Беркасово (старо име: Деспотовац) је насеље у општини Шид, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 983 становника.

У његовој близини се налазе остаци средњевековне тврђаве из 15. века деспота Вука Гргуревића (Бранковића) познате под називом Деспотовац. У месту се налази Српска православна црква Светих Петра и Павла у Беркасову, као и оближњи Манастир Свете Петке, и излетиште Липовача.

Беркасово је познато по археолошком налазу два римска шлема који се данас чувају у Новом Саду.

У Беркасову се традиционално одржавају манифестације "Дани Св. Петке" и "Сремска винијада".

Географија Насеље Беркасово је смештено у делу долине потока Шидина где почиње сремска лесна зараван, на просечно 149 м. н.в. Основа насеља уздуженог је облика и линеарне структуре. Обухвата три дела : Гладнош, Старо Беркасово и Ново Беркасово. Територија суседног Шида се проширила обухватајући и део Беркасова.Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора.

Историја

Антика Једни од најранијих трагова живота у селу Беркасово потичу из антике, односно владавине Римског царства на овом подручју. Село је опште познато по налазу два златна римска шлема. Давне 1955. године Мирјана Манојловић Маријански, кустоскиња Војвођанског музеја примила је телефонски позив из Шида. Др Нада Аћимовић, лекар из оближњег села Беркасово, узбуђено јој је саопштила да је мештанка Ангелина Вркатић, окопавајући кукуруз, на локалитету "Ашман" северозападно од Беркасова пронашла на својој њиви два златна шлема.

Екипа кустоса из музеја већ сутра се нашла у Беркасову и у рукама старије мештанке, која се за ту прилику свечано обукла, затекла два веома добро очувана римска шлема, за која ће се накнадно утврдити да потичу из 4. века наше ере.

Ангелина је испричала да је приметила још неколико година раније да нешто светлуца у земљи, али је била уверена да су то неексплодиране гранате, којих је у тим крајевима тада било много, јер се налазе недалеко од места пробоја Сремског фронта. Зато тај део њиве није обрађивала нити му је прилазила, а плашила се да пријави властима из бојазни да ће јој целу њиву блокирати док је не очисте.

Након тадашњих обилних киша, светлуцави предмети постали су видљивији и, када им је пришла, Ангелина је схватила да су то шлемови, а када их је опрала, видела је да на њима има злата. Консултовала се са једним златаром који јој је рекао да је реч о позлати те да од тога она неће имати пуно користи, али да ће музеј имати. Тада се обратила својој рођаки Нади Аћимовић, која је обавестила надлежне из Музеја Војводине, и тако су шлемови доспели у ту институцију.

Потоњим сондажним ископавањем на месту налаза констатовано је да су шлемови чинили део оставе, заједно са два сребрна окова за појас, једном цевчицом од сребрног лима, једном сребрном гајком за ремен, неколико фрагмената гвожђа и позлаћеног сребрног лима.

Шлем број 1 из Беркасова је најлепши и најраскошнији примерак међу познатим примерцима касноримских шлемова. Изузетног сјаја, украшен умецима од стаклене пасте који имитирају драги камен смарагд и полудраго камење оникс и калцедон. Шлемове овог типа у то доба носиле су војсковође или владари.

Мање раскошан шлем из Беркасова, у литератури познат под називом шлем број 2, послужио је као пример за реконструкцију шлема из Јарка. Он на себи носи натпис VICIT [LIC]INIANA, који је археолозима помогао да га датују на почетак 4. века, у време када су се око римског престола борили будући цар Константин Велики и његов противник Лициније. Од 308. године, када је Лициније постао август, два цара су владала заједно, да би убрзо започели борбу за престо, која се завршила Лицинијевим поразом и погубљењем. Према једном тумачењу, шлемови су могли бити закопани приликом повлачења Лицинијевих трупа према Сирмијуму, односно после битке која се одиграла код Цибала (данашњих Винковаца). Према другом тумачењу, заснованом на постојању касније додатог натписа на грчком језику, шлем је могао бити у употреби дужи период и потом закопан у било којем тренутку немирног 4. века у римској провинцији Панонија Секунда, на чијој територији се налази локалитет.

Упркос чињеници да су у научним круговима слични налази били познати и раније, касноримски шлемови који припадају овом типу добили су назив по налазу из Беркасова.

Средњи и нови вијек Старо насеље први пут се спомиње у папским документима из XIII века; у XV в. то је град са тврђавом под називом Деспотовац. Савремено село помиње се 1733. године. Софроније Подгоричанин је освештао српску православну цркву у селу. Била је посвећена Св. Петру и Павлу. Село је припадало у 18. веку унијатском владичанству у Шиду."Школски лист", Сомбор 1. децембар 1866. Место је 1885. године припадало Ердевичком изборном срезу са својих 572 житеља."Застава", Нови Сад 1885. године

Демографија Cрби у Беркасову доказано живе још од средњег века и времена када се ту налазио град са тврђавом деспота Вука Гргуревића (Бранковића) која је по њему и добила име Деспотовац. Зна се да је од 1474. у поседу деспота Вука Гргуревића, а потом његових синоваца.Четири века касније, од 1849. године, Русини се колонизују у место.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Галерија

Види још тврђава Деспотовац (Беркасово) Српска православна црква Светих Петра и Павла у Беркасову Манастир Свете Петке излетиште Липовача. Касноантички шлемови из Беркасова

Референце

Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Насељена места у Шиду Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији