thumb|right|250px|Бруто домаћи производ по глави становника земаља (2020) (Паритет куповне моћи – међународни долари)
Привреда, или понекад економија, основна је друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара. У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба. Дата економија је скуп процеса који укључује њену културу, вредности, образовање, технолошку еволуцију, историју, друштвену организацију, политичку структуру, правне системе и природне ресурсе као главне факторе. Ови фактори дају контекст, садржај и постављају услове и параметре у којима привреда функционише. Другим речима, економски домен је друштвени домен међусобно повезаних људских пракси и трансакција који не стоји сам.
У главне привредне делатности спадају: пољопривреда (најважнија привредна делатност), индустрија са рударством (најбитнија делатност у секундарном сектору), грађевинарство, занатство, саобраћај (најбитнија делатност у терцијарном сектору), трговина, и туризам. Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.
Подела привреде Према сродности привредне делатности делимо на секторе:
Подела сектора: Производни сектори: примарни сектор и секундарни сектор. Непроизводни сектори: терцијарни сектор и квартарни сектор.
Подела по секторима: Примарни сектоp: пољопривреда (земљорадња, сточарство, лов и риболов) и шумарство. Секундарни сектор (лака индустрија и тешка индустрија): индустрија (рударство), грађевинарство и производно занатство. Терцијарни сектор: саобраћај, трговина, туризам, угоститељство, занатство, банкарство и комунална привреда. Квартарни сектор:Квартарни сектор је некада сматран делом терцијарног сектора образовање, наука, култура, информације, здравство и социјална заштита. +ДелатностиПроизводнеНепроизводнеПримарни секторТерцијарни секторСекундарни секторКвартарни сектор
Примарни сектор десно|мини|250п|Ратар оре
Примарни сектор обухвата производне делатности које за циљ имају производњу прехрамбених добара и сировина за индустрију. У овом сектору спадају: пољопривреда (најважнија привредна делатност) и шумарство. Помоћу пољопривреде, добијају се производи за исхрану становништва и индустријске сировине, па је зато пољопривреда једна од најважнијих делатности. Пољопривредом се бави највећи број људи на Земљи.
У ужем смислу, пољопривреда обухвата земљорадњу и сточарство, а у ширем смислу, лов и риболов.
Секундарни сектор мини|250пиксел|Фабрика, традиционални симбол индустријског развоја
Секундарни сектор обухвата производне делатности. У овом сектору спадају: индустрија (најбитнија делатност у овом сектору); грађевинарство и производно занатство. Помоћу машина, сировине се прерађују у полупроизводе и готове производе. Један део индустрије се бави извлачењем сировина из земље (руде, угља, нафте, гаса), док се други део индустрије бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла.
Према начину производње и врсти производа, индустрија се дели на: тешку индустрију и лаку индустрију. +Подела индустријеЛака индустријаТешка индустријаПрехрамбена индустријаРударствоТекстилна индустријаЕнергетикаДрвна индустријаМеталургијаДуванска индустријаМашиноградњаИндустрија коже и обућеЕлектроиндустријаЛака хемијска индустријаТешка хемијске индустријеИндустрија целулозе и папираГрађевинска индустријаГумарска индустријаМашинска индустрија
Тешка индустрија
Тешка индустрија обухвата производњу средстава за рад (машина) и предмета рада (сировина, горива). За вршење ове делатности потребна су велика улагања, као и велике количине енергије и сировина.
Лака индустрија
Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и знато је мање везано за изворе енергије и сировина.
Терцијарни сектор мини|250п|Трговина Терцијарни сектор обухвата непроизводне делатности. У овом сектору спадају: саобраћај; трговина; туризам; угоститељство; услужно занатство; банкарство и комунална привреда.
Квартарни сектор мини|250п|Образовање Квартни сектор обухвата ванпривредне, непроизводне делатности. У овом сектору спадају: образовање; наука; култура; информације; здравство; социјална заштита и државна управа
Тржишна привреда Тржишна привреда се заснива на приватној својини, на слободи избора и конкуренцији. Цене се формирају као резултат понуде и тражње. Произвођач је лично заинтересован за производњу, а купцу се пружа могућност великог избора. Тржишна привреда је врло динамична, лако се мењају врста и место производње и брзо се уводе нове технологије.
Недостаци тржишне привреде Основни недостатак тржишне привреде састоји се у томе што се током њеног развоја наизменично смењују периоди раста производње и пуне запослености са периодима пада производње, затварања фабрика и отпуштања радника.
Улога државе у привреди Не постоји привреда која се развија без мешања државе. Свака држава, у мањој или већој мери, применом закона, утиче на своју привреду и спречава појаву хаоса. Осим тога, свака држава обезбеђује средства (убирањем пореза) и плате запосленима у следећим делатностима: војска; образовање; здравство; медицина...
Развој привреде Подела На развој привреде утичу: природни фактори и друштвени фактори. Природни фактори су расположива природна богатства као на пример: рељеф; клима... Друштвени фактори су сложенији, бројни и разноврсни. Они могу да буду: економско-политички фактори; демографски фактори; економски фактори; научно-технолошки фактори...
Види још Привредни развој Привредна пропаганда
Напомене
Референце
Литература
Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Blum, Matthias, Colvin, Christopher L. (Eds.). 2018. An Economist's Guide to Economic History. Palgrave.
pp. 3–35
O'Rourke, K. (2019). Economic History and Contemporary Challenges to Globalization. .
Категорија:Економија