Поаро истражује је збирка кратких криминалистичких прича Агате Кристи који је издало друштво The Bodley Head у Британији марта 1924. године.The English Catalogue of Books. Vol XI (A-L: January 1921 – December 1925). Kraus Reprint Corporation, Millwood, New York, 1979 (page 310) У једанаест прича, славни ексцентрични детектив Херкул Поаро решава разне загонетке међу којима су и похлепа, љубомора и освета. Америчка варијанта ове књиге, коју је издало друштво "Дод, Мид и друштво", садржи и три приче из збирке Поароови рани случајеви. Прво издање је имало илустрованог Поароа чију илустрацију је урадио В. Смитсон Бродхед, а штампано је од 21. марта 1923. године.
Британско издање достигло је цену од 7 шилинга и 6 пенија, а америчко је 1925. године 2 долара.
Радња
Пустоловина Западне звезде Поароа је посетила Мари Марвел, славна америчка филмска звезда која је дошла у Лондон. Она је примила три писма које јој је дао неки Кинез у којима се упозорава да врати драгуљ из своје величанствене огрлице тамо где му је место − у лево око једног идола − пре следећег пуног месеца. Њој је супруг Грегори Ролф који је купио драгуљ од неког Кинеза у Сан Франциску поклонио драгуљ натпрошле године. Њих двоје треба да иду у дворац Јардлијевих, дом лорда и леди Јардли баш кад треба да буде следећи пун месец како би разговарали о снимању филма тамо, а Мари је одлучила да иде са драгуљем. И Поаро и Хејстингс су се сетили трача натпрошле године који се вртео око Ролфа и леди Јардли. Јардлијеви имају исти драгуљ који је потекао из десног ока идола − Источну звезду. Када је Мари отишла, Поаро је изашао, а Хејстингс је примио леди Јардли коју је посаветовала да оде код Поароа другарица Мери Кевендиш. Хејстингс је закључио да је и она примала претећа писма. Њен супруг намерава да прода драгуљ јер је у дуговима. Кад је Поаро то сазнао, он је уредио да посети дворац Јардлијевих и био је тамо кад је нестало светло, а леди Јардли напао Кинез и украо јој драгуљ. Сутрадан је и Мари украден драгуљ из хотелског трезора. Поаро је истражио и вратио Јардлијевима драгуљ.
Поаро је рекао Хејстингсу да уопште није било два драгуља нити било каквог Кинеза − све је то измислио Ролф. Натпрошле године је у Сједињеним државама био у вези са леди Јардли и уценио је да му да драгуљ који је онда дао супрузи као свадбени поклон. Драгуљ леди Јардли био је чиста имитација што би било откривено кад би га супруг дао на продају. Она је почела да се бори против уцењивача па је Ролф усппео да обмане своју супругу коју је леди Јардли ископирала када јој је Хејстингс рекао за претње. Поаро је успео да натера Ролфа да да врати драгуљ и остави Јардлијеве на миру.
Трагедија на дворцу "Марсдон" Поароа је замолио један пријатељ, који је директор Осигуравајућег друштва "Северна заједница", да истражи случај средовечног човека који је умро због унутрашњег крварења неколико недеља пошто је осигурао свој живот на педесет хиљада фунти. Кружиле су гласине да је господин Малтраверс био у тешком новчаном стању и да је урадио осигурање па се убио како би се његова лепа млада супруга окористила. Поаро и Хејстингс су отпутовали у дворац "Марсдон" у Есекс на чијем је имању мртвац пронађен са малом ловачком пушком крај себе. Разговарали су са младом женом и нису открили ништа лоше. Док су одлазили, стигао је млади капетан Блек. Вртлар је рекао Поароу да је он био у кући дан пре смрти. Поаро је разговарао са Блеком помињући светске догађаје и сазнао да он познаје неку особу која се убила ловачком пушком у Источној Африци где је био.
Поаро је схватио да је ова прича испричана на вечери дан пре трагедије дала госпођи Малтраверс замисао како да убије супруга молећи га да јој покаже како афрички паори стављају пушку у уста и онда је повукла ороз. Господина Малтраверса је видела служавка у врту и мислила је да је то нека грешка, али се онда чудна ствар десила у дневној соби. Светло је одједном нестало, а госпођа Малтраверс је ухватила Поароа за руку. Он је показао кажипрстом на њену руку која је била прекривена крвљу. Она је преплашена признала. Поаро је објаснио да је то био човек коме је плаћено да са фосфором на прстима глуми господина Малтрверса и искључи светло. Када је госпођа Малтраверс ухватила Поароа за руку, он јој је ставио лажну крв.
Пустоловина јефтиног стана Хејстингс је био код једног пријатеља кући са још неколико људи када са разговор повео о становима и кућама. Госпођа Робинсон је испричала људима како су она и супруг успели да дођу до стана на Ноћном мосту за врло приступачну цену. Поароа је то занимало па је одлучио да истражи. Настојник зграде је рекао Поаро да су Робинсонови тамо шест месеци иако је госпођа Робинсон рекла Хејстингсу да су тек изнајмили стан. Поаро је изнајмио један сан у тој згради и уз помоћ лифта за угаљ успео да уђе у стан Робинсонових и наместио браву да може да уђе кад год хоће. Џап је рекао да је неке важне америчке морнаричке планове украо из те земље Италијан Луиђи Валдарно који је успео да их дотури осумњиченој јапанској шпијунки Елзи Харт пре него што је убијен у Њујорку. Хартова је побегла из Сједињених држава користећи презиме Робинсон.
Те ноћи када је стан Робинсонових био празан, Поаро и Хејстингс су чекали и ухватили једног италијанског плаћеника који је дошао да убије Елзу Харт и њеног саучесника како би се осветио за Валдарнову смрт. Они су разоружали човека и одвели га у једну кућу у Лондону. Поаро је ту открио двоје шпијуна који су раније живели на Ноћном мосту представљајући се као брачни пар Робинсон. Плашећи се за свој живот, пар је изнајмио стан јефтино правом пару са истим презименом у нади да ће невини људи бити побијени место њих. Они су преварили Хартову да им открије где су скривени планови пре него што је Италијан побегао, а Џап је похапсио двоје шпијуна.
Загонетка у ловачком конаку Поароа и Хејстингса посетио је Роџер Хејверинг, средњи син грофа ожењеном глумицом. Господин Хејверинг одсео је у свом клубу у Лондону претходно вече, а сутрадан ујутру примио је брзојав од своје супруге у ком пише да му је ујак Харингтон Пејс убијен претходно вече и да одмах дође са неким детективом. Како је Поаро био нерасположен, Хејстингс је отишао са Хејверингом на место злочина. Господин Пејс, брат Хејверингове мајке, је власник ловачког конака на Дербишајерским привезиштима. Кад су Хејстингс и Хејверинг стигли тамо, видели су да је инспектор Џап из Скотланд јарда позван. Пошто се Хејверинг придружио Џапу, Хејстингс је разговарао са кућном помоћницом госпођом Мидлтон која му је рекла да је увела човека са црном брадом у кућу претходне вечери јер је хтео да види господина Пејса. Она и Зои Хејверинг биле су ван собе док су двојица мушкараца причали и чуле су пуцањ. Врата собе била су закључана, али су пронашле отворен прозор и кад су ушле пронашле су господина Пејса убијеног једним од своја два пиштоља из витрине. И пиштољ и човек су нестали. Госпођа Мидлтон је послала Зои Хејверинг код Хејстингса и она је потврдила причу кућне помоћнице. Џап је потврдио Хејверингово покриће јер је путовао возом у Лондон и присуством у клубу, али је убрзо нестали пиштољ пронађен бачен у Илингу. Хејстингс је обавестио Поароа о открићу, али су њега занимали само одећа коју је носио и описи госпођа Мидлтон и Хејверинг. Поаро је дојавио да се ухапси госпођа Мидлтон, али је она нестала пре него што су стигли да је ухапсе. У току истраге није откривен ниједан траг о њеном постојању, ни преко агенције која ју је послала ни како је стигла у Дербишајер.
Кад се Хејстингс вратио у Лондон, Поаро му је изнео своје објашњење − Госпођа Мидлтон никад није ни постојала јер је то била прерушена Зои Хејверинг. Само је господин Хејверинг тврдио да је видео те две жене заједно. Хејверинг јесте ишао у Лондон са једним пиштољем који је бацио, а госпођа Хејверинг је убила његовог ујака другим. Џапу је убедљиво објашњење, али нема довољно доказа за хапшење. Хејверингови су наследили ујаково богатство, али нису дуго уживали у њему. Убрзо су изгинули у вездухопловној несрећи.
Крађа обвезница од милион долара Вереница Филипа Риџвеја је замолила Поароа да докаже његову невиност. Риџвеј је сестрић господина Вавасора, једног од генералних директора "Лондонске и Шкотске штедионице" из које је нестало милион долара у обвезницама док их је он чувао. Поароа се састао са Риџвејем у кафани "Чешајрски сир" како би чуо чињенице о случају. Риџвеју су ујак и други генерални директор штедионице господин Шо поверили милион долара у обвезницама да их пребаци у Њујорк како би проширили пословање штедионице тамо. Обвезнице су паковане пред Риџвејем у Лонодну, стављене у пошиљку и закључане у кофер са посебном бравом. Пошиљка је нестала неколико сати пре него што је брод Олимпија којим је Риџвеј путовао пристао у Њујорк. Неко је покушао да обије кофер, али је после брава обијена. Лука је обавештена па је брод за печаћен и започета потрага, али без успеха. Лопов је толико брзо продавао обвезнице у Њујорку да се један продавац клео да је купио неке обвезнице пре него што је брод допловио. Поаро је онда разговарао са двојицом генералних директора који су потврдили причу. Затим је отпутовао у Ливерпул где је Олимпија допловила после још једног путовања, а послужитељи су потврдили присуство једног старијег човека са наочарама који је био у кабини до Ривејеве, а није изашао.
Поаро се после поново нашао са Риџвејем и његовом вереницом и објаснио им случај. Праве обвезнице нису уопште биле у коферу него су послате за Њујорк бржим бродом Гигантиком који је стигао пре Олимпије. Човек тамо је имао упутства да почне да продаје обвезнице тек кад брод доплови, али упутства није извршио како треба па је једну продају обавио пола сата пре допловљавања. У коферу су биле лажне обвезнице које је прави злочинац ставио уз помоћ кључа двојника па бацио у море − то је био господин Шо који је тврдио да је био на боловању две недеље због бронхитиса док су се ти догађаји дешавали. Поаро га је ухватио када га је питао да ли пуши што би због бронхитиса Шо требало одмах да остави. Међутим, он је рекао да пуши што је потврдило Поароу да је крив.
Загонетка Египатске гробнице Леди Вилард се посаветовала са Поароом. Она је удовица познатог египтолога, сер Џона Виларда, који је био археолог на отварању гробнице фараона Мен-хер-раа заједно са финансијером из АМерика, господином Блајбнером. Обојица су помрли у размаку од једне ноћи, сер Џон од срчаног удара, а господин Блејбнер од тровања крви. Неколико дана касније, синовац господина Блајбнера Руперт се убио, а новине су почеле да пишу о египатском проклетству. Син леди Вилард Гај је отишао у Египат да настави очев рад, а она се боји да ће он умрети следећи. На Хејстингсово изненађење, Поаро је рекао да верује у натприродне силе и пристао је да истражи. Поаро је отишао у Њујорк како би прикупио појединости о Руперту Блајбнеру. Младић је путовао Јужним морем и позајмио довољно новца да оде у Египат. Стриц је одбио да му да новац па се он вратио у Њујорк где је тонуо све дубље и дубље и на крају се убио и оставио опроштајну поруку у којој говори да је губавац и изгнаник.