Рјухо је био лаки флотни носач авиона у јапанској морнарици, коришћен у другој половини Другог светског рата. Настао је преправком брода базе за подморнице Тајгеј.

Историја

Брод је пројектован почетком 30-их година као база за подморнице под именом Тајгеј. Још при пројектовању је тражено као могућност да брод може веома брзо да се преправи у лаки носач авиона. При стандардној тежини од 10.000 тона, брод је био наоружан са 2 двоцевна универзална топа 127/40 -{mm}- и 12 једноцевних митраљеза 13 -{mm}-, носио је 3 хидроавиона Јокосука Е14Ј1, а два двотактна дизел-мотора постизала су снагу од 14.000 КС, што је било довољно да се развије брзина од само 20 чворова. Пројекат се у целини показао као неуспешан. Дизел-мотори били су ћудљиви при експлоатацији, труп није имао одговарајућу чврстину, а високи бокови при плитком газу нису осигуравали неопходну сигурност пловљења. Због тога је током 1936. и 1937. године Тајгеј прошао кроз програм модернизације, са циљем побољшања сигурности. Труп је ојачан, а допунски су заварене плутаче. То је довело до повећања стандардне тежине за 500 тона. Узима учешће у операцијама 6 флоте у рејону Маршалских острва и Гилбертовских острва током децембра 1941. године, као брод база за подморнице при 3. ескадри.

Име Почетак градње Поринуће Примљен у флоту Тајгеј 12. април 1933. 16. новембар 1933. 31. март 1934.

Исто као и Шохо и Зуихо у последњим данима 1941. године Тајгеј је повучен у резерву и сагласно тајном производном плану започиње његова преправка у лаки носач авиона на доку у Јокосуки. Дизел-мотори су извађени, а на њихово место постављени парни котлови на нафту који су унификовани са оним постављеним на разараче класе Кагеро. У хангару је могао да се смести 31. авион, и он је био изграђен тако (као и већина јапанских носача авиона) да придржава полетну палубу. Још два авиона су се чувала у растављеном стању. Полетна полуба се ослањала на потпорне стубове у предњем и задњем делу. Она се повезивала са хангаром путем два лифта за авионе. Оклопљавање је изостало, ако се не рачуна хоризонтална заштита машинског одељења, чија је дебљина била 13 -{mm}-. Наружање брода било је стандардно у јапанској флоти и чинили су га универзални топови 127/40 -{mm}- и противавионски топови 25/60 -{mm}-.

Модернизација

За време ремонта током 1943. године на брод је постављен радар за откривање ваздушних циљева. Исте године у октобру број топова 25 -{mm}- противавионске артиљерије повећан је на 42, а постављено је и 6 противавионских митраљеза 13 -{mm}-. Током јуна 1944. године полетна палуба је повећана за 9 метара а број топова 25 -{mm}- је повећан на 61, док се број противавионских митраљеза 13 -{mm}- повећао на 28. Поред тога постављено је и 6 уређаја са по 28 невођених ракетних пројектила 120 -{mm}-. У својој првој и последњој бици, брод је носио 25+2 авиона А6М5 и 6 авиона Б6Н2.

Тактичко-Технички подаци

Пре модернизације После модернизације (1944) Стандардна тежина: 13.360 тона 13.410 тона Пуна тежина: 15.300 тона 15.460 тона Дужина: 210.00 метара 210.00 метара Ширина: 19.60 метара 19.60 метара Газ (средњи): 6.70 метара 6.70 метара Полетна палуба: 185.00×23 метара 198.10×23 метара Погон: 4 котла „Канпон“ 4 котла „Канпон“ Снага: 52.000 КС (2 парне турбине) 52.000 КС (2 парне турбине) Брзина: 26.5 чвора 26.5 чвора Даљина пловљења: 8.000 наутичких миља/18 чвора 8.000 наутичких миља/18 чвора Количина горива: 2900 тона нафте 2900 тона нафте Посада: 989 човека - Универзална артиљерија: 4×2 топа 127 -{mm}- 4×2 топа 127 -{mm}- Противавионска артиљерија: 38 топа 25 -{mm}- 61 топа 25 -{mm}- Митраљези: - 28 митраљеза 13 -{mm}- Авиогрупа: 30+2 31+2 Ловци: 12+2 А6М2 25+2 А6М2 Обрушавајући бомбардери: 18 Д3А1 - Торпедоносци: - 6 Б6Н2

У Служби

Рјухо улази у строј 28. новембра 1942. и улази у састав 2. дивизије носача авиона. Дана 12. децембра 1942. године брод је оштетила америчка подморница Драм при покушају да достави авионе у базу на оству Трук. За време ремонта, до марта 1943. године брод је уједно и модернизован. До битке за Маријанска острва брод је искључиво коришћен као авио-транспортер. Током јуна 1944. године узима учешће у бици за Маријанска острва, где губи скоро сву своју авијацију. Током јула је припремљена нова авиогрупа, која је затим пребачена на Формозу (данас Тајван) и учествује у борбама од 12. до 16. октобра и трпи велике губитке. Након тога брод је повучен у резерву (по неки другим подацима узима учешће у операцији „ШО-1" као део 4. дивизије носача авиона). Дана 19. марта 1945. године добија три поготка бомби од 227 -{kg}-, и неколико десетина погодака од неуправљивих авио ракета различитог калибра. Након инспекције брода, константовано је да се не исплати његова поправка и он је тако дочекао крај рата. Предат је на сечење током 1946. године.

Спољашње везе

IJN Ryuho: Tabular Record of Movement (Повраћен 19. јануар 2007) Ryuho aircraft carrier (Повраћен 19. јануар 2007)

Категорија:Јапански носачи авиона Категорија:Носачи авиона Другог светског рата