Stevan Švabić (Božurnja, 1. novembar 1865 — Beograd, 21. januar 1935) je bio potpukovnik Srpske kraljevske vojske u Prvom svetskom ratu. Imao je velike zasluge u borbi Slovenaca za novonastalu državu SHS, koja je nastala raspadom Austrougarske nakon Prvog svetskog rata.
Biografija
Nakon školovanja odlučio je da postane profesionalni vojnik. Brzo je dobio čin kapetana. Učestvovao je u srpsko-bugarskom ratu i balkanskim ratovima, gde je bio ađutant kralja Petra I. Ranjen je u bici na reci Moravi u prvom svetskom ratu i zarobljen od Austrougarske vojske. Zarobljeništvo je proveo kod Salcburga, sve do kapitulacije Austrougarske 1918.
Stevan Švabić je došao u Sloveniju nakon kapitulacije Centralnih sila u vozu sa ostalim zarobljenim srpskim vojnicima, koji su bili u logorima Griding () kod Salcburga. Voz sa 670 vojnika je stigao u Ljubljanu 8. novembra 1918. godine. Nakon dolaska na ljubljansku železničku stanicu srpske vojnike lepo je dočekao slovenački „Narodni svet“ i zamolio Srbe da ostanu u Ljubljani radi održavanja reda. Naime, Slovenci su bili na samom početku formiranja državnih institucija i vojske, i u velikim poteškoćama sa zacrtavanjem granice Država SHS-Austrija-Italija, pa su računali na bratsku pomoć Srba.
Nakon razgovora sa komandom Srpske vojske u Zagrebu, konjički potpukovnik Švabić ostao je sa svojim vojnicima u Sloveniji. U Ljubljani je ostao sa oko 300 do 400 vojnika.
Jedan od najznačajnijih akata Stevana Švabića je nastup prema italijanskoj vojsci, koja je prodirala prema rudniku Trbovlje, koji joj je bio glavni cilj."Politika", Beograd 14. novembar 1926. godine Potpukovnik Švabić tada šalje kapetana Kujužića sa 300 vojnika i 12 mitraljeza prema Vrhniki, gde se predstavio kao Kraljevska srpska vojska, nakon čega su se Italijani zaustavili.
Stevan Švabić je sa srpskim vojnicima imao i znatno učešće u boju za severnu granicu prema Štajerskoj. Srpski vojnici su znatno potpomogli Slovence u borbi Rudolfa Majstera. Neretko su se slovenački vojnici predstavljali pod srpskim imenima, što je plašilo austrijske vojnike.
Ukupno je u borbama za slovenačke pokrajine učestvovalo oko 1.700 srpskih dobrovoljaca.
Stigao je do čina pukovnika. 1930. ljubljanski mestni odbor dao mu je naziv počastni građan Ljubljane. Danas, od 1923. godine, po Stevanu Švabiću nosi ime ulica u Ljubljani - Švabičeva ulica.Ulica je bila preimenovana za vreme drugog svetskog rata od strane Italijana koji su okupirali grad od 1941, ime je vračeno 1948 Druga Švabičeva ulica se nalazi na Vrhniki.
Članak u slovenačkom časopisu „Naš rod”
Posle smrti Stevana Švabića u slovenačkom časopisu „Naš rod” zapisan je članak Miroslava Zora:
Reference i napomene
Spoljašnje veze Večernje novosti: „Oda srpskoj braći“ (3. decembar 2009) Spomen-ploča pukovniku Stevanu Švabiću u Ljubljani („Politika”, 15. mart 2019)
Категорија:Рођени 1865. Категорија:Умрли 1935. Категорија:Топољани Категорија:Српски војници у Првом светском рату Категорија:Држава Словенаца, Хрвата и Срба Категорија:Историја Словеније Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Почасни грађани Љубљане