Багремово () је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2022. било је 115 становника.
Демографија У насељу Багремово живи 168 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,7 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Историја Насеље настаје 1926. године и прво је носила назив Бразилија, село су основали повратници, пољопривредни надничари из Бразила. Од 1978. је самостално насеље али нема своју Месну заједницу због чега припада МЗ ”Фунарош”. Било је доста неслагања око имена овог насеља па се због тога данас користе оба имена, српско Багремово по великом броју багрема, и мађарски назив Бразилија. Раније је постојала железничка станица која је спајала Багремово са станицом Мали Иђош поље, на овом колосеку се превозила шећерна репа.
У насељу је изграђена школска зграда 1948. године, међутим ђаци мађарске националности похађају школу у Гунарошу. Четвороразредна школа радила је до 1957. до почетка 1970-их година када је због малог броја ђака школа затворена.
По једном предању након Првог Светског рата, неколицина мађарских надничара, који су подстакнути Великом светском кризом напуштају своје родно место у потрази за бољим животом. Они су своју имовину спаковали у запрези, неки у бошчу и запутли се ка мору, ка Бразилији њиховој обећаној земљи. Након дугог путовања кроз пустару направили су паузу у хладу багремара, потом се та пауза одужила, па је најпре постављени камп постао прве куће и тиме заборавли о свом сну о далекој земљи, а тај сан је пренет у назив новонасталог насеља- Бразилија.
Док се по другом предању, велики број надничара због велике кризе спремали су се да оду за Бразил, па је велепосдник у страху од губитка радне снахге, дао тај посед уз речи ”Овде ћете имати Бразилију”. У периоду после Првог Светског рата на простору данашње границе Гунароша и Њргошрва, земљиште је било у власништву четири велепоседника: Хермеца, Рудича, Енгелмана и Унгар Пала. Прву кућу у селу је подигао Нађ Маћаш, чији наследници идаље живе у Багремову.
Водовод Багремова изграђен је у периоду око 1967-1968. године. Бунар црпи воду из артешке издани на дубини од 120-130м, која има задовољавајући квалитет. Пре изградње водовода, становници су користили воду из сопствених бунара који су се налазил у дворишту. Електрификација је спроведена 1953. године, док зграда амбуланте је сазидана 1975. године у склопу исте постоји и апотека. Изградњу цркве је финасирао Мартон Хермец и градња је завшена 8. септембра 1925. године док је реконструисана 1965. године.
График промене броја становника током 20. века
Напомене → * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Његошево, на којој се налазе три насеља, Багремово, Богараш и Његошево.Републички геодетски завод
Референце
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Бачкој Тополи Категорија:Насељена места у Војводини