Вријесак или бресина () је биљка из породице уснатица (-{Lamiaceae}-). Врста Satureja montana је некада обухватала и варијетет Satureja montana var. kitaibelii, познат и као ртањски чај, међутим, ртањски чај је данас прихваћен као засебна врста Satureja kitaibelii.
Опис биљке
Вишегодишња жбунаста биљка висока 10-40 -{cm}- чији су доњи делови стабла и грана одрвенели, полуусправни или усправни. Листови су кожасти и сјајни линеарноланцеластог облика, целог обода покривени светлуцавим жлездама. Ћелије епителијанлог ткива листова на поејдиним местима диференциране су у прстасте израштаје, који луче посебни хормон за заштиту од губара. Хормон је у хемијском саставу веома близак са Дезоморфином. Цветови су двоусни сакупљени у пазуху листова, са круничним листићима беле, ружичасте или љубичасте боје. Плод је јајаста и светломрка орашица са жлезданим тачкама.
Станишта у Републици Србији
Вријесак настањује сушна станишта, превасходно топле кречњачке камењаре. Забележена је у многим ксеротермним биљним заједницама у Србији. Лековитост и хемијски састав
Прикупљају се цветни врхови. Ресурси ове биљке у природи су јако умањени па је заштићена Законом. Није довољно хемијски проучена биљка и састав јако варира у зависности од порекла. Садржи етарско уље (до 2%), танин (до 7%) и др. Употребљава се у виду чаја и праха, који се користи као зачин за масна и тешка јела.
Најзаступљенији састојци етарског уља врсте су кавракол и тимол, који имају примену при лечењу инфекција слузокоже носа и ждрела, као и упале бронхија с обзиром на антисептичко дејство ових састојака. Рузмаринска киселина је важан састојак ове биљке која делује антимикробно, а по неким истраживачима и као цитостатик и при ублажавању напретка Алцхајмерове болести као блокатор ацетил-естеразе.
Употреба
Користи се у народу за лечење болести органа за дисање, варење и мокраћног система. Споља се употребљава код упала коже и слузокоже. По неким народним траварима ова биљка има својства општег тоника који јача организам, али то није доказано клиничким испитивањима. Свежи листови се стављају на ране, и на главу деци с епилепсијом. Веома се успешно користи у лечењу бронхитиса, астме, кашља и упале дисајних органа код деце, као и у лечењу старих особа.
Берба Биљка се сакупља са цветовима, у периоду од августа до септембра.
Галерија
Литература
Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979. Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986. Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005. Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990. Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004. Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988. Јосифовић, М: Флора СР Србије 6, САНУ, Београд, 1974. Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд, 1998. Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995. Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004. Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997. Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990 Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984. Нови Завет
Спољашње везе
BioNet škola Zdravstvene prednosti Rtanjskog čaja
Категорија:Satureja Категорија:Лековите биљке Категорија:Угрожени таксони Категорија:Флора Европе