Српска радикална странка

Српска радикална странка (скраћено СРС) је политичка странка у Србији. Председник странке је Војислав Шешељ.

Основана је 1991. када су је покренули Војислав Шешељ и Томислав Николић. Током прве половине 1990-их, СРС је подржавала владајући режим Социјалистичке партије Србије. Имала је снажну подршку до избора 2000. када је претрпела тешки пораз, као и СПС. Почетком и средином 2000-их је повратила своје гласаче. Шешељ се добровољно предао Хашком трибуналу како би се самостално бранио од оптужби за ратне злочине и злочине против човечности за које је био осумњичен да је починио током рата у Хрватској и рата у Босни и Херцеговини. Николић је преузео дефакто вођство све док није напустио странку 2008. године.

Током Николићевог вођства, СРС се усредсређивала на националистичку и антикорупцијску реторику. Због неслагања са Шешељем око приступања Србије Европској унији, Николић је са собом повео многе високе чланове СРС како би формирао Српску напредну странку (СНС), која је до 2012. постала владајућа странка у Србији. Након овога, Драган Тодоровић је преузео дефакто вођство, а странка је доживела велики пад. Убрзо након Шешељевог повратка у Србију 2014. године, СРС је повратила део своје популарности и освојила треће место на изборима 2016.

СРС истиче да подржава стварање Велике Србије. Изражава евроскептицизам и противи се приступању Србије Европској унији, подржава успостављање ближих односа са Русијом и власт Српске напредне странке и партија окупљених око ње. По друштвеним питањима, СРС подржава друштвени конзервативизам. Такође има локалне огранке у појединим суседним државама.

Оснивање мини|лево|Централа СРС — Зграда Магистрата у Земуну

Процес формирања Српске радикалне странке почео је иницијативом за оснивање Српског слободарског покрета, која је дошла од стране група идеолошких и политичких истомишљеника у Београду, 6. јануара 1990. године, потписивањем Оснивачког манифеста. Оснивачки конгрес Српског слободарског покрета одржан је 23. јануара 1990. године у Батајници и сматра се Првим отаџбинским конгресом Српске радикалне странке. Декларацијом о уједињењу Српског слободарског покрета и искљученог дела Српске народне обнове (странка која је настала из првог антикомунистичког удружења, друштва Сава у Новој Пазови, а коју је предводио Мирко Јовић, касније председник ове странке) на челу са Вуком Драшковићем, 14. марта 1990. године основан је Српски покрет обнове.

Српска радикална странка је основана у Крагујевцу 23. фебруара 1991. године. Настала је уједињавањем Српског четничког покрета (на чијем је челу био Војислав Шешељ) и дела отцепљених општинских одбора Народне радикалне странке (које је предводио Томислав Николић). На оснивачкој седници је за председника Српске радикалне странке изабран Војислав Шешељ, који је председник српских радикала и данас. Ова седница представља Други отаџбински конгрес Српске радикалне странке.

Организација Највиши орган Српске радикалне странке је Отаџбински конгрес, који се одржава редовно сваке четири године. Делегати Конгреса бирају председника странке и чланове Централне отаџбинске управе. Конгрес одлучује о Програму и Статуту Српске радикалне странке и дефинише смернице политичког деловања у наредном периоду.

Централна отаџбинска управа, коју сачињава 121 члан којег бира Конгрес, доноси најважније одлуке у области организације и функционисања Странке.

Председник Централне отаџбинске управе је Војислав Шешељ. Изабрани заменик председника био је Томислав Николић до 12. септембра 2008. године, односно искључења из странке због залагања за гласање за Споразум о стабилизацији и придруживању и покушаја промене идеологије странке. Након њега заменик преседника је председников син Александар Шешељ. Потпредседници су Миљан Дамјановић и Вјерица Радета.

Генерални секретаријат на свом челу има генералног секретара, ког бира Централна отаџбинска управа, који именује два заменика и осам чланова Генералног секретаријата. Генерални секретар странке је Наташа Јовановић.

Извршни одбор Српске радикалне странке је орган територијалне организације Странке. Председник Извршног одбора је Ђурађ Јакшић.

Српска радикална странка у Црној Гори

Првобитна Српска радикална странка у Црној Гори основана је 1992. године, под окриљем матичне Српске радикалне странке из Београда. Услед унутрашњих подела, странка је почетком 1996. године пререгистрована и од тада носи назив Српска радикална странка др Војислав Шешељ. Од свог оснивања, странка је самостално или у коалицији са другим програмски сродним странкама учествовала на парламентарним и локалним изборима у Црној Гори. Након 2000. године странка једно време је била под претњом забране, али је поново успостављена. Почевши од 2006. године, делује под називом Странка српских радикала (ССР). Председник странке је Душко Секулић. Странку српских радикала (ССР) не треба поистовећивати са "Српском радикалном странком" у Црној Гори, коју предводи Илија Дармановић.

Српска радикална странка у Републици Српској

Оснивач и први председник СРС у Републици Српској је био проф. др Никола Поплашен, који је на изборима за предсједника Републике Српске 1998. године победио дотадашњу предсједницу Републике Српске проф. др Биљану Плавшић. Поплашен је обављао функцију предсједника Републике Српске од 4. новембра 1998. до 2. септембра 1999. године, када је смењен одлуком Високог представника у БиХ Карлоса Вестендорпа на основу бонских овлашћења.

Данас у Републици Српској постоје три странке које носе овај назив, а само једна има подршку централе из Београда: Српска радикална странка је настала након раскола у Српској радикалној странци „Др Војислав Шешељ” 2014. године. Председник је Драган Ђурђевић, а седиште је у Бијељини. Од 2014. једина има подршку СРС-а и Војислава Шешеља. Српска радикална странка „Др Војислав Шешељ”, чији је председник Мирко Благојевић. У периоду 2004—2013. године имала подршку СРС-а и Војислава Шешеља. Српска радикална странка Републике Српске настала је од регионалног одбора СРС-а. Председник је Миланко Михајлица, а седиште је у Бањој Луци. У раздобљу 1992—2004. године имала је подршку СРС-а и Војислава Шешеља.

Српска радикална странка у Републици Српској Крајини

Српска радикална странка у Републици Српској Крајини основана је 13. маја 1992. године, на збору у Вуковару. Убрзо су основани месни одбори у Славонији, Барањи, Далмацији, Лици, Кордуну и Банији.

Српска радикална странка Републике Српске Крајине је више пута подржавала Српску демократску странку на изборима.

На председничким изборима у Републици Српској Крајини, 1993. године, Српска радикална странка је подржала кандидата Српске демократске странке Милана Бабића.

Након протеривања српског становништва из Крајине, у хрватској војној операцији Олуја, Српска радикална странка у Србији је помогла рад Владе Републике Српске Крајине у прогонству.

Симболи Грб Српске радикалне странке је двоглави бели орао са четири оцила на штиту и укрштеним мачевима у канџама.

Химна Српске радикалне странке јесте песма Спрем’те се спрем’те четници.

Крсна слава Српске радикалне странке је православни празник Света три јерарха, који се празнује 12. фебруара.

Дан Српске радикалне странке јесте 23. јануар, дан када је одржан оснивачки конгрес Српског слободарског покрета, односно првобитни назив Српске радикалне странке.

Програм Српска радикална странка у свом програму наводи, као најзначајнији политички циљ, стварање Велике Србије (границе Карлобаг—Огулин—Карловац—Вировитица). Према Шешељевим речима, концепт Велике Србије представља смисао постојања странке.

Српска радикална странка се противи уласку Србије у Европску унију и НАТО. Залаже се за сарадњу са Русијом до односа какве са њом имају неки њени суседи (Белорусија, Казахстан), те сарадњу са Кином и Покретом несврстаних; такође се залаже за обнову суверенитета Србије над Косовом и Метохијом и поштовањем резолуције 1244. Српска радикална странка као важна програмска опредељења истиче и борбу против корупције и организованог криминала, смањење незапослености и сиромаштва и поништавање спорних приватизација.

Конгреси партије Пети отаџбински конгрес Пети отаџбински конгрес Српске радикалне странке је одржан 23. јануара 2000. године у Сава центру у Београду. На њему је учествовало 817 делегата странке, а присуствовало је 3000 гостију. У радном председништву конгреса били су Војислав Шешељ, Томислав Николић, Никола Поплашен, Александар Вучић, Маја Гојковић, Драган Тодоровић, Момир Војводић, Мирко Благојевић, Јоргованка Табаковић, Гордана Булатовић, Драгољуб Стаменковић, Ратко Гонди, Гордана Поп Лазић, Зоран Красић, Огњен Тадић, Јован Дамјановић, Душко Секулић, Марко Спаић, Бранислав Блажић, Небојша Величковић и Стева Кесејић.Шешељ, Војислав (2002). Пети отаџбински конгрес. Српска радикална странка. Београд.

Изборни резултати 250п|мини|Изборни успех СРС на локалним изборима у Војводини 2004. године

Председнички избори Кандидат Српске радикалне странке за председника Србије на изборима који су одржани 21. септембра 1997. године је био Војислав Шешељ, а у првом изборном кругу најјачи противкандидат му је био Зоран Лилић, кандидат СПС-а. Шешељ је победио, али због излазности мање од 50% избори су поновљени. На поновљеним изборима 7. децембра СПС је имао другог кандидата Милана Милутиновића, који је победио у другом кругу 21. децембра, а излазност је била изнад 50%.

Кандидат Српске радикалне странке за председника Савезне републике Југославија на изборима 24. септембра 2000. био је Томислав Николић. Највећи број гласова на тим изборима освојили су Војислав Коштуница и Слободан Милошевић, а Николић је имао свега 5,88% гласова.

На новим изборима за председника Србије, први пут у другом кругу били су Војислав Коштуница и Мирољуб Лабус (13. октобра 2002. године), а на поновљеним изборима (децембра исте године) другог круга није ни било. Војислав Шешељ је тада оба пута заузео треће место. Идуће године, 16. новембра 2003. године, кандидат СРС на новим председничким изборима био је Томислав Николић и он је победио кандидата ДОС-а, Драгољуба Мићуновића, али му победа није призната због недовољног одзива бирача.

Кандидат Српске радикалне странке за председника Србије, Томислав Николић, на председничким изборима 13. јуна 2004. освојио је 30,60% и тиме победио у првом кругу, али је у другом кругу освојио 45,40% док је његов противкандидат Борис Тадић освојио 53,24% и постао председник Републике Србије.

Кандидат Српске радикалне странке за председника Србије Томислав Николић, на председничким изборима 20. јануара 2008. освојио је 40% гласова — што је било више од било ког другог кандидата, a у другом кругу избора његов противкандидат је поново био Борис Тадић. Други круг председничких избора је био одржан 3. фебруара, када је Борис Тадић однео још једну победу над кандидатом радикала.

+ Председник Републике Србије Избори Кандидат # № гласова (1. круг) % # № гласова (2. круг) % Резултат Детаљи 1990 [а]Војислав Шешељ 5. 96.277 1,91 — — —15px|није изабран 1997 Војислав Шешељ 2. 1.126.940 27,28 1. 1.733.859 49,1 1997 Војислав Шешељ 2. 1.227.076 32,19 2. 1.383.868 37,5715px|није изабран 2002 Војислав Шешељ 3. 845.308 23,24 — — — 2002 Војислав Шешељ 2. 1.063.296 36,08 — — — 2003 Томислав Николић 1. 1.166.896 46,23 — — — 2004 Томислав Николић 1. 954.339 30,6 2. 1.434.068 45,415px|није изабран 2008 Томислав Николић 1. 1.646.172 39,99 2. 2.197.155 47,9715px|није изабран 2012 Јадранка Шешељ 7. 147.793 3,78 — — —15px|није изабран 2017 Војислав Шешељ 5. 149.578 4,47 — — —15px|није изабран 2022 Александар Вучић 1. 2.224.914 60,01 — — — 15px|изабран подршка кандидату

+ Председник Савезне Републике Југославије Избори Кандидат # № гласова (1. круг) % # № гласова (2. круг) % Резултат 2000 Томислав Николић 3. 289.013 5,88 — — —15px|није изабран

Парламентарни избори