Проблемску наставу су дефинисали многи аутори. Код Младена и Наде ВилотијевићВилотијевић, М. и Вилотијевић, Н. (2007). Иновације у настави. Београд: Школска књига. стр. 40. налазимо следећу дефиницију: Проблемска настава се најприближније може одредити као такав тип наставе коју карактерише самостална истраживачка активност кроз коју ученици савлађују проблемске тешкоће, проналазе нова решења и тако усвајају научне истине. Јован Ђорђевић даје следећу дефиницију: Можемо рећи да је решавање проблема стваралачка активност којом се у сусрет са посебним захтевима, тражи откривање нових решењаЈован Ђорђевић, 1981, Савремена настава - организација и облици, Научна књига, Београд. стр. 40..
Проблемска настава је од великог значаја за савремену школу. Неке од њених предности у односу на друге наставне системе: обезбећује активно учење; подстиче развој менталних способности и психичких функција; развија способност апстрактног мишљења ; оспособљава ученике за самостални рад; омогућава примену различитих техника и метода учења; утиче на развој мисаоних операција (анализа, синтеза, апстракција, генерализација, индукција, дедукција...); појачава мотивацију ученика; подстиче ученика на стваралачке активности; даје ученицима трајнија знања; негује критичност, флексибилност и креативност; оспособљава ученике за коришћење различитих извора знања; подстиче самопоуздање код ученика... Стевановић и Мурадбеговић, 1990, Дидактичке иновације у теорији и пракси, Дневник, Нови Сад.
Знања се стичу решавањем специфичних задатака – проблема. Кључни појмови који се јављају у проблемској настави су: Проблемска ситуација и Проблем (загонетка – стање тензије).
Структура проблемске наставе Стварање проблемске ситуације Формулисање проблема Декомпозиција проблема на подпроблеме Решавање подпроблема и проблема Провера решења Извођење закључака.
Проблемска ситуација Проблемска ситуација је почетно психичко стање изненађења, упитности, велике заинетеросованости и високе умне и емоционалне напрегнутости појединца који треба да реши задати проблем. Младен Вилотијевић, 2000, Дидактика 1, Учитељски факултет, Београд Проблемска ситуација је најважнија карика проблемске наставе.
Компоненте непознато знање или начин решавања, сазнајна потреба која побуђује мисаону активност и интелектуалне могућности укључујући стваралачке способности и претходно искуство.
Проблемска ситуација садржи у соби не смо предметно-садржинску него и мотивациону компоненту. Постоји више начина стварања, а сходно томе и типова проблемске ситуације.
М. И. Махмутов помиње да оне настају при: сусрету ученика са животним појавама и чињеницама које траже теоријско објашњење, организацији практичног рада ученика, покушајима ученика да анализују животне појаве које одударају од њихових пређашњих представа, формулисању хипотеза, настојању ученика да упоређују и супростављају, настојању да се уопштавају нова факта, истраживачким задацима. Вилотијевић и Вилотијевић, 2007, Методологија педагошког истаживања са статистиком, Учитељски факултет, Врање.
Референце
Литература
Вилотијевић, М. и Вилотијевић, Н. (2007). Иновације у настави. Београд: Школска књига. Јован Ђорђевић, (1981), Савремена настава - организација и облици, Научна књига, Београд Стевановић и Мурадбеговић, (1990), Дидактичке иновације у теорији и пракси, Дневник, Нови Сад Младен Вилотијевић, 2000, Дидактика 1, Учитељски факултет, Београд Вилотијевић и Вилотијевић, 2007, Увод у методологију педагошких истраживања са статистиком, Врање
Категорија:Образовање