Оливера Шакић (рођ. Петровић; Београд, 5. март 1940 — Београд, 21. јул 2026), познатија као Оливера Катарина, била је српска и југословенска глумица, певачица и списатељица. Сматрала се једном од најистакнутијих уметница и дивом југословенске кинематографије и музичке сцене друге половине XX века. Међународну афирмацију стекла је улогом Ленче у филму Скупљачи перја (1967), редитеља Александра Петровића, који је освојио Велику награду жирија на Филмском фестивалу у Кану и био номинован за Оскара за најбољи филм на страном језику.
Поред успешне глумачке каријере, остварила је и запажену музичку каријеру као интерпретаторка традиционалне, забавне, староградске и ромске музике. Наступала је у бројним земљама Европе, Северне и Јужне Америке, Азије и Аустралије, а њене интерпретације песама Ђелем, ђелем, Бида, Алај ми је вечерас по вољи, Париски локал, Верка калуђерка, Там дека има итд. стекле су широку популарност у земљи и иностранству. Била је препознатљива по снажном вокалу, изражајном сценском наступу и спајању глумачког и музичког израза.
Током вишедеценијске каријере сарађивала је са бројним домаћим и страним филмским ствараоцима и музичарима. Поред глуме и музике, бавила се и књижевношћу, а за свој рад добила је више домаћих и међународних признања.
Два пута се удавала, а уметничко име Оливера Катарина је изабрала по мајци Катарини Петровић, коју је рано изгубила.
Биографија Оливера Петровић рођена је 5. марта 1940. године од оца Будимира Петровића и мајке Катарине Петровић у Београду. Током каријере била је позната као Оливера Вучо и Оливера Шакић. Детињство је провела у Поп Лукиној улици близу моста на Сави (данашњи Бранков Мост). Још као мала показивала је склоности ка уметности те је поред основне школе похађала и школу балета. По завршетку основне школе уписује Пету београдску гимназију, а након гимназије Правни Факултет по наговору оца али је убрзо схватила да то није њен позив и напушта факултет.
Одлучује да оде у Париз, тамо је остала годину дана а по повратку у Београд уписује позоришну академију. Примљена је у класу професорке Огњенке Милићевић заједно са Петром Краљем, Станиславом Пешић, Миленом Дравић, Бранком Зорић... 1962. године добија стални ангажман у Народном позоришту у представи „Коштана“. где упознаје свог првог мужа, тадашњег критичара Вука Вуча. Како брак није функционисао Оливера после две године одлучује да напусти Вука.
Снимивши филм „Војник” 1966. године она одлази на Кански фестивал. Позориште то није трпело, па по повратку у Београд добија отказ. Познанство и веза са Ратком Дражевићем јој отвара многа врата у свету филма. После седам година проведених са њим услед неслагања Оливера га напушта и удаје се за тадашњег председника Савеза Синдиката Србије Миладина Шакића. Из брака са Миладином добија сина Манета Шакића, сликара.
Преминула је 21. јула 2026. године и сахрањена је 28. јула у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Музичка и филмска каријера
Оливера добија пуно позива из иностранства и у то време је доста путовала по свету. О њеном гласу и лепоти се писало свугде где је наступала а радио телевизија Италије - РАИ ју је прогласила најлепшим гласом Медитерана. Упоређивана је са највећим светским звездама тог доба а чланак у Њујорк Тајмсу је гласио Рођена је нова Ана Мањани док су у француској говорили да нема на чему да завиди Брижит Бардо. Чувени композитор Шарл Димон који је писао чувене шансоне за Едит Пијаф понудио је Оливери да сними његове композиције, уз његову пратњу на клавиру отпевала је песму коју јој је посветио, носила је назив Један дан после краја света.
Kao интерпретатор изворних народних песама и циганских романси одржала је више од стотину концерата широм света, снимила је сингл и LP плоче са српском, циганском, грчком, индонежанском и црначком музиком. Певала је композиције Енија Мориконеа, Шарла Димона, Дома Сузукија, Микиса Теодоракиса, Корнелија Ковача.... Посебно остварење у области забавне музике остварила је песмом Шу шу где се са забавном музиком преплићу етно мотиви. Изузетно значајним сматра се и њен сингл албум Четири баладе са композицијама Вокија Костића. Албум је садржао четири песме познатих песника које су певале о различитим темама а то су: Балада о Вијетнаму (Вест са Југа), Балада о Жени, Балада о Ружама и Мачија Балада. Велику популарност је остварила и у Јапану, који је први пут посетила 1972. због огромног успеха филма "Goya oder der arge Weg der Erkenntnis" у ком је остварила главну улогу - Војвоткињу од Албе. Следеће 1973. године, због великог прошлогодишњег успеха, поново одлази у Јапан и на молбу композитора Дома Сузукија, пева његову композицију "Wakamono wa kaeranakatta" на јапанском за потребе Међународног фестивала у Токију.
У чувеној француској „Олимпији“ одржала је 72 узастопна концерта којима су присуствовале све водеће француске звезде филма и музике тога времена.
Дебитовала је на филму Добра коб из 1964. године. Играла је у шест иностраних филмова, који већински никад нису ни приказани код нас, иако су то били филмови великих редитеља са светским успесима. Филм Гоја , у источнонемачко-совјетској копродукцији, у ком игра главну улогу, војвоткињу од Албе, награђен је на филмским фестивалима у Москви и Венецији, а у Југославији је прошао без икакве медијске пажње. Њена најпознатија улога је у филму Скупљачи перја (1967) Александра Саше Петровића, који је награђен са Grand prix на филмском фестивалу у Кану. Због њеног великог успеха у Кану, који јој је отворио многа светска врата, директор Канског фестивала, Роберт Фавре Ле Брет, је позива 1969. године опет у Кан, да фестивал затвори својим наступом. Поред ње су певале и велике звезде попут Нане Мускури и Дајан Ворвик.
Глумила је у филмовима Пурише Ђорђевића, Миће Поповића, Соје Јовановић и Ђорђа Кадијевића. Код иностраних режисера играла је у филмовима Ђанфранка Паролинија, Алберта Латуаде, Мајкла Армстронга, Конрада Волфа и других.
Остала је упамћена и као „једина жена пред којом је клечао Салвадор Дали“ након њеног концерта у Олимпији, будући да је био одушевљен њеном лепотом и гласом. Оливера је накнадно изјавила да није заправо клечао, али да је само показивао своје црвене дланове и узвикивао да су му дланови "запаљени" од скандирања.
Године 1984. године снима свој последњи ЛП пре одласка у потпуну изолацију и мрак. После више од две деценије, 2005. године сарађује са Марином Абрамовић на перформансу Балкан Епик са којим наступају у Гугенхајм музеју и Њујорку. Пар година после тј. 2008. године је заиграла и на великом платну у филму Уроша Стојановића — Чарлстон За Огњенку. Исте године одржава велики повратнички солистички концерт у Сава центру.
У синхронизацији филма Коко 2017. године, позајмљује глас лику Бака Коко. Незаборавни су њени снимци изворних народних песама, а певала је шансоне, циганске романсе и забавну музику.
Аутор је збирке песама Бели бадњаци и заступљена је у Антологији песама о Косову. Написала је мемоарску прозу под називом Аристократско стопало у три реиздања.
Последњи концерт одржала је 11. маја 2018. у Београду у некадашњој дворани Дома синдиката.Концерт Оливере Катарине 11. маја у Комбанк дворани (Б92, 26. март 2018)Букети цвећа и аплаузи за Оливеру Катарину („Политика”, 12. мај 2018) Поводом педесетогодишњице филма "Скупљачи перја", Оливера је 2017. године посетила Кански фестивал, где је филм уврштен у категорију "Cannes classics" и отпевала своју познату песму "Ђелем, ђелем".
Такође 2017. године добија највише признање Југословенске кинотеке — Златни печат.
У октобру 2020. награђена је Нушићевом наградом, која се додељује глумцима за животно дело.УРУЧЕНО ПРИЗНАЊЕ ОЛИВЕРИ КАТАРИНИ: Глумици награда за животно дело позоришног фестивала Нушићеви дани („Вечерње новости”, 3. новембар 2020)
Филмографија
|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.е |- | 1964. || Добра коб || Кети |- | 1964. || Оне и он || |- | 1964. || Пут око света || Ребека певачица у харему |- | 1965. || Сигурно је сигурно || |- | 1965. || Поноћни гост || |- | 1966. || Понедјељак или уторак || Маркова љубавница |- | 1966. || Војник || Миланка |- | 1966. || Рој || Љубица |- | 1966. || -{Kommissar X - Jagd auf Unbekannt}- || Бобо |- | 1966. || Сан || Девојка |- | 1967. || Скупљачи перја || Ленче |- | 1968. || Планина гнева || Оливера (као Оливера Вучо) |- | 1968. || Има љубави, нема љубави || Маја- Риђокоса девојка |- | 1968. || Узрок смрти не помињати || Марија |- | 1969. || Шпијунка без имена||Маркиза де Харо (као Оливера Вучо) |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.е |- | 1970. || -{Hexen bis aufs Blut gequält}- || Ванеса Бенедикт |- | 1970. || -{Ann och Eve - de erotiska}- || Плесачица у ноћном клубу |- | 1971. || -{Ein Großer graublauer Vogel}- || Дијана |- | 1971. || Гоја || Војвоткиња од Албе |- | 1973. || Девичанска свирка (ТВ) || Сибила |- | 1974. || Поленов прах || Жељна |- | 1974. || Дервиш и смрт || Кадиница |- | 1974. || Партизани (ТВ серија) || Мила |- | 1974. || Партизани || Мила |- | 1974. || Црвени удар || Ана |- | 1978. || Седам плус седам || Оливера |- | 1979. || Зарудела зора на Морави || Невена |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.е |- | 2008. || Чарлстон за Огњенку || Велика Богиња
Телевизија Бело у белом (1964) Оне и он (1964) Акција инспектора Рукавине (1965) Партизани (1974) - Мила Седам плус седам (1978) - Оливера Зарудела зора на Морави (1979) - Невена Јелена Гавански (1982) - Лина Гавански Уриме, Уриме (1982) Вук Караџић (1987) - Еустахија Арсић Породични дерби (2026) - тетка Вида
Дискографија
Сингл плоче 1966 - Није то, људи, истина/Шошана/Ајде да играмо/Не дам, не дам (ПГП РТБ) 1967 - Ја ништа не знам/Босонога Сенди (Marioneta)/Мој је цео свет (Uno Tranquillo)/Тема из филма „Један човек, једна жена“(ПГП РТБ) 1967 - Нећу тебе (Doksa to teo)/Сулирам/Сву ноћ је падао снег/Јер љубав то је мирис белог цвећа (ПГП РТБ) 1967 - Ђелем, ђелем/Рино/Трајо, трајо/Бида/Нишка Бања/Черде Миле (Supraphon Праг) 1968 - Баладе (ПГП РТБ) 1969 - Поиграј, поиграј, девојче (Евровизија 1969) (ПГП РТБ) 1969 - Химна човеку (ПГП РТБ) 1969 - Шу, шу/Тула/Баш сам срећна ја (La felicidad)/Ери (Irene Erini) (ПГП РТБ) 1969 - Жа, жа/Лиду, лиду/Верка калуђерка/Каљина, маљина (ПГП РТБ) 1971 - То је наше море, то су наше горе... (Југотон) 1971 - Ватра/Љубав (ПГП РТБ) 1971 - Буди мој/Имам нешто да ти дам (ПГП РТБ) 1971 - Там дека има/Димитријо (ПГП РТБ) 1972 - Трепери једно вече/Хтела бих да знам (ПГП РТБ) 1973 - Wakamono ha kaeranakatta/Koi ha... (Amon) 1973 - Алба/Плови лађа Дунавом (ПГП РТБ) 1974 - Не додируј моје лице/Не реци ником (ПГП РТБ) 1974 - Причај ми о љубави/Пада ноћ (ПГП РТБ) 1975 - Алај ми је вечерас по вољи/Камерав/Чеп, чеп у славину/Верка калуђерка (ПГП РТБ) 1975 - Жена/Сада и никада више (ПГП РТБ) 1976 - Сањам/Било је тако лепо све (ПГП РТБ) 1977 - Црвена јабука/Сијеринска бања (ПГП РТБ) 1978 - Никад не заборави дане наше љубави/Слатке мале лажи (ПГП РТБ)
ЛП албуми 1974 - Оливера Катарина (ПГП РТБ) 1974 - Алај ми је вечерас по вољи (ТВ шоу)(ПГП РТБ) 1976 - О. К. (У име љубави)(ПГП РТБ) 1977 - Циганске песме (ПГП РТБ) 1979 - Осветница (ПГП РТБ) 1980 - Зарудела зора на Морави (ПГП РТБ) 1982 - Иду момци у војнике (ПГП РТБ) 1984 - Ретка зверка (ПГП РТБ) 1999 - Алај ми је вечерас по вољи - Најлепше песме (ПГП РТС) 1999 - Романија/Племе моје... (Реноме) 2009 - Тајна (троструки албум са забавним, циганским и српским народним песмама) (ПГП РТС)
Фестивали Филмски фестивал у Пули Рој, 1966 Сан, 1966 Скупљачи перја, 1967 Партизани, 1974 Црвени удар, 1974 Поленов прах, 1974 Дервиш и смрт, 1974
Cannes film festival Војник, 1966 Скупљачи перја, 1967 Скупљачи перја (Сannes Classics), 2017
Venice Film Festival 1967
FEST: 1972 1973
Филмски сусрети у Нишу 1971
Moscow International Film Festival Goya - oder der arge Weg der Erkenntnis, 1971
Ravno Selo Film Festival 2017
Југословенски избор за Евросонг