Мокро Поље је насељено мјесто у општини Ервеник, Република Хрватска. Једно је од највећих села ове општине. Географски припада области Буковица у сјеверној Далмацији. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 168 становника.
Географија Мокро Поље је смјештено у подножју планине Ком двадесетак километара југозападно од Книна, на путу ка Обровцу, Велебиту и Задру. Простире се од Превјеса на сјеверу па до Ивошеваца на југозападу и Ервеника на сјеверозападу, са источне стране граничи са селом Пађене, а са јужне стране са селом Радучић. Простире се на 50 -{km}-². Кроз Мокро Поље, од Превјеса ка Ервенику, протиче ријека Зрмања.
Црква Светог Луке мини|лево|220п|Црква Светог Луке у Мокром Пољу.
Црква посвећена Светом јевањђелисти Луки у Мокром Пољу, подигнута је 1537. године. У том периоду су биле подигнуте многе нове православне цркве, па се у љетопису православне цркве помиње да су од 1524. до 1537. године биле отворене цркве у Биљанима, Островици, Карину, Ђеврскама, Кистањама, Биовичином селу, Радучићу и Жагровићу и да се од тога времена почео бујније развијати црквени живот и православна вијерска свијест у Далмацији. Црква је изведена као грађевина са правоугаоним, преломљеним сводом, пресведеним наосом, полукружном аспидом на истоку и накнадно 1834. године призиданим звоником на преслицу. Иконостас је новији са иконама на платну и српским светитељима на њима. Ту је нађено Мокропољско јеванђеље, ћирилични рукопис из -{XIII}- вијека. Јеванђеље, које представља једно од најстаријих писаних дела Срба у Далмацији и значајан споменик словенске писмености, је дуго чувано у храму. У Другом свјетском рату сачувао га је тутор Бабић Ђуро, а сада се налази у манастиру Крка.
Кроз историју црква је сачувала првобитан изглед унутрашњости све до 1. јуна 1999. године када је подметнут пожар у којем је цијела унутрашњост изгорјела. У Цркви Светог Луке на тавану се налазило и треће резервно звоно које је украдено 1996. године. Обнова храма је започета 2002. године и још је у току.
Историја До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Током рата у бившој Југославији (1991–1995), Мокро Поље је било у саставу Републике Српске Крајине. Након агресије на РСК тј. војне операције Олуја, село је реинтегрисано у уставно-правни поредак Републике Хрватске. У операцији Олуја, у селу је запаљен велики број кућа, побијена стока и према речима живих сведока, између 6. и 10. августа 1995. убијено је 15 људи.
Споменик палим борцима и жртвама фашизма Споменик је саграђен 1952. године у част палим борцима и жртвама фашизма, миниран је и срушен 1996. године. На споменику је било укупно 117 имена палих бораца и жртава фашизма, за време Другог свјетског рата.
Становништво Подаци из 1763. године говоре да је у Мокром Пољу живјело 1.837 становника, број се константно повећавао до Другог свјетског рата, када је село бројало 3.600 становника. Што због великих страдања и миграција становништва након Другог свјетског рата број становника се константно смањивао и 1989. године број становника је пао на 803 људи. Почетком рата 1991. године Мокро Поље броји око 1.200 становника што су поред људи пописаних 1989. године чинили и прогнани Мокропољци из других градова.
Према попису из 1991. године, Мокро Поље је имало 803 становника: 801 Србина, ниједан Хрват и 2 остала, непозната и неопредељена. Према попису становништва из 2001. године, Мокро Поље је имало 211 становника.Попис становништва 2001. , Приступљено 13. 4. 2013. Мокро Поље је према попису становништва из 2011. године имало 227 становника.
Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 801 1.054 1.330 1.713 Југословени 51 18 Хрвати 2 1 3 Македонци 1 остали и непознато 2 12 3 2 Укупно 803 1.119 1.355 1.718
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Мокро Поље је имало 803 становника, следећег националног састава:
Презимена Презимена у Мокром Пољу су: Атлија — Православци, славе Св. Николу Бабић — Православци, славе Св. Јована Бајић — Православци, славе Св. Јована Батос — Православци, славе Св. Јована Бједов — Православци, славе Ђурђевдан Болтић — Православци, славе Св. Николу Вагић — Православци, славе Св. Луку Вејновић — Православци, славе Св. Василија Вукмирица — Православци, славе Св. Луку Гамбирожа — Православци, славе Св. Николу Демир — Православци, славе Св. Јована Ђурђевић — Православци, славе Ђурђевдан Јапунџић — Православци, славе Св. Николу Каназир — Православци, славе Св. Луку Костић — Православци, славе Св. Луку Мартић — Православци, славе Ђурђевдан Муждало — Православци, славе Св. Луку Опачић — Православци, славе Св. Луку Павић — Православци, славе Св. Луку Поповић — Православци, славе Св. Луку Рашетић — Православци, славе Св. Николу Сеовић — Православци, славе Св. Николу Сучевић — Православци, славе Св. Луку Тривић — Православци, славе Св. Луку
Познате личности
Мира Бједов, југословенска кошаркашица. Славко Поповић, као припадник милиције Крајине погинуо на Видовдан 1992. у борби за Коридор.
Фотогалерија
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Тромеђа: Мокро Поље Званични сајт Удружења грађана „Мокро Поље“ Сателитска мапа Викимапија
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Општина Ервеник Категорија:Буковица Категорија:Далматинска насеља са српским становништвом Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Шибенско-книнској жупанији Категорија:Насеља и општине у Хрватској са српском већином (2011)