Martin Hajdeger (;"Heidegger". Random House Webster's Unabridged Dictionary. 26. septembar 1889 — 26. maj 1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.
U Hajdegerovom fundamentalnom tekstu Biće i vreme (1927), „Dazajn“ je predstavljen kao termin za određeni tip bića koju ljudi poseduju. Dazajn je prevedeno kao „biti tamo“. Hajdeger veruje da Dazajn već ima „predontološko“ i neapstraktno razumevanje koje oblikuje način na koji živi. Ovaj način postojanja on naziva „biti u svetu“. Komentatori su primetili da su Dazajn i „biti u svetu“ jedinični koncepti u kontrastu sa gledištem na „subjekt/objekat“ racionalističke filozofije još od vremena Renea Dekarta. Hajdeger koristi analizu Dazajna da pristupi pitanju značenja bića, koje Hajdegerski učenjak Majkl Viler opisuje kao „zabrinutost zbog onoga što čini biće razumnim kao bića“.
Hajdegerov kasniji rad obuhvata kritiku stanovišta, uobičajenog u zapadnoj tradiciji, da je cela priroda „stalni rezervat“, kao da je deo industrijskog inventara.. 2012.. ( .),
Hajdeger je bio član i podržavao nacističku stranku. Postoje kontroverze oko odnosa između njegove filozofije i njegovog nacizma.
Život мини|left|Kuća u Meskirhu, u kojoj je Hajdeger odrastao мини|left|Grob Martina Hajdegera
Rođen je u porodici zvonara seoske crkve u Meskirhu (Baden) 26. septembar 1889. godine. Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.
Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio "Istorijski poziv Nemačke...". Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.
Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 26. maja 1976.
Kontroverze oko nacionalsocijalizma Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se učlanjuje u nacionalsocijalističku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine drži i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemačkih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se međutim zbog neslaganja sa nacistima završava već 1934. godine. Ostaje učlanjen u nacionalsocijalističku partiju sve do završetka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadržava se na redovnim studijama sve do 1967.
Radovi Najznačajnija dela Martina Hajdegera su : Biće i vreme, Šta je metafizika, Šta je filozofija, Kant i problemi metafizike, O biti razloga, O biti istine, O humanizmu, Identitet i razlika, Niče, Šumske staze...
Vidi još Ontološka razlika Hajdeger i nacizam
Reference
Literatura
Víctor Farías, Heidegger and Nazism, ed. by Joseph Margolis and Tom Rockmore Hugo Ott, Martin Heidegger: A Political Life . trans. by D. Magurshak and S. Barber, Rüdiger Safranski, Martin Heidegger: Between Good and Evil
. 1989. . Albin Michel, 2005. in French language . Foreword by Tom Rockmore, , 2009, 436 p. Foreword Award: Book of the year 2009 for Philosophy. Annemarie Gethmann-Siefert & Otto Pöggeler (eds) . Frankfurt a. M., Suhrkamp, 1989. in German language
W.J. Korab-Karpowicz, "Heidegger's Hidden Path: From Philosophy to Politics", Review of Metaphysics, 61 (2007)
. Hamburg. Karl Löwith, Martin Heidegger and European Nihilism Karl Löwith, Heidegger's Existentialism Jean-François Lyotard, Hugo Ott, Heidegger. A Political Life. Günther Neske & Emil Kettering (eds) Political Texts – Rectoral Addresses (in French)
Daniel Ross, Heidegger and the Question of the Political
Renate Maas, Diaphan und gedichtet. Der künstlerische Raum bei Martin Heidegger und Hans Jantzen, Kassel 2015, 432 Pages, .
with a Foreword by William J. Richardson. , 2010. . pages, first and only book on Heidegger awarded by the Académie française. I, 3–4), Bucharest: Humanitas, 2001, 506 p., including letters by Heidegger and Pöggeler, and articles by Walter Biemel, Friedrich-Wilhelm von Herrmann, Theodore Kisiel, Marion Heinz, Alfred Denker
Jacques Derrida,
. reprinted by SUNY Press in 2014
(Wadsworth Philosophers Series), Wadsworth Publishing, 1999
S. J. McGrath,
François Raffoul, Heidegger and the Subject François Raffoul & David Pettigrew (eds) François Raffoul & Eric S. Nelson (eds)
. including articles by Robert Bernasconi, Jacques Derrida, Rodolphe Gasché, and John Sallis, among others. Reiner Schürmann, Heidegger on Being and Acting: From Principles to Anarchy
(University of Chicago: 1989).
Sean J. McGrath and Andrzej Wierciński, ed., . ) (Milan, 2007), FrancoAngeli, . . 4 vols., 1973–1985. . . Dominique Janicaud, trans. François Raffoul and David Pettigrew, . 2 vols.,
David Pettigrew and François Raffoul, eds., . Mayeda, Graham. 2006. . (alk. paper).
May, Reinhard, & Parkes, Graham (1996). . Routledge. Nelson, Eric S. (2017). . Bloomsbury.
Spoljašnje veze Martin Hajdeger (filozofija.org) Guide to the Student Notes from Lectures by Martin Heidegger. Special Collections and Archives, The UC Irvine Libraries, Irvine, California. Works by Heidegger and on Heidegger (categorization) Political Texts - Rectoral Addresses Martin Heidegger (1889-1976) in Internet Encyclopedia of Philosophy My Last Meeting with Heidegger, Rome 1936 German Heidegger Society Arne D. Naess, Jr., Martin Heidegger in Encyclopædia Britannica Martin Heidegger, Der Spiegel Interview by Rudolf Augstein and Georg Wolff, 23 September 1966; published May 31 1976 Timeline of German Philosophers Heidegger's Notebooks Renew Focus on Anti-Semitism
Категорија:Рођени 1889. Категорија:Умрли 1976. Категорија:Немачки филозофи Категорија:Континентални филозофи Категорија:Онтолози