Алајза Пашкевич (познато под псеудонином Цјотка, , , Пешцин, Шчучински рејон, 15. јул 1876 — Вилнус, 5. новембар 1916) била је белоруска песникиња и политичка активисткиња, прозаиста, социјална и политичка фигура, глумица и педагог за време белоруског националног-демократског препорода.Пашкевіч (Цётка) Алаіза Сцяпанаўна. spadchyna.netАлаіза Пашкевіч (Цётка) (15.7.1876, фальварак Пешчын (цяпер Шчучынскі раён) — 17.2.1916, вёска Стары Двор (Шчучынскі раён)) . svaboda.org (14 July 2006)
Живот и каријера Алајза је рођена у богатој шлјахтачкој породици. Завршила је приватну школу В. Прозаравеј у Вилнусу. Након што се преселила у Санкт Петербург 1902. године, завршила је гимназију за девојке Александарија и прикључила се школи за учитеље физичког васпитана, Лесгафта (1902-04)
Алајза је била једна од оснивача Белоруског социјалистичког собрања. 1904. године одустала је од наставе и вратила се у Вилнус. Организовала је радничке групе, написала и промовисала анти-владине прокламације и учествовала у политичким дебатама и састанцима. Због свог политичког активизма, била је присиљена да емигрира у Галицију, која је тада била део Аустроугарске. Живела је у Лавову. Пашкевичева је почела је са предавањима као студент на филозофском факултету на Универзитету у Лавову. 1906. године је објавила две збирке поезије, Хрэст на свабоду и Скрыпка беларуская у Жовкви. Истовремено, илегално је путовала у Вилнус, где је учествовала у издању новина Наша Дола. У првом издању објављена је и њена прича Заклетва са крвавим канџама.
У периоду од 1908−1909. године живела је у Кракову и студирала је на Јагелонском универзитету, на факултету друштвених наука. 1911. године ступила је у брак са Стјапонасом Кајрисем, литванским инжињером и социјалдемократским активистом. Исте године, вратила се у Белорусију и придружила се националним образовним активностима. Учествовала је у представама Бајницког позоришта у различитим деловима Белорусије. Алојза је такође била оснивач и први уредник листа „Łučynka”, белоруског магазина за децу и адолесценте.
За време Првог светског рата, Алојза је радила као милосрдна сестра у болници у Вилнусу. Почетком 1916. путовала је с родитељима и помогла сељацима обелилим од тифуса. После неког времена је и сама оболела од тифуса и умрла је 5. фебруара 1916. године.
У уметности и култури Године 1991. снимљен је дугометражни филм "Криза милости". Филм је посвећен животу Алајзе Пашкевич.
Године 1976. белоруски уметници Григорије Иванов и Светлана Горбунова направили су медаље и плакете у част Алајзе Пашкевича.
Позната дела "Белоруска виолина" (Скрыпка Беларуская) "За вас, комшије" (Вам, суседзі) "Лето" (Лета) "Моје мисли" (Мае думкі) "Вера Белоруса" (Вера беларуса) "Човек се није променио" (Мужык не зьмяніўся) "На гробљу" (На магіле) "На другој страни" (На чужой старонцы) "Јесен" (Восень) "Уметник Грајка" (Артыст Грайка) "Крст слободе" (Хрэст на свабоду) "Море" (Мора) "Добри вести" (Добрыя весці) "Бунтовник" (Бунтаўнік ) "Под заставом" (Пад штандарам) "У новогодишњој вечери" (Перад Новым годам) "Ласи" (Лясы)
Референце
Категорија:Рођени 1876. Категорија:Умрли 1916. Категорија:Белоруски књижевници Категорија:Активисти