200px|мини|Један од пропагандних плаката за помоћ српским женама у Великом рату Положај жена у Србији у Великом рату осликава положај овог пола током аустријске, немачке и бугарске окупације, у којој су жене биле друштвено и економски значајно инфериорне у односу на мушкарце. На ово је утицао и однос према женама током историје, које су се услед условљености својим полом, артикулисале као социјално полна бића у ниже вреднованим друштвеним структурама...тако да ....иако нису посебна група, према њима се поступало као да то јесу, што је условило и раздвајање категорија биолошког пола и друштвеног рода.Смиљана Ђуровић, „Историја жена у историографији савремене историје“, Десети конгрес историчара Југославије, 15-17. јануар 1998, Зборник радова, Београд 1998, 341-346. стр. 343Knut Ćestali, Prošlost nije više što je nekad bila, Beograd (2004). стр. 113.
Посебну улогу у развоју тих односа у поробљеној Србији имала су ратна збивања која су довела на само до дестабилизације друштвених односа већ и промена у схватањима рода, породице, нације. Окупационе власти су у склопу своје идеологије подстицале издвајање и јаче обликовање полних идентитета, пошто је то доводиоло до пораста неравнотеже моћи.
Иако су српске жене у окупираној Србији, у рату имала одређену улогу често је та њихова присутност била ...заклоњена доминантном улогом мушкарца — војника и ратника, док је женама додељивана улога биолошки предодређених мајки и супруга које остају да се брину о домаћинству, неме и невидљиве у позадини.Љубинка С. Шкодрић ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У ОКУПИРАНОЈ СРБИЈИ 1941–1944, докторска дисертација Београд 2015. Општа разматрања Велики рат, који се свом жестином обрушио на Краљевину Србију, обрушио се и на жене које су, након солунске голготе српске војске и дела избеглог становништва, остале на својим огњиштима да чека мушкарца (мужа, брата, оца, сина), чува, штити и брани породицу — децу и најстарије, оплакује и сахрањује, и да се носе са општом бедом која је захватила све слојеве становништва. Остајући код куће, далеко од фронта, од непосредног убијања, жена има превасходни задатак да санира и компензује утицаје рата на породицу, сводећи сопствену улогу на њену основну компетентност – породицу.Душан Маринковић, Лада Маринковић, Душан Ристић, Улога женских страних мисија у Србији током Великог рата: трансфер медикализованих технологија и рађање биополитике, Социолошки преглед, vol. XLVIII (2014), no. 4, стр. 462-463
Имајући у виду да су људске жртве током ратних операција на територији Србије биле изузетно велике и тешке, окупација од 1915. донела је до тада невиђени погром обичних, малих људи - жена, деце и старих и жена којим је припала тешка и незахвална улога да бране своје огњиште, свој праг, своје парче отаџбине. Одједном, оставши саме, у тешким временима окупације, жене су постале одговорне и за децу, и за старе, за кућу и њиву, и на крају и за себе саме и своју женску част. 200px|мини|Пијаца у окупираном Нишу 1916. на којој су жене продавале са муком произведене пољопривредне производе Тако је српска жена истовремено представљала породицу пред властима, али и особу која је уместо домаћина куће морала да: попуниле неколико стотина хиљада радних места која су остала упражњена регрутацијом мушкараца. привређује да би прехранила своје породице, у недостатку лекара да постану видарка и лечи оболеле укућане, у недостатку учитеља да као учитељица, образује децу. у недостатку оца да буду и отац и мајка, и апсолутни ауторитет осећајан и брижан за укућане. Нашавши се у таквим условима, жене у граду су прихватала да воде радњу или кафану,ИАП, Диг. збирка Милачић, преписка Драгутина Костића и супруге из Жагубице О ситуацији у граду сведочи белешка лекарке Славке Михајловић: А на селу уз кућне, жене су биле приморане да обављале и тешке пољске послове, јер је у сеоским породицама много жена остало без мужева. Шта су све издржале јадне српске сељанке радећи тешке послове, овако описује један савременик из тог периода:
Неке, претежно младе удовице, најчешће без потомства, враћале су се у родитељску кућу, удовице у инокосним породицама су биле принуђене на сталан рад да би прехраниле своју децу.
Став окупационих власти и однос жена према окупатору 200px|мини|Последице иживљавања бугарских окупатора над српским женама у Топличком устанку Иако је Први светски рат обележен масовном мобилизацијом и свеопштим пристанком народа на тотални рат, сачувани су и документи (архивски извори, дневнички записи, аутобиографије жена) који говоре о постојању пацифистичких иницијатива, нарочито међу женама. Пацифистичке иницијативе и антиратне кампање одувек су се повезивале са женама и женским и феминистичким иницијативама и покретима. Нису пронађени документи који би указивали на деловање пацифисткиња током Првог светског рата у Србији, али су се оне организовано испољавале у земљама које су учествовале у рату: Немачкој, Аустро-Угарској, Италији и Енглеској.Pisarri, Milovan: Prilog istoriji Prvog svetskog rata iz ženskog ugla, у Зборнику радова са међународне конференције „Архив, медији и култура сећања у Првом светском рату“, Архив Војводине, Нови Сад, 2014.
Након неколико снажних офанзива окупатор је Србију оставши без великог броја радно способних мушкараца који су били или у униформи, у Грчкој, Јужној Африци, Русији или у другим савезничким земљама, у логорима, болницама, на опоравку, или су били сахрањени. За само неколико месеци читава Србија постала је насељена већином женском популацијом, децом за коју се требало борити да преживе, или старијом издржаваном популацијом. Та тешка улога није свима подједнако падала. Жене су се нашле пред многим путевима и формама живота: неке су само преживљавале, полупасивно учествујући у одржавању живота и непотпуне породице; неке су узимале активно учешће у покрету, отпора – нарочито у Топличком устанку,Б. Младеновић, Жене у Топличком устанку, Филозофски факултет, Београд, 1990, маг.теза док су друге кренуле моралном странпутицом.Предраг Марковић, Сексуалност између приватног и јавног у 20. веку, у: Приватни живот код Срба у ХХ веку, стр.101. Проституција и недолично понашање Многе девојке и младе жене, без мужева и старатеља, са скромним средствиам за живот у одсуству мобилисаних вереника и мужева постале су слободније, па су се чешће слободније понашале и упуштале у љубавне авантуре. Последице су биле учестале ванбрачне везе и деца из таквих веза. Тако је некада неприхватљиво понашање жена, резултовало променама које је у доба окупације постало врло ружна појава: опијање, ахресивност, псовање и пушење цигарета.Б. Младеновић, Жене у Топличком устанку, Филозофски факултет, Београд, 1990, маг.теза, стр. 784.
Ратне прилике довеле су и до ширења проституције. Истраживање које се наводи у студији „Историја приватног живота у Срба”, М. Ристовић, Од традиције до модерности 1878-1990; Дете између породице, нације, државе и партије, у: Историја приватног живота у Срба, Клио, 2011, стр. 460. даје податке прикупљене одмах по окончању Великог рата, Дивљи бракови Током Великог рата у Србији су постојали како на селу, тако и у граду све чешћи „дивљи” невенчани бракови – из разних потреба — за заштитом, помоћи, опстанак.. о чему сведочи велики број прича из окупације о љубави између младих девојака и заробљеника – сународника, али и официра и војника – углавном Срба, али под униформом окупатора. М. Ристовић, Разорени оквири приватности: рат и приватност, у: Историја приватног живота у Срба, стр. 579. По једном документу, број рођене деце нпр. у Београду био је 1916. године — 516 беба од којих је у браку рођено 480; пре рата ванбрачна деца чинила су 1% од укупно рођене деце, а у време окупације чак 4%.
Колаборација Према писању Тошка Влаховић већина жена и девојака пружала је помоћ и подршку учесницима покрета отпора и устаницима, али постојале су и „жене” које су сарађивале са бугарском окупационом влашћу. Оне су шпијунирале и пријављивале Србе, своје комшије и сељане, због разних „прекршаја”.Б. Младеновић, Рат и приватност: Велики рат, Приватни живот код Срба у двадесетом веку, Београд 2007, 771.
Активно учешће жена у Великом рату Упркос патријархалном моралу који је строго забрањивао женама у Краљевини Србији да учествују у ратовима, Српкиње су, кроз историју, пружале конкретан допринос у ратовима, тако што су руководиле економијом устанака или су бринуле о рањеницима и помагале санитету. Овакве добровољне активности српских жена имају дугу традицију и део су културолошког, фолклористичког, филозофско-идеолошког или религијског миљеа. Тако је у Великом рату забележена и активна улога жене ратнице, директне учеснице ратних сукоба и борби. 200px|мини|десно|Особље прве женске болнице Београдског женског друштва: Милка Котуровић, др Марија Зиболд, Божена Снећивна и ученица Даринка Вујић (седе), др Штајнер, др Раиса Свјатловска (стоје) (Музеј науке и технике, Одељење историје медицине, Београд) Као што је индустријска револуција с краја 19 и с почетка 20. века покренула феминистички покрет, тако је Први светски рат покренуо жене да се активно укључе у друштвена збивања. У склопу тога жене је покрену на активности њихов патриотски задатака, у оквиру којих организаују женска друштава, дежурају на железничкој станици, дочекују санитетске возове, како би рањеницима пружиле окрепу топлим напицима и храном и негу у оквиру привремених прихватних центра, дуж главних комуникацијских праваца Српске железнице. О активностима добровољашким друштва жена говори и овај цитат:
Један од светлих примера укључуивања у одбрану земље у Првом светском рату било је и поновно ангажовање Београдског женског друштва, које је основало 15. Резервну болницу, коју су чланице Друштва опремиле и ставиле на располагање у року од два дана. Сличне активности тада су већ предузимала и друга женска удружења. Рад чланица Београдског женског друштва на организовању и вођењу болнице оне су обављале, иако уз велика напрезања у миру и тишини, без велике ларме, како то доликује управи Женског друштва.Столић, Ана (2015). Рудић, Срђан; Милкић, Миљан, ур. „Са родољубљем српских жена имаће свет још да рачуна...”. Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе (зборник радова на конференцији). Београд: Историјски институт : Институт за стратегијска истраживања: 383.
Овенчане снажним идеалима српства у периоду јачања националне идеологије, али и уверене у праведну, одбрамбену страну Србије у Великом рату, поједине жене су у њему и активно учествовале као борци, премда су и тада ратови и револуције сматрани за ексклузивно мушку политичку борбу...углавном преобучене у мушкарце што је представљало велики отклон од традиције и патријархалног морала.Библиографија периодике Крагујевца I део (1834-1941), Народна библиотека „Вук Караџић“, Крагујевац и Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац, 1997.
Учешће жене у добротворним мисијама и збрињавањању рањеника, цивилног становништва и деце С обзиром на проширивање фронта по целој Србији, а касније и ван ње, жене су непосредно осећале и виделе рат, у коме више нису желеле пасивно да чекају свог заштитника, већ су, додуше понекад скромно, излази из куће и својим активностима прокламаовале хумане принципе бриге, за рањене, болесне, децу и старе. И то све са жељом да помогну бројнима напуштеним, болесним, рањеним, са којима се кадровски ограничена санитетска и здравствена служба Краљевин Србије није могла да избори.
Суочене са заразама, епидемијама пегавог тифуса која је избила у рано пролеће 1915. године, Србија је отворила ји други фронт за који је било потребно мобилисати санитетске, људске, техничке и технолошке ресурсе, са којима Србија тада није располагала – заједно са женских лекарских, санитетских и добротворним мисијама у Србији током Првог светског рата, кренуле се у контролу, лечење и превентивни рад над становништвом, и жене Србије. Тако су имале прилику да се суоче са свим оним што организација медицинског збринњавања подразумева, а што је стратешки недостајало Србији у ратним годинама.