Логор Кератерм био је концентрациони логор у Приједору, успостављен од стране војних и полицијских власти Републике Српске током Рата у Босни и Херцеговини. Налазио се у кругу фабрике керамике на тадашњем новом путу Приједор—Бања Лука, недалеко од центра града. Логор је почео са радом 23. маја 1992, а у њему је истовремено било заточено до око 1.500 лица, претежно Бошњака и Хрвата са подручја Приједора и околине. У судској пракси Хашког трибунала Кератерм се убраја међу главне логоре на приједорском подручју, заједно са Омарском и Трнопољем.
Оснивање и услови у логору После преузимања власти у Приједору 30. априла 1992, српске војне и полицијске снаге започеле су систематско издвајање, хапшење и затварање несрпског становништва. Према измењеној оптужници у предмету Мејакић и други, од маја до августа 1992. у логоре Кератерм, Омарска и Трнопоље незаконито је затворено више од 7.000 Бошњака, Хрвата и других несрба са подручја Приједора. У Кератерму су већину заточеника чинили војно способни мушкарци, мада су у приједорском систему логора били затварани и други цивили.
Према пресудама и судским сажетцима Хашког трибунала, у логору су свакодневно вршена испитивања праћена пребијањем, мучењем, понижавањем, убиствима и сексуалним злостављањем. Услови живота били су сурови и нехумани: просторије су биле пренатрпане, заточеници су имали недовољно хране и воде, санитарни услови били су веома лоши, а лекарска помоћ ограничена или потпуно одсутна. У предмету Квочка и други Трибунал је утврдио да су заточеници у систему логора Омарска, Кератерм и Трнопоље били изложени крајњем физичком и психичком насиљу, укључујући батинање, мучење, сексуално застрашивање и убиства.
Злочини Најпознатији злочин у Кератерму био је масакр у „соби 3” крајем јула 1992, када је у једној од просторија логора убијен велики број заточених несрба. У оквиру пројекта Механизма за међународне кривичне судове наведено је да су скица и сведочење логораша Јусуфа Арифагића коришћени у предмету против Миломира Стакића ради утврђивања околности масакра у „соби 3” на крају јула 1992.
У пресуди у предмету Предраг Бановић наведено је да су у Кератерму испитивања, тешка пребијања, сексуални напади и убиства била свакодневна појава, те да су бројни заточеници убијени или нису преживели логор. Исти извор наводи да су батинања често вршена пред другим заточеницима, праћена понижавањем и увредама, а последице су биле тешке телесне и душевне повреде, често без икакве медицинске помоћи. Хашки трибунал је у предметима који су обухватали Кератерм третирао злочине у том логору као део ширег прогона и насилног уклањања несрпског становништва са подручја Приједора.
Судски поступци Кератерм је био обухваћен у више предмета пред Хашким трибуналом. У предмету Сикирица и други судило се за злочине почињене у Кератерму, а међу оптуженима су били Душко Сикирица, Дамир Дошен и Драган Колунџија. У предмету Мејакић и други Кератерм је обухваћен заједно са Омарском, а оптужница је теретила Жељка Мејакића, Момчила Грбана, Душана Фуштара, Предрага Бановића и Душка Кнежевића за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата.
Предраг Бановић, који је у Кератерму био стражар од 20. јуна до 6. августа 1992, признао је кривицу за прогон као злочин против човечности. Пресудом Хашког трибунала утврђено је да је учествовао у пребијању заточеника, као и у пет убистава, а осуђен је на осам година затвора. У предмету Квочка и други више оптужених осуђено је за злочине у систему логора Омарска, Кератерм и Трнопоље; у судском информативном листу посебно су наведена убиства, мучење, прогони и сексуално злостављање над заточеницима. Судски поступци у вези са Кератермом били су део ширег корпуса хашких предмета за злочине у Приједору, који су значајно допринели утврђивању чињеница о логорима на том подручју.
Референце
Кератерм Категорија:Злочини над Бошњацима Категорија:Злочини над Хрватима Категорија:Историја Приједора Категорија:Грађевине у Приједору Категорија:Настанци у Републици Српској 1992.