Laboratorijska kritična vrednost ili alarmantna vrednost laboratorijskih rezultata predstavlja laboratorijski rezultat koji ukazuje na opasnost po život pacijenta ukoliko se ne preduzmu određene terapijske mere ili intervencije koje su u tom slučaju moguće.

Kritične vrednosti mogu biti nenormalno visoki ili nenormalno niski rezultati, koji zahtevaju neodložno obaveštavanje lekara i njegovu hitnu intervenciju..

Istorija Termin laboratorijska kritična vrednost prvi je uveo George D. Lundberg pre više od pola veka, kada je započeo implementaciju prvog formalnog sistema za komunikaciju kritičnih rezultata u patologiji u Medicinskom centru okruga Los Anđeles, Univerzitet Južne Karoline. Lundberg. Tada je skovao termin „kritični rezultat“ koji je trebalo da označi rezultat laboratorijskog testa koji predstavlja patofiziološko stanje toliko abnormalno da je opasno po život ako se brzo ne preduzme moguća efikasna akcija.

Ubrzo je sastavljena kratka lista kritičnih granica (gornjih i/ili donjih pragova za test van kojih bi rezultat bio kritičan) i kako bi laboratorijski tehničar mogao da prepozna kritični rezultat, a laboratorija postala odgovorna da ga hitno i lično saopšti lekaru odgovornom za pacijenta. Iako ova lista prvobitno nije objavljen u recenziranom časopisu, sistem kritičnih rezultata je brzo od praktičara prihvaćen. Nakon što je sistem kritičnih rezultata široko primenjen za veoma kratko vreme, on je ubrzo je postao i zahtev za akreditaciju laboratorije.

Lundberg tvrdi da je brzi uspeh njegovog sistema kritičnih rezultata uglavnom bio posledica početne kritične liste koja je sadržala samo granice koje su očigledno bile opasne po život. Nakon toga, Lundberg je predložio da laboratorije takođe treba da imaju sistem za komunikaciju važnih (prema njegovoj terminologiji „vitalnih“), ali manje hitno prijavljivih rezultata.

Značaj Laboratorijske kritične vrednosti imaju veliki značaj za; dijagnostiku, terapiju, praćenje efekata lečenja i prognozu bolesti. U tom smislu laboratorijska kritična vrednost predstavlja značajnu kariku u lancu kako bi se proces brige o pacijentu ispoštovao i uključili terapeutski procesi i intervencije za dobrobit pacijenta.

Prema tome laboratorija ima ključnu ulogu u osiguravanju bezbednosti pacijenata, zbog neophodnosti izveštavanja o kritičnim vrednostima. A blagovremeno izveštavanje o kritičnim vrednostima je od bitnog značaja za optimalnu kliničku negu pacijenata.. & Laboratory Medicine: .

Neuspeh adekvatnog izveštavanja i međusobne komuniciranja o laboratorijskim kritičnim vrednostima može direktno biti potencijalni uzrok štetnih posledica po zdravlje pacijenta. U tom smislu...njihova harmonizacija dobija na značaju i o tome se sve više vodi računa kao ključnom pitanju u obezbeđivanju brige o pacijentu i minimiziranju mogućih neželjenih posledica po zdravlje pacijenta.Piva E. et al., (2014). Laboratory critical values: Automated notification supports effective clinical decision making. Clinical Biochemistry, 47(13-14), 1163–1168

Ograničenja

Veliko smanjenje vremena provedenog u obaveštenju o kritičnim vrednostima ne može se desiti: sve dok se:

sve dok se:automatizovani sistemi ne koriste na bolji način,

sve dok razumevanje važnosti politike kritične vrednosti ne ostane imperativ u radu svih onih čije akcije utiču na uspešnost lečenje pacijenta.

Opšta razmatranja Izveštaji o kritičnim rezultatima, ili o kritičnim vrednostima su uključeni u listu konsenzusa indikatora kvaliteta međunarodne federacije za kliničku hemiju i laboratorijsku medicinu i radne grupe za laboratorijske greške i bezbednost pacijenata (IFCC LEPS), i oni u okviru indikatora kvaliteta imaju visok prioritet za evaluaciju i monitoring nastanka postanalitičkih grešaka, odnosno postanalitičkih indikatora kvaliteta.Kopčinović L.M., Pavošević T. & Nikolac N. (2), 193–202.

Svaki nalaz, u cilju jednostavnije i brže interpretacije, ima boldovane vrednosti koje otstupaju od referentnog opsega,

Ukoliko klinički biohemičar proceni da je rezultat alarmantan on mora odmah da kontaktira ili lekara pacijenata ili njega lično, sa obaveznom preporukom da se hitno javi svom lekaru.

Evidencija o kritičnim vrednostima, ili alarmantnim vrednostima postoji u SLIS-u ili pisanom obliku za svaki parametar i svakog pacijenta ponaosob sa vrednostima prema preporukama GLP.

Postupak prijavljivanja Laboratorijska kritična vrednost treba biti prijavljene prema sledećem protokolu:

Kritična vrednost treba potvrditi u skladu sa protokolom specifičnim za testiranje Za neke testove, laboratorijski računar će se proveriti da li je u protekla dva dana prijavljena slična nepravilna vrednost, ponovljena kritična vrednost neće se tretirati kao hitan slučaj i biće prijavljena u skladu sa standardnim protokolom (neće se odmah pozvati lekar). Rezultati koji su poništeni neadekvatnim uzorkom (niska glukoza u crvenoj cevi tokom 4 sata; kalijum u hemoliziranom uzorku) neće biti prijavljeni kao kritična vrednost. Ovi testovi će se snimiti sa odgovarajućim komentarom u laboratorijskom kompjuteru.

Rezultat kritičnog testa se odmah prijavljuje Laboratorija je dužna da obavesti lekara u roku od 5 minuta od vremena potvrđenog kritičnog rezultata. Odstupanja će se pratiti po potrebi.

Odgovorni lekar, stacionarna bolnica ili privatna ordinacija, treba biti odmah obaveštena o rezultatima Ako dobavljač analiza nije dostupan, medicinskoj sestri ili drugom odgovornom licu, iz ustanove u kojoj radi taj lekar, može se dati rezultat, koji treba to lice da blagovremenog dostavi lekaru uz navođenje sledećih napomena: Dajte rezultat (i) i zatražite ponovno čitanje „onoga što je zapisano” i dokumentujet u LIS-u. Ako se rezultati ne daju direktno (medicinska sestra ili nosilac), mora potvrdite da je primalac koji shvata ozbiljnost rezultata i da će ga dostaviti lekaru u roku od 15 minuta.

Dostavljanje kritični rezultata nakon nekoliko sati Ako kancelarija ustanove nije otvorena stalno, on-call, ona mora angažovati odgovarajuću službu za prijem rezultata od pošiljaoca rezultat koja mora biti dostupna 24 časa, i koja će preuzeti sve aktivnosti i odgovornost za prijem i dostavu rezultata testa nadležnom lekaru. Vrednosti pojedinih analiza koje se smatraju kritičnim Biohemijske analize Kritične vrednosti biohemijskih analiza za odrasle i decu Parametar Kritična vrednostReferentna vrednostNapomena<center>ALT(alanin aminotransferaza)> 1000 U/L m: 10 - 55 U/Lž: 10 - 35 U/LPovišene vrednosti ukazuju na virusni hepatitis, infektivnu žuticu (hepatitis A), mononukleozu, na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova, bolesti pankreasa (akutni i hronični pancreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.<center>AST(aspartat aminotransferaza)>1000 U/Lm: 10 - 50 U/Lž: 10 - 35 U/L Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod bolesti jetre, infarkta miokarda, mišićne distrofije, izrazito su visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroničnog hepatitisa<center>Bilirubin > 257 µmol/Ltot: 2 - 21 µmol/L dir: < 5 µmol/LHepatobilijarna bolest uzrokovana uglavnom hepatotropnim virusima i prema tome infektivnog porekla sa rizikom infekcije<center>Kreatinin > 654 µmol/Lm: 74 - 124 µmol/Lž: 53 - 106 µmol/LAkutna insuficijencija bubrega, npr. u višestrukom otkazivanju organa ili sepsi<center>CK(kreatin-kinaza)> 1000 U/Lm: 52 - 200 U/Lž: 38 - 150 U/LPovišene vrednosti su prisutne kod mišićne distrofije, operativnih zahvata, višestrukih trauma i infarkta miokarda<center>Laktat > 5.0 mmol/L 0,5 - 2.2 mmol/LHiperlaktatemija tipa A uzrokovana neadekvatnim snabdevanjem kiseonika ka tkivima. Piruvat se više ne metaboliše oksidacijom već redukcijom<center>LDH(laktat-dehidrogenaza)> 500 U/L 220 - 460 U/LZavisno od populacije<center>Lipaza > 700 U/L < 60 U/LAkutni pankreatitis <center>Troponin > 0.1 µg/L < 0.01 µg/LInfarkt miokarda ili nestabilna angina pektoris<center>Mioglobin > 110 µg/L m: 16 - 76 µg/Lž: 7 - 64 µg/LSumnja na infarkt miokarda kod bolesnika sa anginom pektoris<center>Acidum uricum(mokraćna kiselina)> 773 µmol/Lm: 210 - 460 µmol/L ž: 150 - 400 µmol/LAkutna uratna nefropatija sa tubularnom blokadom i insuficijencijom bubrega<center>Urea > 35.6 mmol/L 2,5 - 8.3 mmol/LAkutna insuficijencija bubrega; za razlikovanje prerenalne od postrenalne insuficijencije, postoji nesrazmerno povećanje uree u poreĎenju sa kreatininom u serumu<center>Etanol > 3.5 g/L (76 mmol/L) < 10 mg/dL (2.17 mmol/L)Koncentracije alkohola u krvi od 3-4 g/L mogu biti smrtonosne<center>Glukoza < 2.5 mmol/L odrasli: 3.89 – 6.10 mmol/ldeca : 3.33 - 5.55 mmol/lNeuroglikopenični simptomi - slabljenje kognitivnih funkcija do gubitka svesti<center>Glukoza > 27.8 mmol/L odrasli: 3.89 – 6.10 mmol/ldeca : 3.33 - 5.55 mmol/lDijabetična koma; osmotska diureza; dijabetična ketoacidoza (beta-hidroksibutirat >5 mmol/L, standardni bikarbonati <10 mmol/L)

Hematološke analize Kritične vrednosti hematoloških parametara i parametara koagulacije - hemostaze za odrasle i decu.Thomas L. Critical limits of Laboratory Results for Urgent Clinician Notification. eJIFCC vol.14 (1) (2002). Parametar Kritična vrednost Referentna vrednost Napomena<center>Hematokrit - HCT < 0,180 (L/L)

> 0,610 (L/L)m: 0,40 - 0,52 (L/L)

ž: 0,35 – 0,47(L/L)

m: 0,40 - 0,52 (L/L)

ž: 0,35 – 0,47 (L/L)Odgovara koncentraciji hemoglobina od < 60 g/L. snabdevanje miokarda kiseonikom je neadekvatno

Hiperviskoznost krvi, otpor cirkulacije je visok, opasnost od cardiac aresta<center>Hemoglobin - HGB < 66 g/L

> 199 g/Lm: 140 - 175 g/L

ž: 120 - 153 g/L

m: 140 - 175 g/L

ž: 120 - 153 g/LSnabdevanje miokarda kiseonikom je neadekvatno

Odgovara hematokritu od 0.610; sindrom hiperviskoznosti<center>Broj eritrocita< 2,5 x 1012/L

> 7,0 x 1012/Lm: 4,5 -,6,3 x 1012/L

ž: 3,5 - 5,5 x 1012/L

m: 4,5 -6,3 x 1012/L

ž: 3,5 - 5,5 x 1012/LRazličite vrste anemija, neadekvatno snabdevanje tkiva kiseonikom, učestali zamor organizma

Policitemija, sindrom hiperviskoznosti Parametar Krit<center>Broj leukocita < 2 x 109/L

> 50 x 109 /L 4,4 - 11.3 x109/L

4,4 - 11.3 x109/LVisok rizik od infekcije, ako je broj granulocita 0.5 x 109/L

Leukemoidna reakcija npr. u sepsi ili leukemiji<center>Broj trombocita < 20 x 109/L

> 1.000 x 109/L150 - 400 x 109/L

150 - 400 x 109/LRizik od krvarenja. Isključiti pseudotrombocitopeniju koju izaziva EDTA kao antikoagulans

Odgovara hematokritu od 0,610; sindrom hiperviskoznosti<center>Fibrinogen< 0,8 g/L 2,0 - 4,0 g/LRizik od krvarenja<center>Fibrin - monomeri Pozitivni NegativniPotrošna koagulopatija u diseminovanoj intravaskularnoj koagulaciji, sepsi, šoku, višestrukim povredama, akutnom pankreatitisu i komplikacijama kod poroĎaja<center>aPTT(Aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme)|| > 75 s| || 25 - 42 s || Nedostatak ili neaktivnost faktora VIII, IX ili XII, s rizikom od krvarenja |- |<center>Antitrombin III|| < 0,50 || 0,80 - 1,30 || Značajan nedostatak inhibitora, koji kod bolesnika sa povećanom prokoagulantnom aktivnošću predstavlja visok rizik od tromboembolijskih komplikacija |- |<center>D - dimeri|| Pozitivni

cut-off

< 160 µg/L

Negativni || DIK-diseminovana intravaskularna koagulacija, Faza II-dekompenzovana aktivacija sistema hemostaze, ili faza III –potpuno izražen DIK |- |<center>PT'''(Protombinsko vreme)> 40 s (< 0.15)

INR > 4,0 12–16 s

INR: 0,9 – 1,3

INR veštačke valvule 2.5-3.5Smanjenje faktora zavisnih od vitamina K, II, VII i X ili faktora V. Poremećaji u sintezi kod osoba koje primaju kumarinsku terapiju postoji rizik od krvarenja ako je PT < 15% (< 0,15) - što grubo odgovara INR od >,4

Elektrolitski status Kritične vrednosti parametara elektrolitskog statusa za odrasle i decu, Parametar Kritična vrednost Referentna vrednost Napomena<center>Amonijak - NH3 > 59 µmol/L< 30 µmol/LRizik od hepatične encefalopatije<center>Amonijum jon NH4+ > 59 µmol/Lm: < 55 µmol/L