Ферхат-пашина џамија, или Ферхадија, је најпознатија џамија у Бањој Луци. Изграђена је 1579. од откупнине које је добио босански санџак-бег Ферхат паша Соколовић за главу Херберта VIII Турјашког () у класичном османском стилу и представља једно од најуспјешнијих архитектонских остварења на овим просторима у 16. вијеку.
Њен архитекта је непознат, али је познато да је био ученик османског архитекте Мимара Синана.
У комплексу Ферхадије су се такође налазила и 3 турбета: Ферхат-паше, његове унуке Сафикадуне и његових барјактара, жељезна и камена ограда са чесмом на ћошку, шадрван и старо мезарје у башти. Касније је комплекс допуњен са сахат-кулом изграђеном недалеко од Ферхадије. Џамија је била 18-{m}- широка, 14-{m}- дугачка, а врх куполе је био 18-{m}- висок. Мунара је била 43-{m}- висока. Ферхадија је уврштена у културну баштину Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине 1950. године.
Рушење и обнова
У току Другог свјетског рата џамија је дијелом страдала у бомбардовању 1944. Обнављана је низ година, али је поново страдала у земљотресу 1969. и након тога је темељно рестаурирана и осликана.
Џамија је делимично била уништена експлозивом детонираним 7. маја 1993. године. Након првог рушења, градске власти су организовале потпуно рушење и чишћење терена на којем се налазио целокупни комплекс џамије. Остаци рушевина су одвезени на градску депонију. Дан рушења Ферхадије — 7. мај је у Федерацији Босне и Херцеговине проглашен као званични Дан џамија.
Приликом церемоније постављања камена темељца 7. маја 2001. године дошло је до окупљања око 4000 демонстраната. Умјесто церемоније, дошло је до великих нереда, каменовања, уништавања аутобуса и сукоба са полицијом. Неколико људи је теже повријеђено, а један је касније подлегао повредама. Високи представник за БиХ је овај инцидент оцијенио као „ширење ултра-национализма од стране малих група екстремиста“, а своје осуде су изнијели и високи амерички званичници, те многе друге институције и организације, укључујући и званичнике Републике Српске.
Након неколико дана, уз јаке мјере безбједности, свечано полагање камена темељца је ипак обављено. Свечано отварање обновљене Ферхат-пашине џамије је обављено 7. маја 2016. године.Свечано отворена обновљена Ферхат-пашина џамија у Бањалуци, РТ РС, 7. мај 2016. Легенда Према легенди, Ферхадију су градила тројица најбољих неимара. По жељи Ферхад–паше Соколовића, морала је бити „велика и лијепа, какве на овом крају свијета никада није било, нити ће бити“. Када је градња завршена, неимари су чули да их паша намерава погубити како не би никада више сазидали такву грађевину, те су направили себи крила и полетели с врха џамије. Сва тројица су пала на три различите стране Бање Луке; Павле на данашњи Павловац, Петар на Петрићевац, а трећи на десну обалу Врбаса где је сломио ребра, те овај дио града доби назив Ребровац.
Галерија
Види још Вјерски објекти у Бањој Луци Ферхат-пашина библиотека у Бањалуци
Референце
Литература
Књиге, поглавља и каталози
Putopisi
Рат у Босни и Херцеговини
Зборници
Часописи
Новински чланци
Ферхадија Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине