Сер Брајан Харолд Меј (; Хемптон, 19. јул 1947) енглески је музичар, певач, текстописац и астрофизичар, познат као водећи гитариста енглеске рок групе Queen. Као гитариста, познат је по својим рифовима и соло деоницама, јединственом звуку, као и по чињеници да, заједно са својим оцем, сам саставио своју гитару. Аутор је многих песама по којима је група Квин позната, као што су We Will Rock You, Tie Your Mother Down, I Want It All, Fat Bottomed Girls, Flash, Hammer to Fall, Save Me, Who Wants to Live Forever и The Show Must Go On.
Меј је основао групу Queen заједно са водећим вокалом Фредијем Меркјуријем и бубњарем Роџером Тејлором, а са Тејлором је претходно наступао у саставу групе Смајл, којој се придружио за време својих факултетских дана. У року од 5 година након што је група основана 1970. године и након регрутације басисте Џона Дикона који је употпунио састав, Квин је постала једна од највећих рок група на свету успехом албума A Night at the Opera и сингла Bohemian Rhapsody. Од средине седамдесетих до почетка деведесетих, Квин је била готово константно присутна на британским топ листама, а свирали су на неким од највећих догађаја на свету, од којих је најзначајнији Лајв Ејд 1985. године, Као члан Квина, Меј је постао познат као виртуоз и препознатљив по карактеристичном звуку који је настао његовим слојевитим радом на гитари, често користећи своју ручно рађену електричну гитару названу Red Special.
Након Меркјуријеве смрти 1991. године, група је неколико година паузирала, али су на крају Меј и Тејлор поново сакупили групу за даље наступе са другим вокалима. У анкети радио станице Planet Rock 2005. године, Меј је проглашен за седамнаестог најбољег гитаристу свих времена. На листи Ролинг стоуна „100 највећих гитариста свих времена” Меј је био на 26. месту. Читаоци магазина Guitar World су 2012. године Меја оценили као другог највећег гитаристу. Примљен је у Дворану славних рокенрола 2001. године као члан Квина, а 2018. године група је добила награду Греми за животно дело.
Меју је краљица Елизабета II 2005. године доделила Орден Британског Царства за „услуге музичкој индустрији и за добротворни рад”. Докторирао је астрофизику на Империјалном колеџу у Лондону 2007. године, а био је канцелар Ливерпулског универзитета Џон Мурс од 2008. до 2013. године. Био је „сарадник научног тима” у Насиној мисији Нови хоризонти. Суоснивач је кампање за подизање свести Дан астероида. Астероид 52665 Брајанмеј назван је по њему. Меј је такође активиста за права животиња, борећи се против лова на лисице и уклањања јазаваца у Уједињеном Краљевству.
Младост Брајан Харолд Меј рођен је 19. јула 1947. године у Хемптону, Мидлсекс, као једино дете Рут Ирвинг (Флечер) и Херолда Меја, који је радио као технички цртач у Министарству ваздухопловства. Мајка му је била шкотског порекла, док је отац био Енглез. Меј је похађао локалну Хемптонску гимназију, а затим је помагао као волонтер у школи. Током овог периода, основао је своју прву музичку групу названу 1984 по истоименом роману Џорџа Орвела, са певачем и басистом Тимом Стафелом.
У Хемптонској гимназији, похађао је 10 обичних и 3 напредна предмета из физике, математике и примењене математике. Студирао је математику и физику на Империјалном колеџу Лондон, а дипломирао је у области физике 1968. године.Brian May. riaus.org.au Докторирао је 2007. године у области астрофизике на Империјалном колеџу Лондон за дисертацију коју је започео 1971. године, а завршио 2007. године.
Музичка каријера 1968—1970: Смајл Меј је формирао групу Смајл 1968. Чланови групе били су Тим Стафел као басиста и певач, а касније се придружио Роџер Тејлор, који је касније такође постао члан групе Квин. Бенд је био активан само две године, од 1968. до 1970. године, јер их је Тим напустио 1970. године, оставивши групу са колекцијом од девет песама. Смајл се поново скупио због неколико песама 22. децембра 1992. године. Тејлорова група The Cross била је главна звезда те вечери, а Меја и Стафела довео је како би одсвирали песме „Earth” и „If I Were a Carpenter”. Меј је такође свирао још неколико песама те вечери.
1970—1995: Квин
мини|Меј (десно) на бини са Квином у Хановеру, Немачка, 1979 У Квиновим троделним вокалним хармонијама, Меј је углавном био пратећи вокал нижег опсега. У неким својим песмама, он пева главни вокал, пре свега први стих песме „Who Wants to Live Forever”, последњи стих песме „Mother Love”, средњих осам стихова песама „I Want It All” и „Flash's Theme”, као и пуне вокале у песмама „Some Day One Day”, „She Makes Me (Stormtrooper in Stilettoes)”, „39”, „Good Company”, „Long Away”, „All Dead, All Dead”, „Sleeping on the Sidewalk” и „Leaving Home Ain't Easy”.
Меј је често писао песме за бенд, а написао је много хитова као што су „We Will Rock You”, „Tie Your Mother Down”, „I Want It All”, „Fat Bottomed Girls”, „Who Wants to Live Forever” и „The Show Must Go On”, као и „Hammer to Fall”, „Flash”, „Now I'm Here”, „Brighton Rock”, „The Prophet's Song”, „Las Palabras de Amor”, „No-One but You (Only the Good Die Young)” и „Save Me”.
мини|лево|200px|Меј са Квином у Аргентини, 1981 Након концерта Лајв ејд 1985. године, Меркјури је позвао чланове бенда и предложио им да заједно напишу песму. Резултат тога била је песма „One Vision”, која је у принципу била Мејево мишљење о музици (документарни филм Magic Years показује како је дошао до уводне секције и основног рифа на гитари), а стихове су писала сва четири члана.
За њихов албум The Miracle из 1989. године, група је одлучила да ће све нумере бити приписане свим члановима, без обзира ко је био главни писац. Ипак, интервјуи и музичке анализе имају тенденцију да помажу у идентификацији доприноса сваког члана на свакој песми. Меј је компоновао „I Want It All” за тај албум, као и „Scandal” (на основу његових лични проблема са британском штампом). За остатак песама на албуму није имао толико креативних доприноса, иако је помогао у стварању основа за песме „Party” и „Was It All Worth It” (које је обе претежно створио Меркјури) и креирао је гитарски риф за „Chinese Torture”.
Квинов следећи албум био је Innuendo, на којем су се повећали доприноси Меја, иако су доприноси више били у аранжманима него у писању; за насловну песму урадио је неке аранжмане за хеви соло, затим је додао неке вокалне хармоније у песму „I'm Going Slightly Mad” и компоновао је соло за „These Are the Days of Our Lives”, песму за коју су се сва четворица заједно одлучили за делове на клавијатури.
Две песме које је Меј компоновао за свој први албум, „Headlong” и „I Can't Live With You”, на крају су завршиле у пројекту Квина. Његова друга композиција била је „The Show Must Go On”, групно дело у којем био координатор и главни композитор. Последњих година, он је надгледао ремастерирање Квиновог албума и разних DVD-ова и највећих хитова. Године 2004. објавио је да ће он и бубњар Роџер Тејлор кренути на турнеју као Квин први пут након 18 година, заједно са вокалом Фрија и Бед компанија Полом Роџерсом. Група названа Квин + Пол Роџерс свирала је током 2005. и 2006. године у Јужној Африци, Европи, Аруби, Јапану и Северној Америци, а објавили су нови албум са Полом Роџерсом 2008. године са називом The Cosmos Rocks. Албум је пратила велика турнеја. Пол Роџерс је затим напустио групу у мају 2009. године и тек 2011. године је регрутован још један вокалиста, Адам Ламберт. Након тога су отишли на турнеју по Европи 2012. године, светску турнеју 2014. и 2015. године, а најскорија је била фестивалска турнеја 2016. године. Такође су свирали на Биг Бен новогодишњем концерту на Нову годину 2014. и 2015. године.
1983—1999: Остали пројекти и соло дела
Током 1983. године, неколико чланова Квина истраживало је споредне пројекте. У Лос Анђелесу је Меј 21. и 22. априла био у студију са Едијем ван Хејленом, без намере да било шта сними; резултат тих дана био је мини албум под називом Star Fleet Project који првобитно није планиран да буде објављен. Меј је допринео некадашњем гитаристи групе Генезис Стиву Хекету на његовом албуму Feedback 86 свирајући гитару у песми „Cassandra”, те свирајући гитару и певајући за песму „Slot Machine” коју је помогао и написати. Иако је продуциран 1986. године, албум није издат као комерцијално издање све до 2000. године. Меј је радио са глумицом Анитом Добсон на њеном првом албуму који је остао најзапаженији због песме „Anyone Can Fall in Love” која је доспела на 4. место на UK Singles Chart у августу 1986. године. Меј и Добсонова су се венчали 2000. године."Anita Dobson and Brian May surprise wedding". Hello!, 5 December 2000, republished at . BRIANMAY.com.. Меј је 1989. године допринео гитарским солоима песми „When Death Calls” на 14. албуму групе Блек сабат Headless Cross, као и песми „Blow The House Down” групе Ливинг ин а бокс са албума Gatecrashing.
После Меркјуријеве смрти у новембру 1991. године, Меј је одлучио да се носи са својом тугом обавезујући се да ће радити што је више могуће, прво завршивши свој први албум, Back to the Light, а затим и турнејом широм света како би га промовисао. Често је у интервјуима за новине запажао да је то једини начин самопрописане терапије којег се могао сетити. Према водећем певачу групе Деф лепард Џоу Елиоту, „несумњиво је био огроман и страшан ударац изгубити некога са ким је био тако близак. Лично, знам да је то истргло Брајаново срце, али након што је то рекао, био је у одличном расположењу након што је албум завршен”. На албуму Back to the Light појавио се сингл „Too Much Love Will Kill You”, на којем је сарађивао као текстописцац са Френком Макером и Елизабет Лејмерс. Верзија са вокалом Фредија Меркјурија касније је објављена на албуму Квина Made in Heaven и освојио је Награду Ајвор Новело за најбољу песму и текст 1996. године.
Крајем 1992. године, Брајан Меј бенд званично је формиран. Ранија верзија групе била је лабаво формирана 19. октобра 1991. године, на дан посљедњег концерта поново састављене групе, када је Меј учествовао у гитарском фестивалу Guitar Legends у Севиљи, Шпанија. Постава за његов наступ била је: Меј као вокал и водећи гитариста, Кози Пауел на бубњевима и удараљкама, Мајк Моран и Рик Вејкман на клавијатурама и Меги Рајдер, Миријам Стокли и Крис Томпсон као пратећи вокали. Оригинална поставка била је: Меј као вокал и водећи гитариста, Пауел на бубњевима и удараљкама, Мајкл Касвел на гитари, Нил Мареј на басу и Рајдер, Стокли и Томпсон као пратећи вокали. Ова верзија бенда трајала је само током јужноамеричке турнеје (пратећи групу The B-52's и Џоа Кокера) на само пет наступа.
После тога, Меј је направио значајне промене, осећајући да се група никад није заиста повезала. Меј је довео гитаристу Џејмија Мозеса на клавијатури како би заменио Мајка Касвела. Друга промена направљена је међу пратећим вокалима, када су Рајдер, Стокли и Томпсон замењени са Кетрин Портер и Шели Престон. Нова поставка групе Брајан Меј бенд је 23. фебруара 1993. године започела своју светску турнеју по САД, пратећи групу Ганс ен’ роузиз, али и на неколико својих концерта. Турнеја их је одвела кроз Северну Америку, Европу и Јапан. Након што је турнеја завршила 18. децембра 1993. године, Меј се вратио у студио са постојећим члановима Квина, Роџером Тејлором и Џоном Диконом, који су радили на песмама које су постале Made in Heaven, последњи студијски албум Квина.Buckley, Peter (2003). "The Rough Guide to Rock". p.837. Rough Guides, 2003 Група је снимила демо снимке соло албума Меркјурија и последње снимке, које је успео да изведе у студију након што је албум Innuendo завршен, а завршио их својим музичким и гласовним додацима. Рад на албуму након смрти Меркјурија првобитно су 1992. године започели Дикон и Меј, али је остављен за касније, због других обавеза.