Александар Јерков (Београд, 1960) је српски универзитетски професор, теоретичар и историчар књижевности, првенствено српске. Редовни је професор Филолошког факултета Универзитета у Београду. Такође је и управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду.
Биографија Рођен је 1960. године у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и Филолошки факултет. Дипломирао је на Групи за југословенске књижевности са општом књижевношћу Филолошког факултета у Београду. Магистрирао је на Групи за науку о књижевности тезом Улога приповедачке самосвести у обликовању фикционалног света књижевног дела у српској прози од 1965. до 1980. године, а докторирао је на истом факултету одбранивши тезу Особености приповедачког поступка у романима Иве Андрића, Владана Деснице, Меше Селимовића, Милоша Црњанског и Данила Киша (видови иманентне поетике).Особености приповедачког поступка у романима Иве Андрића, Владана Деснице, Меше Селимовића, Милоша Црњанског и Данила Kиша : (видови иманентне поетике) : докторска дисертација / Александар М. Јерков. - Београд : [А.М. Јерков], 1993. - 547 листова. Као асистент-приправник радио је од 1984. године, затим као асистент, доцент и од 2010. као ванредни професор за Српску књижевност XX века.
У два узастопна мандата (2002—2006) Александар Јерков био је продекан за науку и међународну сарадњу Филолошког факултета, а обављао је и друге дужности (био је члан Савета, руководио је Комисијом за израду Статута и дисциплинском комисијом и сл). Професор Јерков је активно учествовао у животу и раду Факултета и давао му свој допринос у свим стручним и организационим питањима, у развоју наставе и односа са студентима и студентским телима.
На Филолошком факултету предавао је Српску књижевност XX века, Увод у тумачење књижевног дела и изборне курсеве везане за те области, а курсеве из теорије културе, савремене херменеутике и теорије књижевности водио је на постдипломским и докторским програмима Академске алтернативне образовне мреже, Филозофског факултета у Новом Саду и Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Српску књижевност предавао је на славистичким катедрама у Америци (Универзитет Мичиген у Ен Арбору) и Немачкој (Универзитет Еберхард Карл у Тибингену), те на Филозофском факултету у Загребу, док је на више славистичких катедара у Европи (Немачка, Француска, Италија, Пољска, Украјина, Мађарска, Грчка и земље региона) и у Америци држао предавања по позиву.
Александар Јерков био је на дужим студијским боравцима у Енглеској, Немачкој, Француској и у САД. Био је стипендиста Фулбрајтове фондације и ДААД фондације, а као стипендиста Дартмут колеџа учествовао је у раду Школе критике и теорије, програму постдокторских студија којим је руководио Џефри Хартман. На овом програму завршио је специјализацију из филозофије дискурса (Визуелни дискурс од Декарта до Лакана) код Мартина Џеја, професора, и теорије књижевности (Етика читања) код Џозефа Хилиса Милера, професора.
Александар Јерков је учествовао у раду више истраживачких пројеката које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а сада је укључен у пројекте „Смена поетичких парадигми у српској књижевности 20. века: национални и европски контекст“ (пројекат број 178016) којим руководи проф. др Јован Делић и у међународни пројекат проучавања постмодернизма у Европи под руководством професора Филипа Дероса (Сорбона 3), те у нови пројекат Заједнице универзитета Париза посвећен компаративном истраживању поетике. Проф. др Александар Јерков руководи српском страном пројекта проучавања савремене српске и македонске књижевности при САНУ. Савет Универзитета у Београду изабрао га је 2013. године за управника Универзитетске библиотеке у складу са статутом Универзитета, Филолошког факултета и Универзитетске библиотеке.
Поред академске каријере, Александар Јерков био је уредник Студента, затим главни уредник Видика, главни и одговорни уредник Издавачког предузећа „Просвета”, уредник „Платоа” и главни уредник Моно и Мањане, у којој је руководио израдом Велике енциклопедије Ларус у пет томоваВелика општа илустрована енциклопедија Larousse : [енциклопедија у 5 томова]. [Том 1, (А-Ђ)] / [главни и одговорни уредник Александар Јерков ; преводиоци Владан Челебоновић ... ет ал.]. - Допуњено срп. изд. - Београд : Моно и Мањана, 2010 (Београд : Књига комерц). - , 601 стр. : илустр. ; 31 цм , а био је и члан редакције још неких часописа.
Књижевну критику пише и објављује од 1977. године, а учествује редовно на скуповима и у научним пројектима у земљи и иностранству. За студију Од модернизма до постмодерне добио је награду „Јединства” за књигу године, за Нову текстуалност награду за књигу године „Октоиха”, а за Смисао (српског) стиха: Само/оспоравање додељена му је награда за критику „Ђорђе Јовановић”. Награду „Милан Богдановић” за књижевну критику добио је 1993. године.
Библиографија
Књиге Metod i fantazma. Kritika proze, Beograd, Književna omladina Srbije, 1982. Od modernizma do postmoderne. Pripovedač i poetika, priča i smrt, Priština/Gornji Milanovac, Jedinstvo/Dečje novine, 1991. Nova tekstualnost. Ogledi o srpskoj prozi postmodernog doba, Nikšić/ Podgorica/ Beograd, Unireks/ Prosveta/ Oktoih, 1992. Smisao (srpskog) stiha. Knjiga prva: de/konstitucija, Beograd/Požarevac, Institut za književnost i umetnost/Edicija Braničevo. Smisao (srpskog) stiha. Knjiga druga: samo/osporavanje, Institut za književnost i umetnost/Edicija Braničevo, Beograd/Požarevac. Смисао (књижевне) имагинације. Књига нулта: ЕВРОПА И КЊИЖЕВНА ИСТИНА. Hermeneusia, Филолошки факултет. Смисао (књижевне) имагинације. Књига прва: ТАЈНА ЕВРОПЕ И СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ. Апокриптика, Филолошки факултет. Смисао (књижевне) имагинације. Књига друга: СРБИЈА И ЕВРОПА. Геокултура, Филолошки факултет, 2015. Немогућа места: смисао књижевне имагинације: нононтологија, 2022. Истина (српске) књижевности: метасхолиа, 2023.
Студије „Ništa. O mrtvom Sartru. Jedna nemoguća uspomena“, u: ŽAN-POL SARTR U SVOM I NAŠEM VREMENU, uredila Jelana Novaković, Beograd, „Парадоксот на модернизмот и митот (демитологизација, ремитологизација и митот на формата)“, у: РЕАЛНО И ИМАГИНАРНО , приредила Јасмина Мојсијева -Гушева, Дијалог, Скопје, 2006, pp. 91 –126. „Nova tekstualnost“, Književnost,br. 3-4, Beograd, 2006, str. 356-379. „Postljubavna proza Danila Kiša“, u: NOVA ČITANJA DANILA KIŠA , Trstenik, Savremena srpska proza, zbornik br. 18, 2006, str. 103-119. „Poetička kontroverza između uma i ludila u prozi Dragiše Vasića“, u: ŽIVOT I DELO DRAGIŠE VASIĆA, uredio Borisav Čeliković, Gornji Milanovac, Muzej rudničko-takovnsog kraja, 2008, str. 231-245. „Sve o Pekiću. Ultimativno čitanje“, u: POETIKA BORISLAVA PEKIĆA, uredili Petar Pijanović i Aleksandar Jerkov, Beograd, Službeni glasnik/Institut za književnost i umetnost, 2009, str.73-88. „Susret sa sobom u Švabici“, u Švabica Laze Lazarevića, predgovor, Beograd, 2009, str. 12-20. „Intrakulturni prostor razlike od radikalnog zla do banalnosti dobra“, u: Srpski jezik, književnost, umetnost, knj.2, Južnoslovenske/evropske paradigme u srpskoj književnosti, uredio Dragan Bošković, Kragujevac, Filološko-umenički fakultet, 2009, str. 9-23. „Metodologija prijatelja znanja“ u: Robert Hodel, Diskurs (srpske) moderne, Beograd, Filološki fakultet/Institut za književnost i umetnost, 2009, str. 205-217. „Da li je suština poezije u stihu? Ispušteni oblik, fascikla i totalna poetika Stevana Raičkovića“, u: POETIKA STEVANA RAIČKOVIĆA, Beograd/Trebinje, Institut za književnost i umetnost/Učiteljski fakultet, 2010, str. 51-95. „Da li je suština u poeziji? Priroda i kultura, device i orgije, istorija i apokalipsa, totalitet i poezija Miodraga Pavlovića“, u: PESNIČKA I KNJIŽEVNA MISAO MIODRAGA PAVLOVIĆA, Beograd, Institut za književnost i umetnost, 2010, str. 161-217. „Gde prebiva celina? Poetika Stevana Raičkovića“, Književna istorija, 2010, str. 211-236. „Културна поетика прозе Меше Селимовића“, у: Споменица Меше Селимовића, уредник Предраг Палавестра, САНУ, Београд, (Научни скупови ; књ. 129). . „Разумети пропаст. Постмодерно доба у апокалиптичкој визури“, Наслеђе, бр. 16, Крагујевац, 2010, pp. 89–98. „Рубна књижевност српска“, Империјални оквири књижевности и културе“ (Зборник са међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност ), књ. 2, одговорни уредник Драган Бошковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац. „Од књижевног византинизма до сусрета са самим собом: поетика пропасти“, САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА“, Народна библиотека „Јефимија, Трстеник. „Поетичко изгнанство и немогуће бекство од себе“, ЕГЗИЛ(АНТИ): књижевност, култура, друштво (Зборник са научног округлог стола у оквиру Седмог међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност), уредник Драган Бошковић, Филолошко -уметнички факултет, Крагујевац. „Ништа није немогуће, а све јесте“, Немогуће (Зборник са Седмог међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност ), књ. 2, одговорни уредник Драган Бошковић, Филолошко -уметнички факултет, Крагујевац. „Пад Византије и диогенијска нонтологија, део први“, Византија у (српској) књижевности и култури од средњег до двадесет и првог века (Зборник са научног округлог стола у оквиру Осмог међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност ), уредник Драган Бошковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац. „Пад Византије и српска поетика, део други“, Византија у (српској) књижевности и култури од средњег до двадесет и првог века (Зборник са научног округлог стола у оквиру Осмог међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност ), уредник Драган Бошковић, Филолошко - уметнички факултет, Крагујевац. "Smisao Mediterana", u: ACQA ALTA. Mediteranski pejzaži u modernoj srpskoj i italijanskoj književnosti, ur. Svetlana Šeatović Dimitrijević , Maria Rita Leto, Persida Lazarević Di Đakomo, Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2013, str. 29-40. "Kontravokacija mediteranskog gubitka srpske kulture i Pavićevi kulturnopoeticki palimsesti", u: ACQA ALTA. Mediteranski pejzaži u modernoj srpskoj i italijanskoj književnosti, ur. Svetlana Šeatović Dimitrijević , Maria Rita Leto, Persida Lazarević Di Đakomo, Institut za književnost i umetnost. Шта би српска критика била?, у: Српска књижевна критика друге половине XX века, уредник Милан Радуловић, Институт за књижевност и уметност, Београд, (Годишњак 25; Теоријска истраживања; књ. 15). . „Један немогући осврт на урбофилију, двадесет пропалих година касније“, у: Летопис Матице српске, год. 188, књ. 491, св. 1/2 (јан. -феб. 2013), pp. 65–86. „Цена постојања између текста и света : Тhe Bill of Life“, у: Књижевност, год. 68, бр. 1 (2013), pp. 285–296. . „Од историје дијалога и дијалошке форме до неодлучивости и акратије“, у: Књижевност и мултикултуралност, уредници Александра Вранеш, Љиљана Марковић, Филолошки факултет, Београд, 2013, pp. 15–28. (Културе у дијалогу ; књ. 2) „Тајна Европе и српска књижевност. О истини која се не види јер је свима пред очима“, Српски језик, књижевност и култура у процесу евроинтеграција, уредници Милош Ковачевић и Драган Бошковић, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац. „Друга тајна Европе и велика европска књижевност Срба“, Српски језик, књижевност и култура у процесу евроинтеграција, уредници Милош Ковачевић и Драган Бошковић, Филолошко -уметнички факултет, Крагујевац. „Европска имагинација и европеизација српске књижевности, на путу ка трећој тајни Европе у немогућој узвишености“, Српски језик, књижевност и култура у процесу евроинтеграција, уредници Милош Ковачевић и Драган Бошковић, Филолошко -уметнички факултет, Крагујевац. „Од себе се не да оздравити . П рилог теорији узалудног труда са освртом на Андрића и Павића“, у: Летопис Матице српске, год. 190, књ. 494, св. 1/2 (јул-авг. 2014), pp. 37–52.
„Pavićev integralni smisao“, у: Poslednja priča, u: SABRANA DELA MILORADA PAVIĆA 1-10, Priredio i uredio Aleksandar Jerkov, Vulkan, Beograd, 2014. str. 201-214,.