Манастир Старо Хопово је манастир у Епархији сремској Српске православне цркве. Налази се у источном делу Фрушке горе, на 2 -{km}- удаљености од манастира Ново Хопово.
Историја Оба истоимена, суседна манастира, Старо и Ново Хопово имају готово истоветну историју. Манастире је подигао исти ктитор Бранковић, а манастирске цркве су дуго имале истог патрона.„Фрушкогорски манастири”, Београд 1963. Оба манастира су на истом грунту и деле исте привилегије. С тим да је Старо Хопово увек мањи и сиромашнији манастир — називан и „манастирчић”. Манастирска црква је првобитно била посвећена Светом Николи,Олга Зиројевић: „Турци у Подунављу”, Панчево 2009. а касније у 18. веку Светом Пантелејмону. Према предању манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић крајем 15. века, (1496—1502),Слободан Милеуснић: „Српски манастири”, Београд 2004. а први запис о манастиру је из 1545—1546. године. Старо Хопово је 1753. године био филијала Новог Хопова или „Хопова”, а њиме руководи новохоповски игуман.
Старе дрвене црква срушена је у земљотресу 1752. године.
Новоизграђена црква је патосана циглом, а покривена храстовом шиндром. Било је то у време заслужног хоповског архимандрита Кир Захарија Миливојевића, дугогодишњег игумана.Српски сион", Сремски Карловци 30. септембар 1903. Он је дао да се промени патрон новог храма, да би се разликовао од Новог Хопова, а узео је за храмовног — свог „заветног заштитника” Пантелејмона. Од старе цркве је остала незаштићена часна трпеза, коју су морали или пренети у нови храм или закопати у земљу. Мошти Светог Теодора Тирона пренете су из Старог у Ново Хопово, где се и данас налазе. Претходно је игуман Захарије нашао бечејског поседника Михајла Чокића, да плати (513 форинти) израду уметнички израђеног ћивота од ораховине, у које су мошти 1747. године похрањене.„Српски књижевни гласник”, Београд 1.јул 1906. У малој једнобродној цркви налазио се барокни иконостас велике вредности, на коме је престоне иконе сликао иришки иконописац самоук Јефрем Исајловић 1793. године.Мирјана Лесек: „Уметничка баштина у Срему”, Нови Сад 2000. Сачуване су иконе које је је радио иконописац Јанко Халкозовић.
Приликом пописа 1753. године уз манастирски храм је био манастирски „дом” (конак) који су чиниле две монашке ћелије и трпезарија.„Српски сион”, Сремски Карловци 30. септембар 1903. По правилу новохоповски игуман је редовно слао из Новог Хопова по два калуђера, да извесно време ту бораве и службују; на смену. Манастир тада био сиромашан, са мајданом пешчара камена (отворен 1856), четири воденице и ливаде од пет коса.
Током Другог светског рата, Фрушка гора и уједно манастир нашли су се у саставу Независне Државе Хрватске. Усташе су оштетиле и демонтирале иконостас, а манастирски конак разрушиле.
Поново је манастир Старо Хопово оживео 2008. а отворен је 2014. године.„Вечерње новости”, Београд 24. август 2014. Седамдесет година је био напуштен (пред Други светски рат) па оштећен, у рушевинама. Остао је мушки манастир, а манастиром руководи архимандрит Атанасије Гатало, са монасима. У близини се налази капелица над старим извором потока Јеленца — Извор Старо Хопово.
Галерија
Референце
Спољашње везе Манастир Старо Хопово — Фрушкаћ Манастир Старо Хопово
Категорија:Фрушкогорски манастири Категорија:Споменици културе од изузетног значаја у Србији Категорија:Туристичке атракције у Иригу Категорија:Споменици културе у Сремском округу Категорија:Верски објекти у Иригу