Пјер Белон (; око 1517— април 1564) је био француски природњак писац и дипломата. Као и многи други из периода ренесансе, проучавао је и писао о низу тема укључујући ихтиологију, орнитологију, ботанику, упоредну анатомију, архитектуру и египтологију. Понекад је познат као Пјер Белон из Ле Мана, или, на латинском на којем су се појавила његова дела, као Петар Белоније Ценоманус. Руски физиолог Иван Павлов (познат по Павловљевим псима) назвао га је „пророком упоредне анатомије“.
Путовао је по истоку, средином 16. века, као изасланик Фрање I. и и међу првима је писао, о земљама Балкана (о светогорским манастирима, о рудницима у једном делу Македоније, о хришћанима у Турској).
Почасни таксон Чарлс Плумије је у његову част назвао род BelloniaCharles Plumier: Nova Plantarum Americanarum Genera. Leiden 1703, S. 19 из породице биљака Gesneriaceae. Лине је касније усвојио ово име.Carl von Linné: Critica Botanica. Leiden 1737, S. 92Carl von Linné: Genera Plantarum. Leiden 1742, S. 72
Референце
Литература
С. Урошевић, Наставник, 1898.
Спољашње везе дигитализована дела
Категорија:Рођени 1517. Категорија:Умрли 1564. Категорија:Француски природњаци Категорија:Француски књижевници Категорија:Француски биолози