28. март (28.03) је 87. дан у години по грегоријанском календару (88. у преступној години). До краја године има још 278 дана.

Догађаји

193 — Преторијанска гарда је убила римског цара Пертинакса и потом продала римски престо најиздашнијем понуђачу, сенатору Дидију Јулијану. 364 — Римски цар Валентинијан I је именовао свог брата Валенса за свог источног савладара. 1776 — У Москви основан театар „Бољшој“, велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година XVIII века извођене оперске представе. 1800 — Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Великом Британијом. 1802 — Хајнрих Вилхелм Олберс је открио 2 Палас, други познати астероид. 1814 — Британска краљевска морнарица је поразила Америчку морнарицу у бици код Валпараиса. 1850 — Постигнут Бечки књижевни договор између осморице јужнословенских књижевника. 1881 — У Бечу потписана „Железничка конвенција“ о изградњи пруге Београд-Ниш. Пруга дуга 243,5 km изграђена 1884, а уз финансијску помоћ страних конзорцијума у Србији до 1890. изграђено 1.060 километара пруге до аустроугарске, бугарске и турске границе. 1923 — Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили су нове називе: Истанбул и Анкара. 1939 — Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка. 1941 — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан. 1942 — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови. 1945 — Адолф Хитлер сменио Хајнца Гудеријана са положаја начелника Врховне команде копнене војске. 1945 — САД признале владу Демократске Федеративне Југославије. 1970 — У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији погинуло најмање 1.100 људи. 1973 — Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими "Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, а на церемонију за доделу награде послао индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца. 1979 — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоктивног криптона. 1979 — Британски премијер Џејмс Калахан је изгубио на гласању у Дому комуна о поверењу његовој влади за један глас након што је његова влада није успела да се избори са раширеним штрајковима у зими незадовољства. 1989 — Скупштина СР Србије усвојила Амандмане на Устав СР Србије, по којима је аутономним покрајинама одузета могућност вета на доношење уставних промена у Србији (у спомен на тај догађај, 28. март се од 1990. до 2001. славио као Дан државности Србије) 1992 — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Кутиљеровог плана. 2001 — У Демократску Републику Конго стигао први контингент „плавих шлемова“ са задатком да ојача присуство УН у тој земљи после грађанског рата. 2003 — На Фрушкој гори нађено тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, отетог 25. августа 2000. Полиција ухапсила четири припадника распуштене Јединице за специјалне операције МУП-а Србије осумњичених за то убиство. Са острва Танегашима Јапан лансирао своје прве шпијунске сателите у свемир, који ће тој земљи омогућити независност у прикупљању података, укључујући кретање севернокорејске војске. Јапан се раније ослањао на обавештајну службу САД.

Рођења 1824 — Бранко Радичевић, српски песник. (прем. 1853) 1868 — Максим Горки, руски писац. (прем. 1936) 1895 — Игњат Јоб, српски сликар. (прем. 1936) 1901 — Кристиан Крековић, југословенски сликар. (прем. 1985) 1902 — Флора Робсон, енглеска глумица. (прем. 1984) 1905 — Мирко Бањевић, црногорски и југословенски песник. (прем. 1968) 1909 — Невенка Урбанова, српска глумица. (прем. 2007) 1911 — Ели Финци, српски и југословенски књижевник, позоришни и књижевни критичар, есејистa и преводилац. (прем. 1980) 1914 — Бохумил Храбал, чешки писац. (прем. 1997) 1921 — Дирк Богард, енглески глумац и писац. (прем. 1999) 1925 — Инокентиј Смоктуновски, руски глумац. (прем. 1994) 1926 — Властимир Радовановић, српски сценариста и редитељ. (прем. 2012) 1929 — Драган Лаковић, српски глумац. (прем. 1990) 1929 — Предраг Лаковић, српски глумац. (прем. 1997) 1930 — Џером Ајзак Фридман, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1990). 1936 — Марио Варгас Љоса, перуански књижевник, новинар, есејиста и политичар, добитник Нобелове награде за књижевност (2010) (прем. 2025). 1942 — Данијел Денет, амерички филозоф, писац и когнитивни научник. (прем. 2024) 1942 — Џери Слоун, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2020) 1944 — Рик Бари, амерички кошаркаш. 1944 — Крунослав Кићо Слабинац, хрватски музичар. (прем. 2020) 1954 — Гордана Лазаревић, српска певачица. 1955 — Риба Макентајер, америчка музичарка, глумица и музичка продуценткиња. 1962 — Дарко Русо, српски кошаркашки тренер. 1962 — Горан Скробоња, српски писац, сценариста стрипова, преводилац, уредник и издавач. 1965 — Срђан Тодоровић, српски глумац и музичар. 1968 — Олег Новковић, српски редитељ и сценариста. 1969 — Иван Готи, италијански бициклиста. 1972 — Ник Фрост, енглески глумац, комичар, сценариста и продуцент. 1974 — Јонас Ериксон, шведски фудбалски судија. 1980 — Сесил Корбел, француска музичарка. 1981 — Јелена Јевремовић, српска певачица. 1981 — Џулија Стајлс, америчка глумица. 1981 — Славко Стефановић, српски кошаркаш. 1982 — Оксана Мењкова, белоруска атлетичарка, специјалиста за бацање кладива 1984 — Менсур Мујџа, босанскохерцеговачки фудбалер. 1985 — Станислас Вавринка, швајцарски тенисер. 1986 — Лејди Гага, америчка музичарка и глумица. 1986 — Никола Петковић, српски фудбалер. 1986 — Барбора Стрицова, чешка тенисерка. 1987 — Кегни Лин Картер, америчка порнографска глумица. (прем. 2024) 1993 — Матија Настасић, српски фудбалер. 1995 — Џастин Џексон, амерички кошаркаш. 1996 — Бенжамен Павар, француски фудбалер.

Смрти 193 — Пертинакс, римски цар (рођ. 126) 1811 — Доситеј Обрадовић, српски просветитељ, писац, филозоф и педагог (рођ. 1742) 1881 — Модест Мусоргски, руски музичар. (рођ. 1839) 1941 — Вирџинија Вулф, енглеска књижевница. (рођ. 1882) 1943 — Сергеј Рахмањинов, руски композитор и пијаниста (рођ. 1873) 1969 — Двајт Дејвид Ајзенхауер, амерички генерал и државник (рођ. 1890) 1980 — Милан Ајваз, позоришни, филмски и ТВ глумац. (рођ. 1897) 1985 — Марк Шагал, француски сликар руско-јеврејског порекла (рођ. 1887) 1994 — Ежен Јонеско, француски драмски писац румунског порекла (рођ. 1909) 2002 — Били Вајлдер, холивудски режисер и сценариста. (рођ. 1906) 2004 — Питер Јустинов, британски глумац, сценариста, писац, режисер и продуцент. (рођ. 1921) 2009 — Ранко Мунитић, филмски критичар и теоретичар. (рођ. 1943)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог мученика Агапија и седморицу са њим Светог мученика Александра Светог мученика Никандра Мисирца Референце

328