мини|десно|Позлаћен бронзани кип „Херкула из Помпејевог театра“, пронађен крај Помпејевог театра 1864, (Ватикански музеј, Рим) мини|Заветна ара од камена посвећена Херкулу. Пронађена је у Пустом Шилову, потиче из периода II-III века. Налази се у Народном музеју у Лесковцу. Херкул (Херкулес) је у римској митологији био Бог и херој, сличан грчком Хераклу. Херкул је био познат по својој снази и бројним авантурама.
Митологија Легенде о Херкулу нису међусобно повезане ни по времену ни по месту збивања. Познато је предање о борби Херкула и Кака, у вези са којим је подигнут жртвеник Јупитеру, поред Тројних врата. У Лацију је Херкула примио краљ Фаун који је обичавао да боговима приноси на жртву странце. Пошто је то намеравао да учини и са Херкулом, јунак га је убио. Осим овога, Херкулу се приписују велики подухвати, попут подизања насипа у Кампанији, између мора и језера Лукрина.Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
Култ мини|Статуа Херкула, Народни музеј у Пожаревцу Легенде и култ у вези са грчким Хераклом су пренети у Рим или преко грчких колонија или преко Етрураца, јер је у 6. веку п. н. е. Херкул био значајан сегмент етрурског пантенона. Хераклов култ је био распрострањен у свим деловима јужне Италије, где је представљао хтонско божанство, а посебно у Метапонту и Кротону. У Кротону је највероватније настала легенда о борби Херакла и Гериона, на коју су надогређни митови о Херкулу. Ипак, Херкулов култ садржи и оригиналне црте које не могу да се доведу у везу са Хераклом. У Риму му је било посвећено више светилишта. У самом граду, његов култ је озваничен 339. п. н. е., а ван градских зидина, светилиште постоји још од 5. века п. н. е. Апије Клаудије је настојао да приватни култ замени државним, па се њему приписује изградња Великог жртвеника (-{Ara maxima}-) који се помиње 312. п. н. е. и то је прво званично култно место овог хероја у Риму. Остала његова светилишта у том граду су каснијег датума. И у римској и у етрурској религији био је поистовећен са богом рата, Марсом, а сматрали су га и божанством игара у аренама и домаћег огњишта.
У уметности У ликовној уметности је често представљан, па су чак и поједини римски императори, попут Комода и Максимијана представљани у лику Херкула или са његовим атрибутима. Једну од првих скулптура израдио је етрурски скулптор Вулка из Веја, а касније представе су најчешће рађене по узору на Лисипове статуе овог јунака.
Референце
Категорија:Римска митологија