Неменикуће је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 1833 становника.
Историја
Неменикуће се налази јужно од Сопота. Неменикуће су старије насеље. У његовој близини има трагова који указују да је ту било насеља још у средњем веку. Али не можемо с поузданошћу утврдити када је ово насеље постало.
Прве податке о Неменикућама имамо из почетка 18.века. Знамо да је 1732.г. у Неменикућама било 18 кућа и да је село имало цркву „од растових дасака, покривену растовом шиндром, без свода и неосвећену.“ По подацима из литературе може се закључити да је ова црква подигнута око 1708.г. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739.г.) забележено је насељено место -{Neminikutie}-, које је тада припадало грочанском дистрикту. Овде се налази црква Светих апостола Петра и Павла.
Пред крај 18.века, за време аустро-турских ратова, становништво је морало напустити село и крити се по збеговима, а месеца јула 1788.г. пребегло је „преко“ (Банат). Касније се највећи део становништва повратио, а долазили су и нови досељеници у све већем броју. Године 1818. Неменикуће су улазиле у састав Вићентијеве кнежине и тада је у селу било 57 кућа. Године 1822. село је имало 63, а 1846. 99 кућа. По Попису из 1921. године Неменикуће су имале 351 кућу са 1960 становника.
За најстарију породицу сматрају се Видаковићи, од којих данас нема потомака у Неменикућама. Од ових је познати писац Милован Видаковић, који се родио у Неменикућама 1780.г. Видаковићи су старином „од Дрине реке, из места Лознице“, одакле су побегли „због буна и немира“ У старе породице убрајају се и Ђорђевићи (Зећевићи). Остале су породице млађих досељеника. (подаци крајем 1921. године).Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Неменикуће. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Знаменитости Позната је црква у Неменикућама посвећена светим апостолима Петру и Павлу у којој је Арсеније III Чарнојевић последњи пут причестио Србе пре преласка у Угарску. Црква је екранизована у ТВ серији „Грех њене мајке“.Репортажа о снимању ТВ серије у порти цркве у Неменикућама http://www.pouke.org/news.php?do=view&id=268&cid=1 Овој цркви су "од давнине" припадали и Сопот и Ропочево, до 1936."Политика", 2. нов. 1936 У овом селу је такође рођен српски књижевник Милован Видаковић, зачетник романа у модерној српској књижевности.
Атару села припада и Манастир Кастаљан, а од заштићених споменика културе ту се налази и Стара кућа породице Жујовић. Жујовићи су били позната породица током 19. и 20. века. Овде се налази Клеопатрина чесма.
Од 2010. године на Петровдан, 12. јула, током манифестације Дани Милована Видаковића, а у оквиру програма Петровдан у порти неменикућке цркве уручује се књижевна награда „Мома Димић”. Награду која носи име познатог српског књижевника и преводиоца Моме Димића (1944-2008), који је плодну каријеру започео пре више од пола века романом Живео живот Тола Манојловића, установљена је на предлог Библиотеке „Милован Видаковић" у Сопоту и Градске општине Сопот.
Програм Петровдан у порти неменикућке цркве
Демографија У насељу Неменикуће живи 1641 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,0 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 614 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,35.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века
Референце
Литература
Монографија Подунавске области 1812-1927 објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,, „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Сопотска насеља Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији