Др Љубинко Раденковић (Плужина, код Сврљига, 1951) српски је филолог, етнолингвиста, фолклориста, историчар књижевности и етнолог.http://www.balkaninstitut.com/srp/uploaded/bibliografije/saradnici/Bibliografija%202017Radenković%20Lj.pdf

Биографија Љубинко Раденковић је рођен у Плужини код Сврљига, 1951. године. Основну школу завршио је у Сврљигу, гимназију и Вишу педагошку школу (Група за српскохрватски језик и југословенску књижевност) у Нишу, 1972. Студирао је српскохрватски језик и југословенске књижевности на Филолошком факултету у Београду, где је и дипломирао 1974. Постдипломске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду где је и одбранио магистарски рад 1978. године. Студирао је и етнологију на Филозофском факултету у Београду, где је и одбранио докторску дисертацију Народна бајања код Јужних Словена (1990).

За дописног члана САНУ изабран је 2018. године.SANU predstavio 44 kandidata | Društvo | Novosti.rs

Кретање у служби Љ. Раденковић је био асистент за лингвистику у Институту за педагошка истраживања у Београду (1975–1977, 1979–1985). Две школске године био је наставник Московског државног универзитета (МГУ), на Међуфакултетској катедри словенских језика (1977–1979). У Балканолошком институту САНУ запослен је на научним пројектима од 1985. године. У звању научни саветник, руководилац је научних пројеката од 2001. године до данас. У периоду 2001–2005. обављао је и функцију директора Балканолошког института САНУ. Паралелно с научно-истраживачким радом био је и наставник на универзитетима: ванредни професор Народне књижевности Филозофског факултета у Нишу (1997–1998), редовни професор за Народну културу Срба на Филозофском факултету у Новом Саду (2001–2005) и професор на Докторским академским студијама на Филолошком факултету у Београду (2012–2017).

Научни скупови Од 1976. до 2016. године Раденковић је рефератима и саопштењима учествовао на 91 научном скупу, од чега је 40 одржано у научним институцијама или универзитетима 11 европских држава (Русија, Француска, Немачка, Пољска, Бугарска, Украјина, Словачка, Словенија, Македонија, Белорусија, Аустрија). Организатор је 10 научних скупова од којих су 4 међународна.

Предавања на иностраним универзитетима Осим предавања на свим државним универзитетима Србије, по позиву, као гост-професор одржао је предавања на универзитетима у Пољској (Варшава, Лублин, Познањ), Француској (Сорбона 4, Париз), Аустрији (Институт славистике, Беч), Русији (МГУ и РГГУ, Москва; Балтички универзитет, Калињинград), Словенији (Филозофски факултет, Љубљана), Украјини (Институт за етнологију и фолклористику, Кијев) и Италији (Удине).

Чланство у међународним научним организацијама Члан је Комисије за фолклор при Међународном комитету слависта, и био је њен председник у два мандата (2003–2013), као и Етнолингвистичке комисије при МКС.

Руковођење међународним научним пројектима У оквиру билатералне научне сарадње између Србије и Словеније био је руководилац пројекта (заједно са проф. др Мирјам Менцеј из Љубљане) „Концепт времена и простора код Јужних Словена“ (2004–2005). Заједно са иностраним чланом САНУ – Светланом Толстој био је руководилац вишегодишњег заједничког пројекта САНУ и РАН (Москва) „Етнолингвистичко истраживање словенске културе“. Члан је редакције међународног часописа Зборник Матице српске за славистику и члан Уређивачког савета словеначко-италијанског научног часописа Studia mythologica Slavica (Љубљана).

Обављање других одговорних функција Осим научно-наставног рада паралелно је обављао и друге одговорне друштвене функције. Био је главни и одговорни уредник часописа за књижевност и културу „Расковник“ (1982–2000), директор Балканолошког института САНУ (2001–2005), начелник Одсека за проучавање народа Центра за научна истраживања САНУ у Крагујевцу (2001–2005), члан Савета дијаспоре Савезне владе Србије и Црне Горе (2001–2002), члан и заменик председника Републичког одбора за решавање о сукобу интереса (2004–2009), члан и председник Комисије за капитална дела при Секретаријату за културу Београда, оцењивач пројеката основних истраживања у Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије. Сада обавља функцију заменика председника Скупштине Вукове задужбине, члана Одбора за доделу награде за науку и руководиоца трибине „Културно наслеђе“.

Научни рад До сада је у разним научним и стручним публикацијама Раденковићу објављено 366 радова, од тога, 6 књига, 7 приређених дела и 353 студија и чланака. Осим тога, објављено му је и 20 превода научних чланака и студија, као и фолклорних дела с руског језика. Његова потпуна библиографија налази се на сајту Балканолошког института САНУ: www.balkaninstitut.com, а око 60 његових скенираних научних радова доступно је на сајту: https://balkaninstitut.academia.edu/LjubinkoRadenkovic. Од објављених научних радова 64 су на страним језицима (руски, енглески, немачки, пољски, украјински, италијански и словеначки). Био је и сарадник два међународна капитална енциклопедијска издања: Lexikon des Mittelalters (München, 1997) и Славянские древности. Энциклопедический словарь под редакцией Н. И. Толстого (Москва, 2012). Сарадник је и Српске енциклопедије (САНУ и Матица српска).

Библиографија

Књиге

Урок иде уз поље. Народна бајања, Градина, Ниш 1973,1–147. Народне басме и бајања, Градина – Ниш, Јединство – Приштина, Светлост – Крагујевац, 1982, 1–528. Народна бајања код Јужних Словена, Просвета, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања, књ.60, Београд 1996, 1–346 . Симболика света у народној магији Јужних Словена, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања, књ. 67, Просвета, Ниш 1996, 1–386. Словенска митологија. Енциклопедијски речник, редактор (заједно са Светланом Толстој) и аутор 37 одредница, Zepter Book World, Beograd 2001, XXXV+593+LXXVI.

Приређена дела

Усмено народно стваралаштво. Зборник радова о нашем фолклору, «Народна књига», Београд 1982, 202 стр. Н. И. Толстој, Језик словенске културе, Просвета Ниш 1995 (избор студија и поговор), 367 стр. Словенски фолклор и фолклористика на размеђи два миленијума, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања 101, Београд 2008, 501 стр. Етнолингвистичка проучавања српског и других словенских језика. У част академика Светлане Толстој, САНУ, Одељење језика и књижевности, Београд 2008 (Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, књ. 3), 439 стр. (заједно са П. Пипером). Заједничко у словенском фолклору: зборник радова/уредник Љубинко Раденковић – Београд: Балканолошки институт САНУ, 2012. Посебна издања, књ. 117, 435 стр. Српска народна култура између Истока и Запада/ уредник Љубинко Раденковић, Балканолошки институт САНУ, Посебна издања, књ. 127, Београд 2014, 190 стр.

Одабрани радови на српском језику

Лексичко–фразеолошка реконструкција религијско–митолошких представа у вези с каменом. Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, књ. VI, св.1, Београд 1977, 445–459. Структурно–типолошке карактеристике знаковности писаних магијских формула и других бајаличких форми. Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, књ. VII, св. 1, Београд 1978, 387–403. Семантика понашања на Велики четвртак. Књижевна критика XI, бр.4, Београд 1980, 29–40. Metodološki aspekti istraživanja semiotike teksta. Na primerima tekstova tradicijske kulture. Delo XXVI, br.11–12, Beograd 1980, 99–118. О значењу једног сакралног текста о конопљи или лану код словенских и балканских народа. Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ, књ.11, Београд 1981, 207–217. Пролегомена за семиотичку интерпретацију дечјег стваралаштва. Зборник Института за педагошка истраживања, књ.14, Београд 1981, 243–299. Женидба на превару. О значењу народне песме „Стојан и Љиљана“. Усмено народно стваралаштво, „Народна књига“, Београд 1982, 123–145. Имена нечисте силе у народним бајањима. Лексикографија и лексикологија, „Матица српска“, Нови Сад 1984, 141–146. Симболика сунца и птице у дечјим писаним радовима. Књижевност и језик XXXI, бр. 3–4, Београд 1984, 81–86. Љубавна магија – симболика промене. М. Мијушковић, Љубавне чини, „Народна књига“, Београд 1985, 5–25 (предговор). Представе о уроку и урицању код словенских народа. Т. Р. Ђорђевић, Зле очу у веровању Јужних Словена, „Просвета“, Београд 1985, 367–380 (поговор). Симболика боја у народним бајањима словенских народа. Књижевна историја XIX, 73–74, Београд 1986, 3–32. Чудотворна лоза хилендарска. Етнолошке свеске VII, Београд–Топола 1986, 47–52. Место истеривања нечисте силе у народним бајањима словенско–балканског ареала. Гласник Етнографског музеја у Београду, књ.50, Београд 1986, 201–222. Митски атрибути Старине Новака у епској поезији Јужних Словена и Румуна. Старина Новак и његово доба, Балканолошки институт САНУ, Београд 1988, 211–249. Неки видови анти–понашања у фолклорним текстовима, (Some Forms of Antibehaviour of Mythological Beings in Folk Texts). Српска фантастика, САНУ, Научни скупови, књ. XLIV, Одељење језика и књижевности, књ.9, Београд 1989, 93–100. Narodne molitvice. Folklor u Vojvodini, sv. 7, Novi Sad 1991, 70–78. Међуратни часопис „Летопис Тимочке епархије“. Расковник XVII, бр. 63–66, Београд 1991, 113–120. Скопски предратни часопис „Етнологија“. Расковник XVIII, бр.67–68, Београд 1992, 129–144. Култ писане речи код Јужних Словена. Српска Византија, Београд 1993, 227–234. Допринос Тихомира Р. Ђорђевића истраживању митолошких бића. Balcanica XXV–2, Београд 1994, 21–26. Погледи Стојана Новаковића на народну културу. Стојан Новаковић – личност и дело, САНУ, Одељење историјских наука, књ. LXXVII, Београд 1995, 405–413. Митолошка бића везана за рођење детета. Етно–културолошки зборник, књ. 1, Сврљиг 1995, 35–40. Погледи Никите И. Толстоја на словенску народну културу. Н. И. Толстој, Језик словенске културе, Просвета, Ниш 1995, 357–365. Mitološka bića u Rječniku JAZU. Folklor u Vojvodini, sv. 9, Novi Sad 1995, 227–233. Митолошка бића везана за годишње празнике (Mythological Beinos Linked to Annual Festivites). Етно–културолошки зборник, књ. II, Сврљиг 1996, 61–65. Герман – Ђерман–Џерман. Пиротски зборник, књ. 22, Пирот 1996, 277–286. Хлеб у народној магији балканских словена (Bread in Folk Megic Rituals of the Balkan Slavs). Хлябът в славянската култура, Етнографски институт с музей – БАН, София 1997, 145–155. Представе о ђаволу у веровањима и фолклору балканских Словена. Зборник Матице српске за славистику 53, Нови Сад 1997, 15–38. Вучја тема у поезији Васка Попе (Wolfs Theme in Vasko Popa's Poetry). Поезија Васка Попе. Зборник радова, Институт за књижевност и уметност, Београд 1997, 179–187. Дъна – стари словенски назив једне болести ( Дъна– старое славянское название болезни). Слово и культура, Памяти Никиты Ильича Толстого, т. II, Москва 1998, 190–197. Демонска свадба (Demonic Wedding). Кодови словенских култура 3, Београд 1998, 154–162. Тодорица – „коњска слава“ (Todorica – „Horse Saint Patron's Day“). Етно–културолошки зборник, књ. IV, Сврљиг 1998, 119–124. Арапске и српске народне приповетке. Расковник XXIV, св. 93–94, Београд 1998, 113–125. Припеви „ладо“ и „лељо“ у народним песмама источне и јужне Србије (Songs „Lado“ and „Leljo“ in Folk Songs Ofeeastern and Southern Serbia). Етно–културолошки зборник V, Сврљиг 1999, 127–132. Страшила за децу – неке словенске паралеле. Жизненият цикъл. Доклади от българо–сръбска научна конференция, Етнографски институт с музей, София 2000, 146–155. Курдске народне приповетке. М.Б. Руденко, Мудри савети. Курдске народне приповетке, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2000, 9–22 (предговор). Magijska funkcija polnih organa. Erotsko u folkloru Slovena, Zbornik radova, priredio D. Ajdačić, “Stubovi kulture”, Beograd 2000, 25-32. Митолошки господари градоносних облака. Словенске паралеле (Mythological Masters Hail-Bearing Clouds. Slav parallels). Зборник Етнографског музеја у Београду 1901-2001, Београд 2001, 445-453. Свети Сава у народном предању. Култ светих на Балкану, Лицеум 5, Крагујевац 2001, 89-106.