД имајући у виду одсуство озбиљнијих претњи од напада споља. Први светски рат Цивилна одбрана представља тековину XX века, и у том периоду она прераста у државну функцију. На еволуцију цивилне одбране, како у свету тако и у Сједињеним Америчким Државама, одлучујући утицај имао је Први светски рат. То је био први велики тотални рат, који је захтевао укључивање и ангажовање целокупне популације. Развој далекометне артиљерије, авијације и бојевих отрова проузроковао је до тада незапамћена разарања, хиљаде повређених и погинулих. Државе су биле принуђене да уложе организован напор са циљем заштите становништва и материјалних и културних добара. 26. августа 1916. године у Сједињеним Америчким Државама основан је Савет Националне одбране. Функционисање цивилне одбране на федералном нивоу била је у надлежности овог тела, док су на нивоима држава и на локалном нивоу постојали супсидијарни савети који су пружали додатну подршку деловању система цивилне одбране. С обзиром на одсуство претњи од директног напада на обале Сједињених Држава, ова организација је своје деловање усмерила на супротстављање дезертерима, охрабривање мушкараца да се прикључе оружаним снагама, одржавању јавног морала и организацију целокупних људских и материјалних ресурса са циљем подршке ратним напорима. Са прекидом војних конфронтација, активности Савета народне одбране су обустављене.

Други светски рат У периоду између два светска рата долази до интензивнијих припрема држава за цивилну одбрану. Сједињене Америчке Државе не улазе у Други светски рат неспремно са аспекта цивилне одбране имајући у виду да је још пре напада на Перл Харбор, који је довео до уласка Сједињених Америчких Држава у рат, Председник САД, Френклин Рузвелт, реактивирао Савет за националну одбрану. Ипак, врло брзо идеја о државним и локалним саветима са значајним оптерећењима постала је неоснована, те је већи део одговорности за функционисање цивилне одбране пренет на федерални ниво оснивањем Канцеларије за цивилну одбрану у оквиру Канцеларије за планирање у ванредним ситуацијама у Извршном кабинету председника. Ове као и друге организације радиле су заједно на мобилизацији цивилног становништва као одговор на претњу. Цивилна Ваздушна Патрола (енгл. Тhe Civil Air Patrol) окупљала је велики број цивилних пилота који су спроводили ваздушне патроле над обалама и границама и укључивали се у мисије тражења и спасавања по потреби. Канцеларија за цивилну заштиту Корпус цивилне одбране, организација која је била под управом Канцеларије за цивилну одбрану, окупљала је око 10 милиона добровољаца који су се обучавали за гашење пожара, деконтаминацију у случају напада хемијским оружјем, пружање прве помоћи, друге мере и активности. Други светски рат, поред масовног страдања цивилног становништва и ратних разарања, обележен је и употребом квалитативно новог, нуклеарног оружја, које ће одлучујуће утицати на даљи историјски развој цивилне одбране. За разлику од Првог светског рата, када је по окончању оружаних сукоба дошло до обустављања даљих напора у цивилној одбрани, након Другог светског рата систем цивилне одбране наставља интензивно да се развија, постављајући темеље за деловање цивилне одбране САД током Хладног рата.

Хладни рат Нове димензије које је попримио рат, а нарочито страх од употребе нуклеарног наоружања изазивао је забринутост код јавног мњења Сједињених Америчких Држава. Сама разорна моћ нуклеарног наоружања и могућност напада на САД довео је до већег интересовања за цивилну одбрану. Сједињене Америчке Државе су уложиле значајан напор у подизању свести грађанима о потреби и значају активног учествовања у цивилној одбрани. Један од видова овакве едукативне активности био је и филм и књига „Опстанак под атомским нападом“ (енгл. Survival Under Atomic Attack). Филм је показао грађанима како се целокупна породица може ангажовати и дати свој допринос у спровођењу мера уколико би се зачуле сирене које би упозоравале на предстојећи напад. Упоредо са популарношћу филма, у првој години објављивања књиге продато је преко милион примерака. Такође, значајан допринос едукацији становништва о цивилној одбрани или постојали су курсеви организовани у школама, који су имали за циљ да упознају ученике основних и средњих школа о начинима изградње и одржавања склоништа, мерама безбедности, пружања неге и помоћи угроженима и настрадалима.

Постхладноратовски период Са завршетком Хладног рата долази до реорганизације цивилне одбране у САД. Фокус се са приступа „нуклеарног рата“ постепено преусмерава на приступ „свих опасности“ као свеобухватног приступа у управљању ванредним ситуацијама. Природне катастрофе и појављивање нових претњи, као што је тероризам, утицале су да се пажња преусмери са традиционалног приступа цивилне одбране на нове облике цивилне заштите, као што је управљање у ванредним ситуацијама и безбедност у домовини. 2006. године, стари лого цивилне одбране је коначно пензионисан и замењен новим логоом са стилизованим ЕМ (као симбол који означава управљање ванредним ситуацијама). Proud Symbol of Fear Replaced By Wuss Emblem Нови лого је објавила |Федерална агенција за управљање ванредним ситуацијама. Међутим, старе ознаке (име и логотип) настављају да користе Цивилна одбрана Хаваја, Канцеларија за цивилну одбрану државе Гвам, као и канцеларија за цивилну одбрану Републике Филипини.

Одељење домовинске безбедности На основу Закона о домовинској безбедности из 2002. године извршена је реорганизација различитих федералних служби, и 2003. године формирано је Одељење домовинске безбедности (Департмент оф Хомеланд Сецуритy - ДХС). ДХС има одговорност за следеће области: безбедност граница и саобраћај; информативну анализу и инфраструктурну заштиту; приправност за ванредне ситуације и реаговање; стратешке националне залихе; медицински систем у катастрофама; и тимове за реаговање и подршку у погледу нуклеарне и друге енергије. Примарна мисија овог департмана јесте да: спречи терористичке нападе унутар Сједињених Америчких Држава; смањи рањивост САД и помогне при отклањању последица терористичких аката који се изводе против и унутар територије САД; буде координатор цивилног планирања у ванредним ситуацијама; осигура ефикасно и равноправно функционисање свих агенција унутар одељења; осигура де се економска безбедност САД не смањи напорима, активностима, и програмима који су усмерени ка домовинској безбедности; надгледа и контролише повезаност илегалне трговине са тероризмом, и предузима мере и активности за сузбијање илегалне трговине наркотицима; обавља друге послове и задатке који су му стављени у надлежност националним законима.

У погледу планирања ванредних ситуација одговорност има Директорат за ванредну приправност и одговор, који се налази у оквиру ДХС-а. Надлежности Директората су следеће: координација планова којима се обезбеђује континуитет рада савезне владе за време ванредних ситуација; координација рада на терену како би се смањили губици у људству и материјалним добрима; израда програма приправности, реаговања, опоравка, и ублажавања последица ванредних ситуација; обезбеђење ефикасности и расположивост свих система и ресурса у савладавању природних или од човека изазваних катастрофа; координацију и планирање ванредног ангажовања ресурса федералних агенција; консолидацију програма усмерених на заштиту и ублажавање последица потенцијалних катастрофа, укључујући руковођење у случају поплава, транспорт опасних материјала, безбедност брана, приправност за земљотресе; координацију програма приправности са државом и локалним владама, приватним сектором, НВО, укључујући и планирање у случају ванредних ситуација на нуклеарним електранама и складиштима војних хемијских залиха; обезбеђење федералног фокусирања на заштиту од пожара и едукацију јавности за заштиту од пожара; други послови.

ДХС управља савезним планом за реаговање у ванредним ситуацијама и ослања се на програме цивилног планирања у ванредним ситуацијама - ЦЕП, сарађујући са савезном и локалним владама. Глобални циљ ЦЕП-а јесте да има довољно могућности на свим нивоима владе да изађе у сусрет битним цивилним потребама у било којој ванредној ситуацији, укључујући природне катастрофе, војне нападе, технолошке катастрофе, и друге несреће које би могле озбиљно да угрозе безбедност грађана и државе. ДХС финансира ванредне управљачке програме, нуди техничке савете и обуке, и дефинише задатке за друге савезне агенције у ангажовању ресурса у време озбиљних катастрофа и ванредних ситуација.

Агенције Одељења домовинске безбедности Федерална агенција за управљање ванредним ситуацијама (ФЕМА) мини|Organizaciona struktura Федерална агенција за управљање ванредним ситуацијама (engl. Federal Emergency Management Agency - ФЕМА) је агенција Одељења домовинске безбедности Сједињених Америчких Држава, првобитно креирана на основу Председничког плана реорганизације из 1978, имплементираног кроз два извршна налога 1. априла 1979. See Federation of American Scientists reference above for effective date of April 1, 1979, stated in Executive Order 12127. Примарна сврха агенције је да координира и обезбеди ефикасан одговор на катастрофе, које су таквог обима и интензитета да превазилазе могућност локалних и државних власти да на њих одговоре. Да би дошло до активирања агенције, неопходно је да гувернер државе у којој је наступила катастрофа прогласи ванредно стање и формално затражи да Фема и савезна влада одговоре на катастрофу. Историјат развоја ФEMA може посматрати своје почетке од Конгресног акта 1803. године, донетог као одговор на низ пожара који су те године задесили мали лучки град Portsmouth, New Hampshire. У веку који је уследио ад хук закони били су усвојени више од 100 пута као одговор на урагане, земљотресе, поплаве и друге природне катастрофе. Такође, од 1930-их, покренути су различити видови програма којима је основни циљ био отклањање последица изазваних ванредним ситуацијама. Корпорација за обнову финансија добила је овлашћење да направи кредите за поправку и реконструкцију одређених јавних објеката након земљотреса, а касније и других врста катастрофа. Године 1934. Биро јавних путева, добио је овлашћења да обезбеди средства за обнову аутопутева и мостова оштећених природним катастрофама. Такође, 1965. године усвојен је закон о контроли поплава. Већ у том периоду указује се на потребу за појачаном сарадњом федералних агенција, имајући у виду да парцијални приступ, који је до тада преовладавао, није давао жељене резултате. 1. априла 1979. председник Џими Картер (Jimmy Carter) потписао је извршни налог о формирању Савезне агенције за управљање у ванредним ситуацијама. Фема је апсорбовала велики број агенција, укључујући Савезну управу за осигурање, Националну администрацију за контролу и спречавање пожара и Савезну администрацију за помоћ у случају катастрофа. Она је такође преузела одговорност за цивилну одбрану.