Битка код Газале (26. маја – 21. јуна 1942) била је део рата у пустињи на Северноафричком фронту у Другом светском рату.
Немачка операција Венеција (нем. Unternehmen Venezia) почела је 26. маја: Британци су заварани лажним нападом на северу фронта код Газале, а Афрички корпус и италијански тенкови (дивизија Ариете) кренули на југ, заобилазећи британску одбрамбену линију, али су задржани код Бир Хакејма, од Слободних Француза. Ромел се повукао у "Котао", положај ослоњен на британска минска поља, утврдивши се усред британске одбрамбене линије. Противнапад Осме армије био је слабо координисан: британске оклопне јединице нападале су појединачно, што је омогућило Ромелу да их потуче једну по једну.
Ромел је напао британску утврђену линију код Газале, а затим уништио британске оклопне снаге које су покушале да изведу противнапад. Британски губици у тенковима били су тако велики да се Осма армија повукла у Египат, а британска тврђава Тобрук се предала: снаге Осовине узеле су 30.000 заробљеника. Била је то највећа Ромелова победа, али је била знатно олакшана пресретањем британских радио порука од стране немачке обавештајне службе, које је потрајало све до 22. јуна 1942, када су шифре коначно замењене.
Позадина Операција Крсташ
мини| Осма армија (генерал Алан Канингем) спровела је операцију Крсташ (18. новембар – 30. децембар), да ослободи Тобрук и заузме источну Киренајку. Осма армија је планирала да уништи оклопне снаге Осовине пре пешадијског напада, али је потиснута више пута, што је кулминирало поразом 7. оклопне дивизије од Афричког корпуса код Сиди Резега. Ромел је наредио оклопним дивизијама да ослободе положаје Осовине на граници са Египтом, али није успео да пронађе главнину савезничке пешадије, која је мимоишла утврђења и ишла на Тобрук. Ромел је повукао своје оклопне јединице са границе према Тобруку и постигао више тактичких победа, што је навело Окинлека да замени Канингема генералом Нилом Ричијем. (енг. Neil Ritchie). Снаге Осовине су се затим повукле западно од Тобрука од утврђене линије код Газале, а затим назад до Ел Агајле; посаде Осовине у Бардији и Солуму су се предале. Британци су изгубили 17.700 људи, у поређењу са 37.400 на страни осовине, од којих су многу заробљени код Халфаје и Бардије. Тобрук је ослобођен, Киренајка поново освојена и заузети аеродроми за обезбеђење конвоја за снабдевање Малте.
Немачка операција Тезеј Напредовање Осме армије 800 km до Ел Агајле пребацило је терет предугачке линије снабдевања на Британце. У јануару 1942. Британци су повукли снаге са фронта како би олакшали снабдевање, припремајући се за Операцију Акробат, план из 1941. за освајање Триполитаније. (Вишијеве власти у Тунису биле су притиснуте да пусте британске, а затим англо-америчке трупе након децембра 1941, у Француску Северну Африку са могућношћу инвазије Сицилије.) Британци су преценили губитке Осовине током Операције Крсташ и претпоставили имају посла са само 35.000 противничких трупа, уместо стварних 80.000, и потценили су брзину појачања Осовине из Европе. Осма армија очекивала је да ће бити спремна до фебруара, далеко пре напада Осовине. Нова британска 1. оклопна дивизија држала је крај око Ел Агајле и од 28-29. децембра нападнута је код Аџдабије и изгубила око 61 од 90 тенкова, у поређењу са само 7 немачких.
Немачка Афричка оклопна армија започела је Операцију Тезеј 21. јануара и победила британску 2. оклопну бригаду по деловима. До 23. јануара бригада је спала са 150 на 75 тенкова, док су Немци изгубили 29 од 100 тенкова; Бенгази је пао 28. јануара, а Тимими 3. фебруара. До 6. фебруара Британци су потиснути до утврђене линије код Газале, неколико миља западно од Тобрука, одакле се немачка Оклопна армија повукла 7 недеља раније. Британци су од 21. јануара изгубили 1.309 људи, 42 уништена и 30 остављених тенкова и 40 пољских топова. Генерал Алфред Годвин-Остин (13. корпус) поднео је оставку због несугласица са заповедником Осме армије Нилом Ричијем.
Битка
мини| Британски планови До фебруара фронт је био на утврђеној линији код Газале, недалеко на запад од Тобрука, и током пролећа обе стране су се припремале за нову битку. Британци су планирали Операцију Сачма за јун како би уништили немачку Оклопну армију и повратили Киренајку, али почетком маја предност је дата утврђивању границе Египта, пошто се напад Осовине очекивао. Немачка обавештајна служба Од почетка 1941, пуковник Бонер Фелерс, амерички официр за везу, слободно је обилазио Египат и Осму армију. Фелерс је сваке ноћи преносио своје утиске у Вашингтон, користећи шифру коју су стручњаци Осовине провалили, што је обезбедило Ромелу детаље о британском плану одбране.
Операција Венеција
мини| Дана 26. маја у 14:00 италијански 10. и 21. корпус напали су средину британске утврђене линије код Газале, док су оклопне јединице остале у резерви, како би створиле утисак да се ради о главном удару. Када је пао мрак, оклопне јединице Осовине скренуле су на југ,Toppe, p. A-8-19 и у зору 27. маја Ромел је повео Афрички корпус, 90. лаку дивизију и италијански 20. моторизовани корпус да заобиђу јужни крај британске утврђене линије. Дивизију Аријете (из 20. моторизованог корпуса) задржла је око сат времена 3. индијска моторизована бригада (из 7. оклопне дивизије), укопана око 6 км југоисточно од Бир Хакејма, која је потом прегажена са губитком од 440 убијених и рањених и око 1.000 заробљеника, укључујући адмирала Сер Валтера Кована и већину своје опреме. Италијани су изгубили 23 тенка, од којих су неки поправљени на терену, 30 убијених и 50 рањених. 21. Панцер дивизија напредовала је даље на југу. На истоку, 15. Панцер дивизија је напала 4. оклопну бригаду (из 7. оклопне дивизије), која је била послата на југ да подржи 3. индијску и 7. моторизовану бригаду. У узајамно скупој борби, Немци су били изненађени дометом и снагом 75-милиметарских топова на новим тенковима М3 Грант. Toppe, p. A-8-25 4. оклопна бригада се потом повукла према Ел Адему и провела ноћ у близини базе снабдевања Белхамед, источно од Ел Адема. До касно ујутро, оклопне јединице Осовине су напредовале више од 40 km на север, али до поднева их је зауставила 1. оклопна дивизија у више борби са обостраним губицима.
мини| upright = 0.75|
На крајњем десном крилу напада Осовине, 90. лака дивизија је код Ретме напала 7. моторизовану бригаду и присилила је да се повуче на исток ка Бир ел Губију. Наставивши напредовање према Ел Адему пре поднева, оклопни аутомобили 90. лаке су набасали на истурени штаб 7. оклопне дивизије у близини Бир Беуида, распршивши га и заробивши већи број официра, укључујући и команданта Френка Месервија, који се претварао да је посилни и побегао. Ова случајност оставила је дивизију без ефективне команде у наредна два дана. Према плану, 90. лака дивизија досегла је подручје Ел Адема до средине јутра и заузела низ база за снабдевање. Сутрадан је 4. оклопна бригада послата у Ел Адем, и 90. лака дивизија је потиснута ка југозападу.
Борба тенкова је трајала три дана; одбијен од Бир Хакејма, Ромел је Афрички корпус поставио у одбрамбену позицију, заклањајући се са западне стране пространим британским минским пољима. Британски тенкови су нападали положај неколико пута са севера и истока и дочекани су прецизном ватром. Ситуација снабдевања Осовине постала је очајна; бранећи немачку одступницу, дивизија Аријете одбила је нападе британских оклопних бригада 29. маја и током прве седмице јуна.
Бир Хакејм
Утврђење Бир Хакеим бранила је 1. бригада Слободних Француза под командом Пјера Кенига. Дана 27. маја, један италијански тенковски батаљон дивизије "Ариете" (који није био ангажован на уништењу положаја 3. индијске бригаде и наставио је да напредује сам у пуној брзини), налетео је на француске положаје и напао без оклевања, претрпевши тешке губитке од француских 75-мм топова и мина. Avalanche Press website Ariete at Gazala Accessed 25 November 2007 У ноћи 1. јуна, 90. лака дивизија и дивизија Трст упућене су на југ како би обновиле напад на Бир Хакеим, где се борба наставила још десет дана.
Ојачане са још једном оклопном групом, снаге Осовине је поново напале Бир Хакејм 9. јуна и прегазиле одбрану до следећег дана. Toppe, pp. A-9-5–A-9-7 Ричи је наредио преосталим трупама да се евакуишу најбоље што могу, под окриљем ноћи. Под паљбом током ноћи, многи Французи су могли пронаћи рупе у линији кроз које се се повукли. Преживели су потом прешли око 8 km на запад, до састанка са превозом из 7. моторне бригаде. Око 2.700 трупа (од тога 200 рањених) од првобитног гарнизона од 3.600 је побегло, а око 500 француских трупа, од којих многи рањени, ухваћени су када је 90. лака дивизија заузела положај 11. јуна. Toppe, p. A-9-6
Котао десно|мини|
Ујутро 29. маја, возила снабдевања дивизија "Трст" и "Ариете" прошла су кроз минско поље северно од Бир Хакеима и стигла до Афричког корпуса. Дана 30. маја, Ромел је повукао Афрички корпус натраг на запад на ивицу минских поља, стварајући одбрамбени положај. Веза је успостављена са елементима италијанског 10. корпуса, који су очистили две стазе кроз минска поља са запада. У том процесу, утврђење Сиди Муфтах је прегажено и уништена је 150. пешадијска бригада,
Операција Абердин мини|Окинлек је, с обзиром на погрешне извештаје о губицима немачких тенкова, снажно подстицао Ричија да изврши противнапад дуж обале, искористи одсуство немачких тенкова и провали до Тимимија, а затим и Мехилија. Ричи је више бринуо за Тобрук, послао је појачања у утврђење Ел Адем и створио нове одбрамбене положаје насупрот празнинама у минском пољу. Ричи је 5. јуна наредио противнапад Осме армије на Афрички корпус ( Операција Абердин), али су их срели тачном ватром из тенкова и противтенковских топова постављених у "котао". На северу, 13. корпус није направио никакав напредак, али напад 7. оклопне и 5. индијске дивизије на источном боку "котла" у 02:50, у почетку је добро прошао. Важан елеменат плана био је уништавање противтенковских топова Осовине артиљеријским бомбардовањем, али због грешке у процени њиховог положаја, бомбардовање је пало далеко на исток . Када је 22. оклопна бригада напала, заустављена је масовном противтенковском ватром. 32. оклопна бригада која напредује са сјевера, придружила се нападу у зору, али је налетела на масовну ватру, изгубивши 50 од 70 тенкова.
До раног поподнева 5. јуна, Ромел је поделио своје снаге, одлучивши да нападне на исток са Ариете и 21. Панцер дивизијом, док је послао елементе 15. Панзер дивизије северно према утврђењу Најтсбриџ. Источни напад, према Бир ел Хатмату, распршио је тактичке штабове две британске дивизије, као и штабове 9. и 10. индијске пешадијске бригаде и других мањих јединица, што је узроковало распад британског командовања. 22. оклопна бригада, која је изгубила 60 од својих 156 тенкова, била је потиснута са бојног поља нападима 15. Панцер дивизије. Три индијска батаљона пешадије, извиђачки пук и четири артиљеријска пука нападачких снага остали су иза, и прегажени су без подршке од оклопних јединица. Ромел је задржао иницијативу, задржавајући своју снагу у котлу док се број британских тенкова смањивао. Неколико извидница је послато да тестирају различита британска упоришта, а од 6. до 8. јуна, на Бир Хакеим су покренути додатни напади и одбачени су од стране француског гарнизона. 7. моторизована бригада и 29. индијска пешадијска бригада наставили су да узнемиравају линије комуникације Осовине. Црна Субота, 13. јун мини|