мини|десно|180п|Наполеон као цар 1769. 15. августа Наполеон Бонапарта рођен у Ајачију на Корзици 1793. Постао генерал револуционарне француске војске 1795. Учествовао у гушењу побуне против Конвента 1796. Као заповедник војске у Италији у априлу неколико пута поразио Аустријанце и њихове савезнике Пијемонтезе 15. маја у Паризу Пијемонт уступио Савоју и Ницу 7. маја Бонапарта прешао По код Пјаченце 14. маја ушао у Милано 27. јуна папа потписао примирје после окупације Ломбардије 5. августа и 8. септембра победе код Кастиљонеа и Басана, 14. новембра код Арколе 1797. 14. јануара победа код Риволија 2. фебруара предаја Мантове 18. априла примирје у Леобену, Аустрија се одрекла Низоземске, Ломбардије и Модене, Бонапарта тајно обећао Венецију 12. јуна улази бродовима у Валету и осваја Малту без већег отпора Витезова малтешког реда. На освајачки поход се олучује као одмазду према витезовима и Гранд Мастеру фон Хомпешу који волонтерски пружају помоћ од 500.000 франака Лују XVI да угуши револуцију у јесен 1789. 18. октобра уговором у Кампорформију Аустрија признала Цисалпинску републику (дотадашњу папску област), Француској припала Белгија, Јонска острва и територије до Рајне. Аустрија добила Венецију, Истру, Далмацију и Боку Которску. 1798. Поход на Египат: 19. маја из Тулона испловила флота са 335 бродова: с војницима кренуло и око 200 научника и уметника 1. јула искрцао се близу Александрије и заузео град 21. јула победио је Мамелуке у бици код пирамида 1. августа, у поморској бици код Абукира, енглески адмирал Нелзон поразио француску флоту 23. децембра уговор Русије и Турске која Русима отвара мореузе и луке 29. новембра друга колонизација против Француске: Русија, Енглеска и Напуљ 1799. Заузео Јафу и Газу у Палестини 2. марта Руси освојили Крф и остала јонска острва По повратку из Сирије, за три недеље, поразио египатску војску и успоставио француску власт 22. августа напустио Египат и вратио се у Француску После пораза од аустријско-руске коалиције (март-август), Французи напустили Италију 25. и 26. септембра Французи потиснули савезнике из Холандије 9/10. новембра (18/19. бримера године VIII) извео државни удар, сменио Директоријум и увео конзулство. Као први француски конзул, концентрисао целокупну власт и постао неограничени владар Француске 1800. 14-23. маја (у намери да преко Италије допре до Беча) прешао кланац Велики Св. Бернард, одсецајући аустријанцима одступницу 2. јуна ушао у Милано и васпоставио Цисалпинску републику (од 26. јануара 1802. Италијанска република) 15. јуна примирје у Александрији, Француској враћен Пијемонт, Ломбардија и Лигурије 1801. 9. фебруара у говор у Линевилу, Аустрија Француској признала леву обалу Рајне, Белгију и северну Италију, задржавши венецијанску област 29. марта, уговором у Фиренци напуљски краљ препустио Тоскану са острвом Елбом. Француска војска окупирала Напуљско краљевство 1802. 4. августа изабран за доживотног конзула с правом да наименује наследника 21. септембра званично припојен Пијемонт. Тоскана проглашена за Етрурску краљевину. 1803. 27. септембра војно капитулирала Швајцарска, која је постала Хелветска република 1804. 2. децембра Наполеон I Бонапарта свечано крунисан за цара 1805. Обновљена непријатељства са Енглеском 22. марта централистички устав наметнут Холандији 26. маја у Милану крунисан за краља Италије 6. јуна Лигурска република (Ђенова) припојена Француској Трећа Коалиција против Француске: Енглеска, Русија, Шведска, Аустрија, Напуљ; Пруска неутрална 20. октобра аустријска војска поражена код Улма 21. октобра код рта Трафалгар Нелсон готово уништио француско-шпанску флоту и у бици погинуо 2. децембра победа над руско-аустријском војском код Аустерлица 26. децембра мир у Пожуну: Аустрија губи венецијанску област (припојена Италији), Истру и Далмацију 1806. 1. августа престало да постоји Свето римско царство 12. јула Париским уговором створена Рајнска конфедерација, 16 немачких кнезова којима господари Наполеон Четврта коалиција против Француске, Енгеска с Русијом, увучена Пруска 14. октобра поразио пруску војску код Јене и Ауерштета (Тирингија) 27. октобра улази у Берлин, проширио Рајнску конфедерацију 27. новембра Французи у Варшави, где Наполеон зимује 1807. 14. јуна поразио руску војску код Фридланда 7-9. јула у Тилзиту мир са Русијом и Пруском. Пруска изгубила територије на левој обали Елбе која постају Вестфалска краљевина; Гдањск слободан град; од пруске Пољске настало Варшавско војводство 27. октобра у Фонтемблоу Шпанија допушта пролаз француским трупама код Португала 30. новембра Французи узели Лисабон и окупирали северну Шпанију 1808. 2. маја угушена побуна у Мадриду 4. децембра Наполеон ушао у Мадрид 1809. Аустрија на челу пете коалиције против Француске 12. маја Наполеон ушао у Беч 17. маја припојена папска држава, 6. јуна уклоњен папа 6. јула победа у бици код Ваграма 14. октобра Шенбрунски мир са Аустријом: Салцбург Баварској; Трст, Истра, Приморска, Далмација, Корушка и Крањска ушле у Илирске провинције; Велико Варшавско Војводство увећано западном Галицијом мини|десно|250п|Наполеоново царство 1811.: Француска је означена тамно плавом бојом, а вазалне државе светло плавом 1810. 9. јула припојио Краљевину Холандију 1810-1811. припојио немачке обале на Северном мору, са Бременом и Хамбургом; заузећем Либека, допро до Балтика 1812. У априлу ултиматум руског цара Александра I да Французи напусте Пруску и Померанију; У мају Наполеон у Дрездену окупља све европске владаре 24. јуна армија (700.000) Француза и савезника прешла Њемен и кренула на Русију 7. септембра битка код Бородина отворила пут ка Москви 14. септембра Наполеон ушао у Москву 19. октобра кренуо натраг. „Одступање из Русије“ претворено у ужасну несрећу 5. децембра Наполеон кренуо за Париз Француска војска у Шпанији (200.000) попустила пред Енглезима 1813. 28. фебруара Пруска у савезу с Русијом 2. маја у Саксонији Наполеон потукао Русе и Пруске код Лицена 21. маја нова победа код Бауцена, ослободио Саксонију и већи део Шлеске 4. јуна примирје са савезницима у Плајсвицу 10. августа Аустрија се повукла из преговора у Прагу 12. августа Аустрија се придружила шестој коалицији против Француске 9. септембра објављено распуштање Рајнске конфедерације 16-19. октобра Наполеон је поражен у бици код Лајпцига и повукао се до Рајне 2-4. новембра Француска војска прешла Рајну У новембру Французи напустили Холандију 1. децембра објава савезника „Мир Француској, рат Наполеону“ 1814. 1. јануара савезници прешли Рајну 30. марта капитулирао Париз, Наполеон у Фонтенблоу 2. априла Сенат свргуо Наполеона и 6. априла прогласио за краља Луја XVIII; Наполеон абдицирао 3. маја Луј XVIII ушао у Париз 4. маја Наполеон се повукао на острво Елбу 30. маја Луј XVIII прихватио први париски уговор који је Француској признао границе из 1792. 1815. 1. марта Наполеон се искрцао у Фрежису 20. марта уашо у Париз и поново узео власт (владавина од 100 дана) 9. јуна потписан завршни документ Бечког конгреса 18. јуна, у бици код Ватерлоа, код Ватерлоа у Белгији, Наполеон је тешко поражен 22. јуна у Паризу поново се повукао у корист свог сина Наполеона II. Енглеска га протерала на острво Свету Јелену 1821. 5. маја Наполеон I Бонапарта умро на Светој Јелени.
Категорија:Наполеонови ратови Категорија:Хронологија