Пиревина (пировина, пирика, обична пирика), , је вишегодишња биљка из породице трава (-{Poaceae}-)
Порекло имена: рода - из грчког језика од -{agros}- = поље и pyros = пшеница врсте - из латинског језика од -{repens}- = пузећи (због ризома)
Опис биљке
Стабљике достижу висину до 150 -{cm}- и полазе са танких, чланковитих хоризонталних ризома који се пружају у више спратова и веома су отпорни на смрзавање и сушу. Дужина ризома може да достигне и до 5000 km по једном хектару. На 1-{m²}- земљишта може се наћи око 25.000 пупољака и ризома чија тежина износи око 3-{kg}-. На усправним стабљикама налазе се листови и класови. Листови су голи и на лицу храпави, а лисни рукавци могу да буду длакави или голи. Цваст клас састоји се од јајасто-ланцеластих класића који су распоређени у два реда и окренути пљоснатом страном ка оси цвасти. Плод је дужине 6-7 -{mm}- и покривен длакама.
Станиште
Пиревина је космополитска биљка умерене зоне и веома је жилава и отпорна тако да ју је као коров тешко истребити. Расте на различитим земљиштима, како у култури тако и на необрађеном земљишту, али јој највише одговара лакше и влажније. Расте поред путева по шипражју, међама, као коров на њивама, на ливадама и песку, уз обалу река, шумама, шибљацима, вртовима, воћњацима, виноградима и др.
Хемијски састав дроге
Као дрога користи се ризом (-{Graminis rhizoma}-, сладуњавог укуса, који се сакупља у јесен или рано пролеће и садржи: угљене хидрате (око 8%) слуз (око 10%) органске киселине мало етарског уља сапонине, који су недовољно истражени гуму цијаногене гликозиде и др.
Употреба
Пиревина појачава излучивање мокраће па се користи у лечењу упале мокраћних путева, избацивања ситних каменчића из бубрега, ублажавање кашља и олакшава рад срца. У народној медици је позната као лек за гихт и реуму. Од екстракта пиревине праве се дијететски производи који помажу код неких лакших облика дијабетеса.
Приликом употребе пиревине треба се придржавати наведених доза јер у супротном може довести до хипокалијемије због присуства цијаногених гликозида.
Некада се радило на укрштању пиревине са пшеницом."Политика", 26. јул 1939
Галерија
Референце
Литература
Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979. Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986. Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005. Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990. Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004. Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988. Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998. Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995. Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004. Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997. Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990 Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе BioNet škola
Категорија:Poales Категорија:Лековите биљке Категорија:Љековито биље у Африци