28. фебруар (28.02) је 59. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 306 дана (307 у преступној години).
Догађаји
1525 — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока. 1825 — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде. 1832 — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић. 1844 — Током приказивања нове фрегате "Принстон", које је на реци Потомак приредила Морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе. 1845 — Конгрес САД је одбио анексију Тексаса. 1862 — У Србији донет први закон о адвокатури. 1916 — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме. 1921 — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика. 1922 — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље. 1931 — Члан Доњег дома британског парламента Освалд Мозли основао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста. 1933 — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста. 1939 — Изашао први број часописа "Политикин забавник". 1948 — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом. 1953 — Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез. 1974 — САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе. 1975 — У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици "Мургејт" у лондонском метроу. 1986 — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен. 1991 — Заједничком одлуком Извршног вијећа САО Крајине и Српског националног вијећа усвојена "Резолуција о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине". Завршен Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака. Ирачке снаге присиљене да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990. 1993 — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела "Операција падобран" у ратом захваћеној Босни и Херцеговини. 1994 — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска "јастреба". 1997 — У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи. 1998 — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова. 2002 — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине. 2003 — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама. 2006 — У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006. 2013 — Бенедикт XVI је постао први папа у последњих 600 година који се повукао са тог положаја.
Рођења 1743 — Рене Жист Аиј, француски минералог. (прем. 1822) 1842 — Милан Кујунџић Абердар, српски песник, филозоф и политичар. (прем. 1893) 1851 — Тоша Анастасијевић, српски глумац. (прем. 1895) 1901 — Лајнус Полинг, амерички хемичар, биохемичар и мировни активиста. (прем. 1994)https://www.nobelprize.org/prizes/chemistry/1954/pauling/facts/ 1903 — Винсент Минели, амерички редитељ. (прем. 1986) 1930 — Леон Купер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1972). (прем. 2024)https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1972/cooper/facts/ 1939 — Данијел Ч. Цуи, амерички физичар кинеског порекла, добитник Нобелове награде за физику (1998).https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1998/tsui/facts/ 1940 — Марио Андрети, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1. 1942 — Дино Зоф, италијански фудбалски голман и фудбалски тренер. 1942 — Брајан Џоунс, енглески музичар, најпознатији као оснивач и првобитни фронтмен групе -{The Rolling Stones}-. (прем. 1969) 1944 — Сеп Мајер, немачки фудбалер и фудбалски тренер.https://www.fussballdaten.de/person/sepp-maier/ 1947 — Мирољуб Лабус, српски економиста и политичар. 1948 — Бернадет Питерс, америчка глумица, певачица и списатељица.http://www.tcm.com/tcmdb/person/150974%7C0/Bernadette-Peters/biography.html 1948 — Мерседес Рул, америчка глумица. 1954 — Енвер Петровци, југословенски и албански глумац, драматург и редитељ. (прем. 2025) 1955 — Гилберт Готфрид, амерички глумац и стендап комичар. (прем. 2022) 1957 — Марко Баћовић, српски глумац. 1957 — Јан Кулеманс, белгијски фудбалер и фудбалски тренер. 1957 — Џон Туртуро, амерички глумац, сценариста и редитељ. 1963 — Клаудио Кјапучи, италијански бициклиста.https://www.procyclingstats.com/rider/claudio-chiappucci 1964 — Џамолидин Абдужапаров, узбекистански бициклиста. 1966 — Паоло Футре, португалски фудбалер.https://www.national-football-teams.com/player/14185/Paulo_Futre.html 1967 — Татјана Петровић, српска новинарка и уредница, секретарка за културу града Београда. (прем. 2013) 1969 — Роберт Шон Ленард, амерички глумац. 1975 — Саво Ђикановић, црногорски кошаркаш. 1976 — Али Лартер, америчка глумица и модел. 1979 — Себастјен Бурде, француски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1979 — Иво Карловић, хрватски тенисер. 1980 — Тејшон Принс, амерички кошаркаш. 1984 — Каролина Куркова, чешки модел и глумица. 1985 — Јелена Јанковић, српска тенисерка. 1987 — Антонио Кандрева, италијански фудбалер. 1987 — Игор Вук Торбица, српски позоришни редитељ. (прем. 2020) 1989 — Чарлс Џенкинс, америчко-српски кошаркаш. 1993 — Емели де Форест, данска музичарка. 1994 — Аркадјуш Милик, пољски фудбалер. 1999 — Лука Дончић, словеначки кошаркаш.
Смрти 1069 — Абад II, маварски краљ. 1869 — Алфонс де Ламартин, француски писац и дипломата (рођ. 1790) 1887 — Александар Порфирјевич Бородин, руски композитор и хемичар. (рођ. 1833) 1896 — Анте Старчевић, хрватски политичар. (рођ. 1823) 1941 — Алфонсо XIII, шпански краљ. (рођ. 1886) 1964 — Милан Богдановић, српски писац, критичар и преводилац. (рођ. 1892) 1986 — Улоф Палме, шведски политичар и државник, премијер Шведске. (рођ. 1927) 1994 — Жарко Цвејић, оперски певач. (рођ. 1907) 2004 — Милош Комадина, књижевник. (рођ. 1955) 2006 — Овен Чејмберлен, амерички физичар. (рођ. 1920) 2011 — Ани Жирардо, француска позоришна и филмска глумица. (рођ. 1931) 2013 — Доналд А. Глејзер, амерички физичар. (рођ. 1926)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог апостола Онисима Преподобног Евсевија
Референце
228