Злата Бојовић (Београд, 24. децембар 1939) српски је историчар књижевности, универзитетски професор и академик САНУ.
Биографија Школовала се у Београду. После завршетка гимназије студирала је на групи за југословенску и светску књижевност на Филозофском (потом Филолошком) факултету између 1959. и 1963. године. Постдипломске студије завршила је 1965. одбранивши магистарски рад са темом Барокни песник Никола Бунић. Од 1966. до 1969. била је асистент у Институту за књижевност ; 1969/1970. боравила је 6 месеци на студијском усавршавању у Венецији. Исте године изабрана је за асистента на Филолошком факултету за предмет Књижевност од ренесансе до рационализма. Докторску тезу Барокни песник Петар Канавеловић одбранила је 1976, у звање доцента изабрана је 1977, ванредног професора 1983, редовног професора 1988. Од 1987. до 1989. била је продекан Филолошког факултета, а од 1991. до 1995. управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Засновала је и од 1994. предаје предмет Увод у јужнословенске књижевне студије.
Уредник је часописа Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор и Братство; члан је уредништва часописа Књижевност и језик. Члан је управе Међународног славистичког центра. Основна област књижевноисторијског рада Злате Бојовић је књижевност у доба хуманизма и ренесансе и барока у Дубровнику и Далмацији.
За редовног члана САНУ изабрана је 8. новембра 2018. године.
Одабрана дела
Награде и признања Награда „Златна српска књижевност”, 2010. Награда „Матија Бан”, 2013. Награда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић”, за књигу Историја дубровачке књижевности, 2015. Награда „Печат времена”, за књигу Историја дубровачке књижевности, 2015. Вукова награда, за 2020. Ћирилична даровница, најзначајнија награда „Ћириличне баштине”, за изузетан допринос у очувању ћирилице и неговању српског језика и писма, Музеј ћирилице Рача - Бајина Башта, 2024.
Референце
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Биографија и библиографија Злате Бојовић Српска књига која је узнемирила Хрватски сабор („Политика“, 1. фебруар 2015) Четири епохе дубровачке књижевности („Политика“, 20. фебруар 2015) Међу Лавом и Дрокуном - интервју („Време“, 9. април 2015) У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне („Политика“, 18. април 2015) ИСПУЊЕН ДУГ ПРЕМА МАТИЈИ БАНУ: Монумент књижевнику, дипломати, политичару јуче откривен на платоу испред зграде Општине Чукарица („Вечерње новости”, 13. мај 2022)
Категорија:Рођени 1939. Категорија:Историчари из Београда Категорија:Српски историчари књижевности Категорија:Доктори књижевности Категорија:Академици САНУ Категорија:Добитници Вукове награде Категорија:Добитници награде Ћирилична даровница