25. јун (25.6.) је 176. дан године по грегоријанском календару (177. у преступној години). До краја године има још 189 дана.
Догађаји
841 — Франачки принчеви Лудвиг Немачки и Карло Ћелави су нанели пораз цару и свом брату Лотару у бици код Фонтноа. 1530 — Аугзбуршка конфесија је предата цару Карлу V. 1788 — Вирџинија је постала 10. савезна држава која је усвојила устав САД. 1867 — Американац Лисјен Смит из Охаја патентирао бодљикаву жицу. 1872 — Језуити избачени из Немачке, 99 година пошто је папа Клемент XIV укинуо тај римокатолички ред. 1876 — У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукси под командом поглавице Лудог Коња победило јединицу VII коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. Кастер погинуо са сва 264 војника. 1920 — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић. 1925 — У Ужице стигао први воз популарно назван „Ћира.“ Престао да саобраћа 1974, када је укинута пруга уског колосека. 1938 — Даглас Хајд инаугурисан за првог председника Ирске. 1942 — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату бомбама засуло немачки град Бремен, важну поморску луку. 1944 — Америчка и британска морнарица су бомбардовале Шербур да би подржали напредовање јединица Армије САД које су се бориле у бици за Шербур. 1950 — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат. 1959 — СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору. 1963 — Премијер јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. 1966 — Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе. 1975 — Премијерка Индије Индира Ганди прогласила ванредно стање да би зауставила кампању за њено повлачење са власти. Ухапшени лидери опозиције, синдиката и интелектуалци. Мозамбик после 477 година стекао независност од Португалије, први председник постао Самора Машел, лидер Фронта за ослобођење Мозамбика. 1988 — У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и Савета за узајамну економску помоћ. 1991 — Последње совјетске јединице напустиле Чехословачку, 23 године после војне интервенције Варшавског пакта којом је прекинута реформистичка политика Александра Дубчека. Словенија и Хрватска извршиле једнострано проглашење независности путем раздруживања, односно отцепљења од СФРЈ. Истога дана савезни органи су предузели низ мера у циљу очувања уставног поретка и територијалног интегритета СФРЈ. Одржана Велика народна скупштина у Борову Селу, на којој је проглашено стварање политичког ентитета под називом: Аутономна област Славонија, Барања и Западни Срем (АОСБЗС). 1993 — Ким Кембел постала прва жена на челу Владе Канаде. 1995 — Шеик Хамад бин Калифа Ал Тани државним ударом са власти збацио оца, шеика Калифу, емира Катара. 1996 — У експлозији камиона-бомбе у стамбеном насељу војске САД код града Дахран у Саудијској Арабији погинуло 19 Американаца и рањено око 400 особа различите националности. За напад оптужени припадници саудијске милитаристичке групе Хезболах. 1999 — САД понудиле награду од пет милиона долара за информације које би омогућиле хапшење ратних лидера Републике Српске и председника Југославије Слободана Милошевића, оптужених за ратне злочине. 2001 — У Албанији владајућа Социјалистичка партија прогласила победу на парламентарним изборима, упркос нередима који су за последицу имали затварање 15 изборних јединица. Индонежански председник Абдурахман Вахид допутовао у званичну посету Аустралији, прву после 26 година, чиме је почела нова ера у односима две земље. 2003 — САД „замрзле“ финансијску имовину 55 бивших званичника Ирака, укључујући Садама Хусеина.
Рођења 1852 — Антони Гауди, шпански архитекта. (прем. 1926) 1903 — Џорџ Орвел, енглески књижевник. (прем. 1950) 1903 — Ен Ревир, америчка глумица. (прем. 1990) 1907 — Ј. Ханс Д. Јенсен, немачки нуклеарни физичар, добитник Нобелове награде за физику (1963). (прем. 1973) 1913 — Пеко Дапчевић, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА, друштвено-политички радник и амбасадор СФРЈ, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. (прем. 1999) 1924 — Сидни Лумет, амерички редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 2011) 1925 — Роберт Вентури, амерички архитекта. (прем. 2018) 1933 — Алваро Сиза, португалски архитекта. 1935 — Предраг Голубовић, српски редитељ и сценариста. (прем. 1994) 1942 — Вилис Рид, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2023) 1944 — Михајло Вуковић, југословенски и српски кошаркашки тренер. (прем. 2021) 1945 — Карли Сајмон, америчка музичарка и ауторка књига за децу. 1952 — Љубиша Стојановић Луис, српски музичар. (прем. 2011) 1956 — Ентони Бурден, амерички кувар, писац и аутор ТВ емисија о путовањима и храни. (прем. 2018) 1960 — Зорица Конџа, хрватска певачица. 1961 — Рики Џервејз, енглески глумац, комичар, редитељ, продуцент и сценариста. 1963 — Џорџ Мајкл, енглески музичар. (прем. 2016) 1964 — Дел Кари, амерички кошаркаш. 1964 — Џони Херберт, енглески аутомобилиста, возач Формуле 1. 1966 — Дикембе Мутомбо, конгоанско-амерички кошаркаш. (прем. 2024) 1973 — Небојша Илић, српски глумац. 1973 — Зоран Његуш, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1974 — Олга Радионова, хрватско-руска глумица, ТВ водитељка и модел. 1975 — Алберт Коста, шпански тенисер. 1975 — Владимир Крамник, руски шахиста. 1977 — Фернанда Лима, бразилска глумица, модел и ТВ водитељка. 1981 — Симон Аман, швајцарски ски скакач. 1981 — Јан Хендрик Јагла, немачки кошаркаш. 1982 — Михаил Јужни, руски тенисер. 1993 — Кевин Пантер, амерички кошаркаш. 1996 — Леле Понс, америчка глумица, певачица, плесачица и модел.
Смрти 1533 — Мери Тјудор, војвоткиња од Сафока, француска краљица и енглеска племкиња. (рођ. 1496) 1822 — Ернст Теодор Вилхелм Хофман, немачки писац и композитор и диригент. (рођ. 1776) 1861 — Абдулмеџид I, турски султан. (рођ. 1823) 1937 — Мијат Мијатовић, српски адвокат и певач популарне и народне музике (рођ. 1887) 1968 — Бранко Магарашевић, српски професор, класични филолог и слависта.(рођ. 1892) 1960 — Ото Ендер, аустријски политичар. (рођ. 1875) 1984 — Мишел Фуко, француски филозоф историје, образовања, теорије књижевности, филозофије науке (рођ. 1926) 1995 — Ернест Волтон, ирски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1903). 1997 — Жак Кусто, француски истраживач и океанограф. (рођ. 1910) 2009 — Мајкл Џексон, америчка поп икона (рођ. 1958) 2009 — Фара Фосет, америчка глумица (рођ. 1947)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобног Онуфрија Великог Преподобног Петра Атонског Преподобног Тимотеја мисирског Преподобног Васијана и Јона
Референце