Перица Донков (Мазгош 1956) је српски ликовни уметник, редовни професор Факултета уметности, Универзитета у Нишу, члан УЛУС-а од 1983. године и истакнути уметника од 2004. године. Живот и каријера Рођен је 1956. године у Мазгошу, Општина Димитровград тада у СФР Југославији. Факултет ликовних уметности завршио је у Београду 1981. године. На истом факултету магистрирао је сликарство 1984. године, у класи професора Раденка Мишевића.
Члан је УЛУС-а од 1983., у статусу слободног уметника до 2008. Године 2004. добија статус истакнутог уметника. 300px|мини|центар|Донкову је 2003. године, у пожару уништен његов атеље у Нишкој тврђави. Са њим је нестао и већи део сликаревог опуса. Простор некадашњих атељеа Перице Донкова у нишкој Тврђави, данас стоје као, ругло и ружан подсетник о ставу и начину на који се надлежне институције опходе према уметницима и ауторима са репутацијом чији су радови заједно са зидинама изгорели..
Када је Донкову 2003. године, у пожару уништен његов атеље у Нишкој тврђави са њим је нестао и већи део сликаревог опуса. После овог немилог догађаја свака изложба Донкова постала је знак уметничке и људске победе сликара без атељеа,
Од 2008. године ради као професор на Факултету уметности у Нишу, а од 2014. године ке у звању редног професора. Живи и ствара у Нишу. Године 2015. изашла је о Перици Донкову монографија „Слика као склониште“ аутора Милете Продановића у издању Вујичић колекција Београд.
Ликовно стваралаштво 200px|мини|Насловна страна монографије о Перици Донкову На домаћој уметничкој сцени Перица Донков се појавио средином осамдесетих 20. века, Као један од најзначајнијих представника неоенформела на нашим просторима излагао је на свим значајнијим ликовним манифестацијама током осамдесетих и деведесетих година 20. века. Ако је у раним радовима Перице Донкова знак био недвосмислено апстрактан, тек наговештавајући могуће симболичке асоцијације, на сликама насталим крајем завршне деценије прошлог века знак понекад добија препознатљивост, скоро неочекивану у оквирима дотадашње уметникове поетике. мини|Фуга (2001), Народни музеј Краљево Ликовно стваралаштво Перице Донкова, данас представља убедљиву сликарску појаву, насталу у виталној клими постмодерних тражења и својеврсне реинтерпретације модернистичког језика на почетку трећег миленијума.
Његово стваралаштво, данас је заступљено у свим релевантним разматрањима ликовне сцене Југославије и Србије почев од 1981. године до данас.
Изложбе Учествовао је на више од сто педесет колективних изложби, а тридесет пута је самостално излагао (Београд: 1985 – галерија КНУ, 1994 – Салон МСУ, 1998 – галерија УЛУС-а, 2002 – Културни центар; Ниш, Врање, Гелзенкирхен, Нови Сад, Вршац, Панчево, Софија, Осло...).
Признања 200px|мини|11. јануарска награда Града Ниша Добитник је четрнаест награда за сликарство, међу којима су значајније: Златна палета УЛУС-а, Награда „Милан Коњовић”, Награда „Бели анђео”, Награда „Ђорђе Крстић”, Награда галерије „Надежда Петровић”, Награда београдске критике за изложбу месеца Добитник је и признања Града Ниша: Награде „11. јануар”, за 2010. годину. Политикина награда за најбољу изложбу у 2019. години
Дела му се налазе у сталној поставци Музеја савремене уметности – Београд, Музеју града Београда, Галерији СЛУ – Ниш, музејским и приватним збиркама, јавним просторима, у Софији, Балчику, Ослу, Гелзенкирхену, Њујорку, Чикагу, Лондону, Солуну, Венецији.
Напомене
Референце
Спољашње везе Perica Donkov Postupak za tetoviranje vlastitog tkiva — www.arte.rs Стварање пожељне утопије ИНТЕРВЈУ: ПЕРИЦА ДОНКОВ, сликар на:www.politika.rs
Категорија:Рођени 1956. Категорија:Димитровграђани Категорија:Српски сликари