Константин Пеичић (Борово, 29. септембар 1802 — Будимпешта, 6. јун 1882) био је српски лекар и књижевник. Пеичић је био начелник будимпештанског Текелијанума и лични лекар митрополита Стратимировића.Енциклопедија Новог Сада . Кореспондентни члан Друштва српске словесности био је од 1844. године а за дописног члана Српског ученог друштва именован је 1864. године.
Живот и каријера Рођен је 29. септембра 1802. године у Борову, на добру српске православне цркве, у породици сеоског бележника Јакова Пеичића. У Борову је до 1814. године био ђак српске основне школе у којој је радио његов отац, а потом годину дана и ђак немачке школе у Винковцима. Од 1815. године био је ђак гимназије у Сремским Карловцима, у којој је матурирао 1821. године. Директор карловачке гимназије Јаков ГерчићГласник Историјског друштва у Новом Саду, Нови Сад 1938. му је био заштитник и старатељ. Како у Сремским Карловцима није имао довољно средстава, да би се издржавао подучавао је децу.
У Пожуну (Братислави) три године био је ђак евангелистичког лицеја, а након тога студент медицине у Пешти. Током 1824. и 1825. године у великој је немаштини а новац су му слали Герчић и други пожртвовани Карловчани. Дисертацију из медицине одбранио је 1830. године, под насловом „О лечењу болесне сиротиње” (De pauperum aegrorum cura). Пеичићева дисертација, публикована је исте године, и била је прва српска оригинална медицинска књига и прва српска социјално-медицинска студија.Јелена Јовановић Симић Великани српске медицине - 19. век и прва половина 20. века, Српска академија наука и уметности, Музеј науке и технике, Српско лекарско друштво, Београд 2016.
Када је 1830. постао лекар Вука Караџића, он га је позвао да дође у Србију и буде лични лекар кнеза Милоша. Међутим од тог предлога је одустао пошто нису прихваћени сви његови захтеви.
Годину и по дана био је лекар у Сремској Митровици, потом преко три године у Сомбору, да би се 1835. године поново вратио у Сремске КарловцеСрбска новина или Магазин за художество, книжество и моду, Будим 1835. године, где је постао лични лекар српских митрополита Стефана Стратимировића и Стефана Станковића. У Карловцима је као градски физик имао прилику да се одужи свом добротвору Герчићу, тако што га је лечио бесплатно.
У једном периоду био је директор српских основних школа и члан патроната гимназије у Сремским Карловцима.
Како се на изборима за митрополита 1842. залагао за Пантелејмона Живковића а не Јосифа Рајачића, након избора постао је Рајачићев „непријатељ”. После једне свађе са митрополитом Рајачићем напустио је Сремске Карловце 1844. и отишао у ПанчевоВ. Стајић: Др Константин Пејичић. Гласник Историјског друштва у Новом Саду ., где је постао градски физик (лекар).
Револуционарних година 1848. и 1849. године, као члан, а потом и челник, Главнога народног одбора,M. Томандл: Улога дра К. Пеичића у Српском покрету 1848/9. ЗМС/ДН често се сукобљавао са патријархом Јосифом Рајачићем јер је овај окружни одбор био најактивнији и најзначајнији окружни одбор за формирање Војводства Србије. Како му је због свађе са Рајачићем претио затвор, био је принуђен да пребегне у Србију. Након окончања револуције вратио се у Панчево октобра 1849. године. У Панчево је био дугогодишњи председник најстаријег певачког друштва под називом Српско црквено певачко друштво у Панчеву.Славко Гавриловић, Срби у Хабзбуршкој монархији од краја XVIII до средине XIX века, Историја српског народа књига 5 том 2, Српска књижевна задруга, Београд, (1986).
Након пензионисања, до краја живота је обављао дужност надзорника Текелијанума у Пешти.
Преминуо је у 6. јун 1882. године у Будимпешти, у 80-тој години живота.
Дело Као рационалист и један од последњих наследника дела Доситеја Обрадовића, непрекидно је радио на народном просвећивању, па је био заслужан за ширење здравствене културе међу Србима у Угарској. Написао је „Руководитељ к повраћању изгубљеног здравља”, који је издаван три пута. „Житије Теодора Павловића” (1857) о животу Теодора Павловића „Грађа за историју српског покрета у Угарској 1848-1849”. у рукопису, неиздато „Аутобиографију” која је издата 1872. године.Петар В. Крестић, , Мешовита грађа Miscellanea, књига 28, Историјски институт, Београд, (2007). Уређивао је Лист „Домаћи лекар” заједно са др Љубом Ненадовићем у Панчеву.
Други о Константину Пеичићу О делу Константина Пеичића најбоље говори овај цитат, др Константин Шпис, контумацкога лекара у Панчеву, из 1847. године:
Види још Великани српске медицине
Референце
Литература
Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1929. књига 3. Енциклопедија Новог Сада 19 (2002),
Спољашње везе Константин Пеичић, Коста — Краћа биографија на сајту САНУ Константин Пеичић - Старо Панчево
Категорија:Рођени 1802. Категорија:Умрли 1882. Категорија:Српски лекари Категорија:Чланови Друштва српске словесности Категорија:Чланови Српског ученог друштва