Жена

Жена је одрасло људско биће женског пола (тј. особа која продукује женске полне ћелије). Ради продужења врсте, жена упражњава полне односе са мушкарцем, односно са мужјаком људског бића.

Термин жена је обично резервисана за одраслу особу, док се термин девојка (или девојчица, у деминутиву) обично користи за женско дете или адолесцента. У погледу пола, жена може бити и особа чији се пол разликује од њеног родног идентитета, или чије полне карактеристике се не подударају са типичним појмовима мушкарца или жене (интерсексуалност).

У српском језику, појам жена се такође користи у значењу супруга („моја жена”).

Развој и етимологија

Одрастање жене период је у животу сваке жене из којега она прелази из детета у одраслу особу, барем на телесни начин. Жена тај период започиње менструацијом. Многе културе, као нпр. у јудаизму, имају посебну церемонију звану бат-мицва.

Израз жена се користити уопштено у било којем добу њеног живота, или конкретније када се жели назначити доба и разлучити од младе жене, девојке или цуре. У данашњем времену, израз девојка се такође користи и за неудану жену. Феминисткиње су се током 1970-их строго успротивиле том називу те употреба израза девојка код одрасле особе може значити увреду. Занимљива је и ситуација да латински израз -{femina}-, откуд је и сам феминистички покрет добио назив, значи она која је сисана (од латинскога корена -{felo}- = сисати), стога су се и око самог назива покрета водиле полемике.

У неким облицима израз девојка се може односити и на одраслу жену у свакодневним ситуацијама (као нпр. девојачка вечер) и међу старијим женама. У овом случају, израз девојка може се упоредити с изразом дечко за мушкарца. Ипак, и међу либералним културама, реч девојка често се сматра увредљивим ако се користи код старијих жена.

Осим већ наведених израза, у широкој употреби је и реч женственост, што означава женску особу с карактеристичним женским понашањем.

Биолошки симбол мини|лево|Симбол Венере, идеала женске лепоте.

Симбол за планету и богињу Венеру или Афродиту код Грка је знак који се исто тако користи у биологији за женски пол. То је стилизована репрезентација ручног огледала богиње Венере, или апстрактни симбол за богињу: круг са малим једнакостраничним крстом испод њега. Симбол Венере исто тако представља женственост, а у древној алхемији је означавао бакар. Алхемичари су конструисали симбол од круга (који представља дух) изнад једнакостраничног крста (који представља материју).

Терминологија

Женственост је раздобље у животу људске жене након што је прошла кроз детињство и адолесценцију, углавном око узраста од 18 година.

Реч жена се може генерално користити, за означавање било које женске особе или специфично, може се односити на одраслу женску особу у контрасту са „девојчицом”. У енглеском језику је реч -{girl}- оригинално означавала „младу особу било ког пола”;Used in Middle English from c. 1300, meaning 'a child of either sex, a young person'. Its derivation is uncertain, perhaps from an Old English word which has not survived: another theory is that it developed from Old English 'gyrela', meaning 'dress, apparel': or was a diminutive form of a borrowing from another West Germanic Language. (Middle Low German has Gör, Göre, meaning 'girl or small child'.) "girl, n.". OED Online. September 2013. Oxford University Press. 13 September 2013 тек почетком 16. века почела је да значи специфично „женско” дете.By late 14th century a distinction was arising between female children, often called 'gay girls' – and male, or 'knave girls' -: a1375 William of Palerne (1867) l. 816 ' Whan þe gaye gerles were in-to þe gardin come, Faire floures þei founde.' ('When the gay girls came into the garden, Fair flowers they found.') By the 16th century the unsupported word had begun to mean specifically a female: 1546 J. Heywood Dialogue Prouerbes Eng. Tongue i. x. sig. D, 'The boy thy husbande, and thou the gyrle his wyfe.' The usage meaning 'child of either sex' survived much longer in Irish English. "girl, n.". OED Online. September 2013. Oxford University Press. 13 September 2013 Термин девојка се понекад колоквијално користи за ословљавање младе или неудате жене. Током раних 1970-их, феминисткиње су доводиле у питање такву употребу, јер употреба ове речи за потпуно одрасле жене може имати увредљиве конотације. Конкретно, ранији заједнички изрази као што је „канцеларијска девојка” више нису у широкој употреби. Насупрот томе, у одређеним културама које повезују породичну част са женском невиношћу, реч девојка (или њен еквивалент на другим језицима) се још увек користи за неудату жену; у том смислу она се користи на начин који је приближно аналоган мање или више застарелој енглеској речи -{maid}- или -{maiden}-.

Постоје различите речи које се односе на својство постојања као жена. Термин „женственост” означава само стање постојања жене, која је прошла менарху (први менструални циклус); „феминитет” се односи на скуп типичних женских квалитета везаних за одређени став према родној улози; „женство” је попут „феминитета”, али се обично повезује са другачијим погледом на родне улоге; „фемалност” је општи термин, али се често користи као скраћеница за „људску фемалност”; „преслица” () је архаични придев који произилази из конвенционалне улоге жене као преље, који се сада користи само као намерни архаизам.

Менарха, почетак менструација, јавља се у просеку при узрасту 12—13. Многе културе имају обред пролазности да симболизују девојчино одрастање, као што је конфирмација у неким гранама хришћанства, бат-мицва у јудаизаму, или чак само обичајна специјална прослава одређеног рођендана (генерално између 12. и 21. године), као што је кинсеањера у Латинској Америци.

Историја

Најраније жене чије су имена позната кроз археологију укључују: Нејтхотеп (c. 3200. п. н. е.), жена Нармера и прва краљица древног Египта.. Thames & Hudson. Мернеит (c. 3000. п. н. е.), супруга и регент древног Египта током Прве династије. Могуће је да је она и сама била владар Египта. Мерит Птах (c. 2700. п. н. е.), такође је живела у Египту и најранији је познати женски лекар и научник.Merit-Ptah at the University of Alabama. Песешет (c. 2600. п. н. е.), лекар у старом Египту.Lois N. Magner, A History of Medicine, Marcel Dekker 1992, Пуаби (c. 2600. п. н. е.), или Шубад – краљица Ура чија гробница је откривена са мноштвом скупих артефаката. Друге познате пресаргонске краљице Ура (краљевске супруге) су Ашусикилдигир, Нинбанда, и Гансаману. Кубаба (circa 2500. п. н. е.), гостионичарка из Киша коју је изабрало Нипурско свештенство да постане хегемонијски владар Сумера, и у каснијим годинама је обожавана као богиња „Кубаба”. Ташлултум (c. 2400. п. н. е.), Акадска краљица, жена Саргона Акадскиг и мајка Енхедуана. Баранамтара (c. 2384. п. н. е.), проминентна и утицајна краљица, жена Лугаланде из Лагаша. Друге познате пресаргонске краљице прве Лагошке династије су Менбара-абзу, Ашумерен, Нинкилисуг, Димтур, и Шагшаг, а и имена неколико принцеза је исто тако познато. Енхедуана (c. 2285. п. н. е.), висока свештеница храма Бога Месеца у сумерском граду-држави у Уру и вероватно први познати песник и први именовани аутор било којеg пола. Шибту (c. 1775. п. н. е.), супруга краља Зимри-Лиме и краљица сиријског града-државе Мари. Током одсуства свог мужа, она је владала као регент Марија и имала је широку административну моћ као краљица.

Социолошки статус жена кроз историју мини|200п|Ткаља из Бангладеша

У бројним праисторијским културама, улога жена била је у обради земље и припитомљавању животиња, док би мушкарци ловили дивљач.

С настанком патријархалног друштва, примарни задатак жена био је одгајање деце, а мушкарац је био задужен за издржавање породице. У патријархалном друштву, породица у којој жена није радила био је пример добростојеће породице. Жена је радила само ако је то било неопходно за преживљавање породице. У самом друштву, жене нису имале право гласа, образовање им је било ограничено на читање и писање, ручне радове, и гајење деце, а саме оне су сматране неспособним да се старају саме о себи.

У 19. веку, долази до настанка феминизма, чији је најистакнутији представник била Клара Цеткин. Феминисткиње су захтевале потпуну једнакост жена и мушкараца. Највећа препрека том покрету биле су (и још увек су) предрасуде које су стваране вековима и које су стварале неједнакост. Феминисткиње су захтевале да се одбаци идеал жене домаћице. Међутим, тек ће крај Првог светског рата донети озбиљније промене у статусу жене у друштву. Како су сви мушкарци били на фронту, жене су морале да преузму послове које су ти мушкарци оставили отишавши у рат. У фабрикама, нарочито фабрикама оружја, раднички редови су се састојали од жена. Жене су вариле, лиле, и правиле топове и муницију. Такође је огроман број жена отишао на фронт као медицинско особље, где су радиле као болничарке и неговале рањенике. Након завршетка рата, многе од њих су одбиле да се врате у улогу домаћице, а и само друштво у многим земљама је почело да мења тврдокорне патријархалне ставове.

Данас у многим земљама света жене су доста изједначене са мушкарцима, а социолошка свест друштва се полако мења. Све је више жена које активно учествују у друштвеном, економском и политичком животу једне земље. Неке земље имају жене на месту председника или других битних политичких положаја. Међутим, још увек постоји дискриминација жена, чак и у најнапреднијим друштвима, почев од насиља у породици до неједнаких материјалних прихода за обављање истог посла. С друге стране, у примитивнијим друштвима многа људска права жена се крше, почев од потпуне потчињености мушкарцу да одлучује о њеној судбини и животу, било да се ради о мужу или оцу, брату, преко благонаклоног гледања на убиства жена са њихове стране због кршења неког од патријархалних закона, до физичког сакаћења (аблација) које је још увек присутно у неким афричким земљама..

Насиље над женама Специфични облици насиља који погађају жене укључују сакаћење женских гениталија, трговину сексом, присилну проституцију, присилни брак, силовање, сексуално узнемиравање, убиства из части, бацање киселине и насиље у вези са миразом. Владе могу бити саучесници у насиљу над женама, на пример када се каменовање користи као законска казна, углавном за жене оптужене за прељубу.

Декларација УН о елиминацији насиља над женама дефинише „насиље над женама“ као:

Она идентификује три облика таквог насиља: оно које се дешава у породици, оно које се дешава унутар опште заједнице и оно које врши или одобрава држава . Такође се наводи да је „насиље над женама манифестација историјски неједнаких односа моћи између мушкараца и жена".

Насиље над женама остаје широко распрострањен проблем, подстакнут, посебно ван Запада, патријархалним друштвеним вредностима, недостатком адекватних закона и недостатком спровођења постојећих закона. Друштвене норме које постоје у многим деловима света ометају напредак ка заштити жена од насиља. На пример, према истраживањима УНИЦЕФ-а, проценат жена од 15 до 49 година које сматрају да је муж оправдано да удари или туче своју жену под одређеним околностима је чак 90% у Авганистану и Јордану, 87% у Малију, 86 % у Гвинеји и Источном Тимору, 81 % у Лаосу и 80 % у Централноафричкој Републици. Истраживање из 2010. које је спровео истраживачки центар Пев открило је да каменовање као казну за прељубу подржава 82% испитаника у Египту и Пакистану, 70% у Јордану, 56% у Нигерији и 42% у Индонезији.

Źródło i licencja