мини|250п|Bina kod spomenika Svetog Václava, na trgu 'Vaclavske namjesti' u Pragu

Plišanom ili Nežnom revolucijom (; ) se naziva period promena u bivšoj Čehoslovačkoj, između 17. novembra i 29. decembra 1989. godine, koje su dovele do pada tadašnjeg komunističkog režima u toj državi. Ubrzanju promena doprineo je i raspad bivšeg sovjetskog bloka i rastuće nezadovoljstvo stanovništva.

Dana 17. novembra 1989. (Međunarodni dan studenata), policija je ugušila studentske demonstracije u Pragu. Ovaj događaj je obeležio 50. godišnjicu nasilno ugušenih demonstracija protiv nacističkog napada na Univerzitet u Pragu 1939. godine, gde je 1.200 studenata uhapšeno, a 9 ubijeno (pogledajte Poreklo Međunarodnog dana studenata). Događaj iz 1989. izazvao je niz demonstracija od 17. novembra do kraja decembra i pretvorio se u antikomunističke demonstracije. Dana 20. novembra, broj demonstranata okupljenih u Pragu porastao je sa 200.000 prethodnog dana na procenjenih 500.000. Celokupno najviše rukovodstvo Komunističke partije, uključujući i generalnog sekretara Miloša Jakeša, podnelo je ostavku 24. novembra. Dana 27. novembra održan je dvočasovni generalni štrajk u kojem su učestvovali svi građani Čehoslovačke.

Kao odgovor na kolaps drugih vlada Varšavskog pakta i sve veće ulične proteste, Komunistička partija Čehoslovačke je 28. novembra objavila da će se odreći vlasti i okončati jednopartijsku državu. Dva dana kasnije, savezni parlament je formalno izbrisao delove ustava dajući Komunističkoj partiji monopol vlasti. Bodljikava žica i druge prepreke uklonjene su sa granice sa Zapadnom Nemačkom i Austrijom početkom decembra. Predsednik Gustav Husak je 10. decembra imenovao prvu uglavnom nekomunističku vladu u Čehoslovačkoj od 1948. i podneo ostavku. Aleksandar Dubček je izabran za predsednika saveznog parlamenta 28. decembra, a Vaclav Havel za predsednika Čehoslovačke 29. decembra 1989. godine.

U junu 1990. Čehoslovačka je održala svoje prve demokratske izbore od 1946. Čehoslovačka se 31. decembra 1992. mirno podelila na dve zemlje, Češku i Slovačku.

Do raspada Čehoslovačke došlo je uglavnom zbog pitanja nacionalnog upravljanja između Slovaka i Čeha (dve glavne etničke grupe koje su činile bivšu Čehoslovačku).

Događaji koji su prethodili revoluciji Tokom 1988–1989. održano je nekoliko protivvladinih demonstracija, dotle nezamislivih u ondašnjem čehoslovačkom društvu zatvorenom prema okolnom svetu i zbivanjima u njemu. 28. oktobra 1988. – nekoliko demonstracija u Pragu 10. decembra 1988. – dozvoljene demonstracije za odbranu ljudskih prava na Škroupovom trgu, u delu grada Žiškov. 16. decembra 1988. - u 16:00 je bilo prekinuto ometanje inostranih radio stanica 15.–20. januara 1989. – „Palahova nedelja“, serija demonstracija povodom godišnjice smrti Jana Palaha 21. avgusta 1989. – protesti povodom godišnjice okupacije od strane armija država Varšavskog pakta 28. oktobra 1989. – demonstracije na trgu Vaclavske namjesti 10., 11. i 14. novembar 1989. – ekološke demonstracije u Teplicama 16. novembra 1989. – studentske demonstracije u Bratislavi.

17. novembar 1989. мини|десно|Spomen-ploča na Albertovu U petak 17. novembra, na Albertovu su se okupili praški studenti u znak sećanja na zatvaranje čeških fakulteta 1939. Skup je organizovao Savez socijalističke omladine. Nakon završetka zvaničnog dela, masa je neplanirano krenula u centar grada. Na Nacionalnom bulevaru () demonstranti su sabijeni u uzan prostor i rasterani, od strane policije koje je deo demonstranata prebila pendrecima. 18. novembra, nakon događaja prethodnog dana, u pozorištima i na fakultetima počeli su da se organizuju štrajkački odbori, koji su zahtevali istragu i kažnjavanje osoba odgovornih za brutalnu intervenciju, posebno nakon što se raširila fama da je prilikom intervencije navodno poginuo student Martin Šmid. Preko vikenda ljudi su palili sveće na mestu događaja. мини|десно|Spomen-ploča na Nacionalnom bulevaru 19. novembra je u praškom pozorištu Dramski klub () osnovan Građanski forum (). Od ponedeljka 20. novembra su se svaki dan održavale mirne demonstracije. Tog dana su novine „Slobodna reč“ objavile prve štampane necenzurisane informacije. „Slobodna reč“ () su bile zvanične novine Čehoslovačke socijalističke partije - marionetske 'opozicione' stranka, koja je bila deo Narodnog fronta u ondašnjoj komunističkoj Čehoslovačkoj. 25. novembra Predsednik Republike Gustav Husak amnestirao je sedmoricu političkih zatvorenika: Dr. Jan Čarnogurski, Dr. Miroslav Kusi, Jirží Ruml, Ing. Petr Uhel, Rudolf Zeman, Ivan Jirous, Ivan Polanski a amnestiran je i glavni urednik časopisa VOKNO František Starek. 25. novembra je u Pragu demonstriralo oko 750.000 ljudi. Samo dan pre toga ih je bilo oko pola miliona. 25. novembra je održan dvočasovni generalni štrajk.

Pod pritiskom demonstracija i raspada ostalih komunističkih režima našla se i Komunistička partija Čehoslovačke. Rastuće nezadovoljstvo građana doprinelo je da se partija odrekne svog monopola na vlast.

Decembar 1989. 5. decembra počelo je uklanjanje „gvozdene zavese“ na granici sa Zapadnom Nemačkom i Austrijom. 10. decembra komunistički predsednik Gustav Husak imenovao je prvu ne potpuno komunističku vladu od dolaska komunista na vlast u februaru 1948. i podneo ostavku. 28. decembra je Aleksandar Dubček postao predsednik Saveznog parlamenta (tj. parlamenta Čehoslovačke), a 29. decembra je Vaclav Havel izabran za predsednika Čehoslovačke.

1990. U junu 1990. održani su prvi demokratski izbori nakon 1946. godine, koji su doveli do formiranja nekomunističke vlade.

Naziv Naziv „plišana revolucija“ () je od jednog češkog novinara stigao do inostranih medija, a ubrzo potom se proširio i u Čehoslovačkoj.

Gruzija Nazivom „plišana revolucija“ nekad se označava i „revolucija“ u Gruziji, koja je 2003. godine dovela do pada predsednika Eduarda Ševarnadzea.

Reference

Literatura

. . Timothy Garton Ash, . Marek Benda, Martin Benda, Martin Klíma, Pavel Dobrovský, Monika Pajerová, and Šimon Pánek, . -in Czech). . Tauchen, Jaromír - Schelle, Karel etc.: Rincon (USA), The American Institute for Central European Legal Studies 204 pp. . Williams, Kieran, 'Civil Resistance in Czechoslovakia: From Soviet Invasion to "Velvet Revolution", 1968–89,' in Adam Roberts and Timothy Garton Ash (eds.), Oxford & New York. .

.

:413–16, 435–37.. Wein, Martin J.. A History of Czechs and Jews: A Slavic Jerusalem. United Kingdom: Taylor & Francis Limited, 2019, chapter 6 on Jews and the Velvet Revolution .

. М.: Форум, Крымский мост-9Д, 2011. — 864 с. .

. Contains chapters on the Soviet Union (Mark Kramer), Czechoslovakia (Kieran Williams), Poland (Alexander Smolar), Baltic States (Mark R. Beissinger), China (Merle Goldman), and East Germany (Charles Maier).

Spoljašnje veze

na serveru Češkog radija . -{Velvet Revolution on web project of Institute of Contemporary History, Prague}-

-{Velvet Revolution on totalita.cz}- -{Velvet Revolution on Prague-life A shortened version of the Velvet Revolution.}-

Категорија:Историја Чешке Категорија:Хладноратовски конфликти Категорија:Чехословачка у 1989.