7. мај (07.05) је 127. дан у години по грегоријанском календару (128. у преступној години). До краја године има још 238 дана.
Догађаји
558 — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године. 1274 — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину избора папе. 1429 — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши последњи јуриш. 1487 — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте. 1663 — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште. 1664 — Луј XIV је званично отворио Версајску палату. 1727 — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине. 1763 — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца. 1824 — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија. 1832 — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину. 1850 — Обнародован царски патент о уређењу Хрватско-славонске војне крајине и Банатско-српске војне крајине. 1893 — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду. 1915 — Немачка подморница "У20" торпедима потопила британски путнички брод "Лузитанију", што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца. 1928 — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину. 1939 — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Берлин-Рим. Касније се савезу придружио Јапан. 1940 — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена. 1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту. 1944 — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске. 1945 — Немачки генерал Алфред Јодл је у име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату. 1948 — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса. 1954 — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини. 1960 — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова. 1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку. 1993 — Срушена џамија Ферхадија у Бањој Луци. 1995 — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена. 1996 — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија. 1997 — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату. 1999 — У бомбардовању центра Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи. 1999 — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуло се три особе, а рањено 20. 1999 — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом. 2000 — Владимир Путин је ступио на дужност председника Русије. 2001 — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу. 2001 — Нереди у Бањој Луци 2001. 2002 — У паду авиона "Макдонел Даглас MD-82" кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде. 2016 — Отворена џамија Ферхадија у Бањој Луци.
Рођења 1833 — Јоханес Брамс, немачки композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1897) 1840 — Петар Чајковски, руски композитор. (прем. 1893) 1861 — Рабиндранат Тагор, индијски песник, писац, драматург, композитор, визуелни уметник и филозоф, добитник Нобелове награде за књижевност (1913). (прем. 1941) 1892 — Јосип Броз Тито, југословенски комунистички револуционар и државник, председник ФНРЈ и СФРЈ. (прем. 1980) 1901 — Гари Купер, амерички глумац. (прем. 1961) 1919 — Ева Перон, аргентинска глумица, најпознатија као друга жена аргентинског председника Хуана Перона. (прем. 1952) 1922 — Дарен Макгавин, амерички глумац. (прем. 2006) 1923 — Ен Бакстер, америчка глумица и певачица. (прем. 1985) 1936 — Иван Јагодић, српски глумац. (прем. 2010) 1949 — Мерилин Бернс, америчка глумица. (прем. 2014) 1950 — Рендал Коб, амерички глумац и боксер. 1960 — Сабахудин Билаловић, босанскохерцеговачки кошаркаш. (прем. 2003) 1964 — Пјер Жалица, босанскохерцеговачки редитељ, сценариста и продуцент. 1965 — Наташа Иванчевић, српска глумица. 1966 — Марта Савић, српска певачица. 1967 — Жарко Јокановић, српски писац, сценариста, драматург и политичар. 1968 — Трејси Лордс, америчка глумица, музичарка, модел, списатељица, редитељка и продуценткиња. 1970 — Татјана Војтеховски, српска новинарка и ТВ водитељка. 1977 — Владимир Ивић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1978 — Шон Марион, амерички кошаркаш. 1979 — Бранко Пековић, српско-казахстански ватерполиста. 1985 — Џеј Балвин, колумбијски певач. 1985 — Милан Пуровић, црногорски фудбалер. 1986 — Ана Бебић, хрватска певачица. 1986 — Јевгениј Воронов, руски кошаркаш. 1992 — Александер Лудвиг, канадски глумац и певач. 1992 — Рајан Харисон, амерички тенисер. 1997 — Дарија Касаткина, руска тенисерка. 1997 — Јури Тилеманс, белгијски фудбалер. 1998 — Дани Олмо, шпански фудбалер.
Смрти 1950 — Патријарх српски Гаврило V, врховни поглавар Српске православне цркве (1938—1950). (рођ. 1881) 1951 — Ворнер Бакстер, амерички глумац. (рођ. 1889) 1998 — Еди Рабит, амерички музичар. (рођ. 1941) 2010 — Зоран Куртеш, српски рукометаш и рукометни тренер. (рођ. 1965) 2010 — Светозар Стојановић, српски филозоф. (рођ. 1931) 2011 — Вилард Бојл, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2009). (рођ. 1924) 2013 — Мато Ерговић, хрватски глумац и комичар. (рођ. 1927) 2018 — Мирослав Вардић, југословенски и српски фудбалер. (рођ. 1944)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог мученика Саву Стратилата Преподобну Јелисавету Свете мученике Евсевија, Неона, Леонтија и Лонгина Свете мученике Пасикрата и Валентина Преподобног Тому Јуродивог Свете новомученике Луку и Николу
Референце