Горња Трепча је насеље у Граду Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 459 становника. Село је у земљи, а и шире, најпознатије по истоименој бањи, познатој и као Атомска Бања, а цело село је 2011. и званично добило статус бање.
Географске одлике
Положај и саобраћајна повезаност
Насеље се налази у југозападном делу Шумадије, на северу Чачанско-краљевачке котлине(област Рудничког Поморавља). Територијално припада Граду Чачку. Површина атара је 11,34 km². Простире се по обронцима планина Вујан(надморска висина 856 m- врх Велики Вујан) и Буковик (надморска висина 851 m). Горња Трепча граничи се са севера на вододелници селима Луњевица и Јабланица, која припадају општини Горњи Милановац. Са западне стране Горња Трепча се граничи са Прислоницом и у краћем појасу са Доњом Трепчом . Границу са јужне стране чини Доња Трепча, а са источне стране Остра.
Постоје три прилазна пута за Горњу Трепчу: из Горњег Милановца преко села Луњевице и планине Вујан(9 km), из Мрчајеваца преко Остре (11 km), и из Станчића (8 km) преко кога води редовна аутобуска линија до Чачка, удаљеног 18 km од Горње Трепче.
Рељеф, подела села и природна богатства
Сеоски атар је подељен на планински и насељени део атара.
Планине Вујан(са северозападне стране) и Буковик(са источне) су повезане обронцима и брдима, који окружују насеље са северне, западне и источне стране, док је према југу Горња Трепча отворена ка Чачанско-краљевачкој котлини. Обронци планина Вујан и Буковик су у насељу раздвојени водотоком, чији се извор-Вилина вода налази подно брда Церје у планинском атару Горње Трепче. Поток протиче кроз стеновиту клисуру између брда Коса и Липље великом брзином, преко каскада, због чега носи назив Бесни поток. По изласку из клисуре, низводно од термо-минералних извора, овај поток се назива реком Бањом која тече ка југу и улива се у Западну Мораву у селу Мојсиње. Бања је у Горњој Трепчи изградила уску долину, више изграђену са леве, него са десне стране реке. Сходно овим топографским карактеристикама, сеоски део атара је подељен на три краја: мини|364x364пиксел|ШеталиштеСредина села - плодно подручје које се од леве обале Бање узвисује у правцу истока. Овде је смештен центар села(насеља): Месна канцеларија, Издвојено одељење (четворогодишње) Основне школе "22. децембар" из Доње Трепче, Дом културе, амбуланта и продавница. Горњи крај - више подручје које се у облику лука простире северно и источно од Средине села, ка брдима и планини Буковик. У овом крају се, северно од Средине села, налазе извори термо-минералне воде (Атомска Бања у Горњој Трепчи, види одељак:Атомска Бања Горња Трепча) и црква Рођења Пресвете Богородице. Прекобањци (крај "преко" Бање) - ланац брда са веома стрмим странама који се простире правцем север-југ са десне стране реке Бање.
Осим реке Бање, село је избраздано, како у планинском, тако и у насељеном делу атара, потоцима који доводе воду у реку Бању. Највећи од њих, уједно и најзначајнија притока реке Бање, је десна притока Добри поток, који извире подно брда Вис (извор се зове Добра вода) у планинском делу атара и доводи воду у реку Бању са падина планине Вујан и самог брда Вис. У селу има доста извора питке воде, међу којима су: Бела вода, Слатина, Мићића чесма, Газдина чесма, Водице као и многобројни извори у планинском делу атара (међу којима су већ поменути извори Вилина вода и Добра вода). Најзначајнији извори воде у Горњој Трепчи су, свакако, термо-минерални извори лековите воде. Вода са ових извора има огроман значај и лековита својства, јединствена у Европи. У источном делу села (на брдима Кремењача и Клик, као и на планини Буковик) налазе се богата налазишта квалитетног камена, мајдани из којих је камен вађен и обрађиван а затим продаван као грађевински материјал. Од овог камена прављени су и надгробни споменици, који се данас могу видети како на гробљу у Горњој Трепчи, тако и на гробљима у околним селима. У планинском атару, село је најбогатије шумом, а затим и ливадама и пашњацима, а њиве се налазе како у целом атару села, тако и посебно као луке око реке Бање, где је земља најплоднија. Уска и плодна долина реке Бање, међутим, није била довољна за све сеоске породице, тако да су куповане њиве у Доњој Трепчи (где се долина Бање шири и улази у Чачанско-краљевачку котлину), па чак и у Станчићима, уз Западну Мораву. У планинском атару Горње Трепче се такође налазе бројни воћњаци(углавном шљиве). Сточарство(говедарство, свињарство и овчарство) и пчеларство су на просечном нивоу. У селу има доста дивљачи, а лове се фазани, зечеви и лисице. Постоји и Ловачка секција из Горње Трепче, члан Ловачког удружења "Радиша Поштић" из Мрчајеваца, као и ловиште "Бресница" које обухвата планински део атара Горње Трепче, као и Прекобањски крај, а у Доњој Трепчи западне засеоке и засеок Селиште. Од дивљих животиња се срећу још и пољске јаребице, препелице, а од крупне дивљачи срне и дивље свиње.
Демографија У насељу Горња Трепча живи 524 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,9 година (43,8 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 228 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током друге половине 20. века
Историја
Средњи век и турско доба
Није тачно познато када је Горња Трепча настала, али се са великом сигурношћу може тврдити да потиче још из средњег века. Томе би у прилог могло да иде и постојање цркве у том периоду. О томе сведоче остаци старе цркве који се чувају у Народном музеју у Чачку. Такође постоји и потес Црквине, северно од данашње цркве, где је највероватније постојао манастир Обровин (назван по обревању, сакупљању народа-саборима) кога су Турци, предвођени Синан-пашом опустошили 1597. године. Манастир је обновио војвода Никола Милићевић-Луњевица на месту једне испоснице (манастира Обровин) где су почивале мошти непознатог монаха, на планини Вујан, а у атару села Прислоница 1805. Манастир је добио име по планини, манастир Вујан. Осим Црквина, постоји и потес Гробнице (шумовити брег јужно од бање)где се, судећи по тамошњим остацима, налазило гробље(можда чак и из средњег века) све док село није запустело од Турака, да би касније новопридошли становници одредили данашњу локацију гробља, у Средини села.
Горња Трепча се, заједно са Доњом Трепчом, први пут у писаним изворима помиње 1476. у турском детаљном попису Смедеревског санџака као једно село Трепча, која припада нахији Островици и има 25 домова. Село је било веома пространо(простирало се од бање па све до села Мојсиње), тако да је највероватније због тога дошло до поделе Трепче на Горњу и Доњу, која је забележена у следећем турском (сумарном) попису из 1523. године. Ту пише да се Горња и Доња Трепча налазе у нахији Островици(кадилук Рудник), а у руци кнеза Вукодрага(сина Грује) и његове браће Вука и Русмира. У попису се наводи да Горња Трепча има 18 домова, a Доња Трепча 20. Треба споменути и сумарни попис из 1525. где се помиње да у Горњој Трепчи има, сада само 9 домова (двоструко мање) . Доња Трепча, по том истом попису има 40. Међутим, оно што је посебно важно јесте да је записано да су у селима постојале воденице, 6 у Горњој, и 3 у Доњој Трепчи, те да су биле у власништву становника села и да су радиле по пола године (види одељак: Трепчанске воденице). У детаљном попису из 1528. се наводи да Горња Трепча има, сада 22 дома, a да Доња Трепча има 39 домова.
После освајања простора на коме је живео српски народ и целог Балкана, турска царевина тежила је даљем ширењу ка западној Европи. Током ратова између Турске и Аустрије крајем 17. и у првој половини 18. века, српски народ, међу њима и становници Горње и Доње Трепче, су били изложени пљачки, заробљавању и убијању од стране турске војске. Народ се склањао преко Саве и Дунава у Угарску, због чега су подручја одакле су одлазили скоро потпуно опустела. Слику о томе даје један Немац, Јохан Лангер, који је писао чланак о Србији под аустријском управом, а која је обухватала подручја Шумадије, Колубаре, Тамнаве и Јадра од 1718. до 1739. Лангер у овом чланку каже: "Од сваких 6 села, 5 су ненасељена, a у насељеним селима просечно има једва 6 становника". Ово потврђује и карта Србије, коју је Лангер приложио уз овај чланак. На овој карти, на подручју Чачанско-краљевачке котлине, a и осталих крајева Србије под аустријском управом, нису означена многа села. Горња Трепча је означена на карти под називом Dreschde. Такође је означено да се у Горњој Трепчи налазио некакав замак или римско склониште (castell), али без изнетих детаљa. У овом периоду, на ова подручја почињу да се досељавају породице и братства, преци данашњих становника ових подручја Србије, и то углавном из Старе Србије, Старе Црне Горе и Херцеговине. У Горњу Трепчу се тада доселила фамилија Гојковић од Сјенице, која даљим пореклом вероватно потиче из Црне Горе.
Модерно доба
У последњим деценијама 18. века, и касније у току Српских устанака, настављају да се досељавају у Горњу Трепчу фамилије пореклом углавном од црногорско-херцеговачких племена. До краја 20-их 19. века већина фамилија (данас старих фамилија) се доселила у Горњу Трепчу, поделила земљу и направила огњишта. Подручје Београдског пашалука је, напокон, ослобођено после Првог српског устанка под вождом Карађорђем и Другог српског устанка под Милошем Обреновићем. Аутономна Кнежевина Србија је почела да се развија на свим плановима. По Попису становништва и имовине у Србији 1834. године Горња Трепча је имала 25 домова и 162 становника(79 мушких и 83 женских) од чега 31 пореска глава и 40 мушкараца способних за војску. Од искоришћеног земљишта је наведено да је Горња Трепча имала 73 плуга (29,2 хектарa)орања, 156 коса ливаде(56,16 хектара), 22 мотике винограда(1,76 хектара), као и 4260 дрвета шљива.Пољопривреда је била главна делатност којом су се бавила сва домаћинства. У околним селима, Горња Трепча је била позната по каменорезачком занату којим се бавио један део становништва. Горња Трепча је била позната и по воденицама, у које су доносили жито за млевење помељари("муштерије") и из села у околини. Међутим, Горња Трепча је и шире, у Љубићком и Таковском крају била позната управо по термо-минералним изворима, где су лека за своје здравље тражили и налазили становници ових крајева. За почетак развоја бање у Горњој Трепчи могла би се узети 1890. година када је Танасије Никитовић из Горње Трепче озидао базен дуг и широк по 2 метра. Пошто су се извори налазили на поседу Цркве у Горњој Трепчи, која је била метох манастира Вујан, бригу o развоју бање ће преузети манастир, под чијом ће управом тридесетих година 20. векa бити саграђено неколико објеката за становање и једна кафана.
У Балканским ратовима и у Првом светском рату погинуло је или нестало 67 бораца из Горње Трепче.
У међуратном периоду, 1933. године, је у Средини села подигнута школска зграда за потребе Трећег одељења "Трепчанске основне школе" из Доње Трепче, која ће следеће године добити самосталност и назив "Горњотрепчанска основна школа". Школа је изгубила самосталност када је уведено обавезно осмогодишње образовање. Тада је школа у Горњој Трепчи поново потпала под школу (сада Осмогодишњу) у Доњој Трепчи, која је понела ново име, "22. децембар". Године 1947. прекопута школе подигнута је зграда у којој су смештени Дом културе, месна канцеларија, амбуланта и продавница.