Грчки алфабет () је скуп двадесет и четири слова која су коришћена за записивање грчког језика још од позног 9. или раног 8. века пре нове ере.The date of the earliest inscribed objects; A.W. Johnston, , summarizes the present scholarship on the dating. Изведен је из ранијег феничанског алфабета,The Development of the Greek Alphabet within the Chronology of the ANE (2009) и био је први алфабет у ужем смислу тј. систем писања који користи посебне симболе за сваки самогласник и сугласник . Најстарије је алфабетско писмо које је у непрекидној употреби до данас. Слова су такође, почев од 2. века пре нове ере, коришћена за представљање грчких цифара. Ћирилична азбука и латинска абецеда су настале на бази грчког алфабета. Поред тога што се користи у писању грчког језика, како древних тако и модерних облика, грчко писмо у данашње време исто тако служи и као извор техничких симбола и ознака у многим доменима математике, науке и других поља.
У својим класичним и модерним формама, алфабет има 24 слова, уређена од алфа до омега. Као и латиница и ћирилица, грчко писмо је имало само једну форму сваког слова. У њему је развијена дистинкција величине слова између мале и велике форме паралелно са латинским током модерне ере.
Звучне вредности и конвенционалне транскрипције за нека од слова се разликују између античке и модерне грчке употребе, јер се изговор грчког знатно променио између 5. века п. н. е. и данашњице. Модерни и антички грчки користе различите дијакритике. Традиционална ортографија, која је коришћена за антички грчки и понекад за модерни грчки, има мноштво дијакритика, као што су акцентне ознаке за стављање нагласка (политоника), ознаке дисања за присуство и одсуство иницијалног звука, и јотни подскрипти за крајњи звук. У модерном грчком спеловању, ортографија је била поједностављена до монотонског система, који користи само два дијакритика: акутни нагласак и дијарезу.
Таблица грчког алфабета — новогрчка СловоИмеГласЛатиничка транслитерацијаФеничко словостарогрчкиновогрчкистарогрчкиновогрчкистарогрчкиновогрчкиΑ αἄλφαάλφαАлфа[] [][]aa20п|Alef alefΒ ββῆταβήταБета (вита)[][]bv20п|Beth bethΓ γγάμμαγάμμα, γάμαГама[][], []ggh, g20п|Gimel gimelΔ δδέλταδέλταДелта[][]ddh, d20п|Daleth dalethΕ εεἶ, ἒ ψιλόνέψιλονЕпсилон[][]ee20п|He heΖ ζζῆταζήταЗета (зита)[], [][]zz20п|Zayin zayinΗ ηἦταήταЕта (ита)[] ([])[]e, ēi20п|Heth hethΘ θθῆταθήταТета (тита)[][]thth20п|Teth tethΙ ιἰῶταιώταЈота[], [][], []i, īi20п|Yodh yodhΚ κκάππακάππαКапа[][], []kk20п|Kaf kafΛ λλάβδα, λάμβδαλάμδαЛамбда[][]ll20п|Lamedh lamedhΜ μμῦμιМи[][]mm20п|Mem memΝ ννῦνιНи[][]nn20п|Nun nunΞ ξξεῖ, ξῖξιКси[][]ksks20п|Samekh samekhΟ οοὖ, ὂ μικρόνόμικρονОмикрон[][]o, ŏo20п|Ayin ayinΠ ππεῖ, πῖπιПи[][]pp20п|Pe peΡ ρῥῶρωРо[], [][]rr20п|Res resΣ σ, ςσῖγμασίγμαСигма[][]ss20п|Sin sinΤ τταῦταυТау (таф)[][]tt20п|Taw tawΥ υὗ, ὓ ψιλόνύψιλονИпсилон[], [], [][]u, yu20п|Waw wawΦ φφεῖ, φῖφιФи[][]ph, ffΧ χχεῖ, χῖχιХи[], [][], []kh, kshΨ ψψεῖ, ψῖψιПси[][]pspsΩ ωὦ, ὦ μέγαωμέγαОмега[][]o, ōo20п|Ayin ayin
Звучне вредности
У античком и модерном грчком, слова грчког алфабета имају прилично стабилно и конзистентно мапирање симбола и звукова, што чини изговор речи углавном предвидивим. Античко грчко спеловање је генерално било блиско фонемско. За знатан број слова, звучне вредности се знатно разликују између античког и модерног грчког, пошто је њихов изговор следио сет систематских фонолошких померања која су утицала на језик у његовим посткласичним ступњевима.
Међу консонантним словима, сва слова која означавала звучне плозивне консонанте () и аспиратне плозиве () у античком грчком означавају кореспондирајуће фрикативне звукове у модерном грчком.
Бивши звучни плозивиБивши аспиратиСловоАнтичкоМодерноСловоАнтичкоМодерноЛабијалноДенталноДорсално ~ ~
Међу самогласничком симболима, звучне вредности модерног грчког одражавају радикално поједностављивање самогласничког система пост-класичног грчког, спајајући вишеструке раније дистинктне самогласничке фонеме у знатно мањи број. То је довело до тога да неколико група самогласничких слова у данашње време означава идентичне звуке. Модерна грчка ортографија остаје доследна историјском спеловању у већини тих случајева. Консеквентно, спеловање речи у модерном грчком често није предвидиво из самог изговора, док је обрнуто мапирање, од правописа до изговора, обично редовно и предвидиво.
Следећа самогласничка слова и диграфи су укључени у спајања: Слово Античко Модерно Слово Античко Модерно > > () > () > > >
Говорници модерног грчког типично користе исто, модерно мапирање симбола и звукова за грчки у свим историјским ступњевима. У другим земљама, студенти античког грчког често користе различите конвенционалне апроксимације историјских звуковних система у изговору античког грчког.
Диграфи и комбинације слова Неколико словних комбинација има специјалне конвенционалне звучне вредности различите од оних у њиховим појединачним компонентама. Међу њима је неколико диграфа самогласничких слова који су раније представљали дифтонге али су сад монофтонговани. Поред горе поменута четири (), постоји такође , који се изговара . Антички грчки дифтонзи , и се изговарају , и у модерном грчком. У неким окружењима они су сведен на , и респективно.Additionally, the more ancient combination or can occur in ancient especially in Ionic texts or in personal names. Модерне грчке комбинације сугласника и означавају и (или и ) респективно; означава и означава . Осим тога, у античком и модерном грчком, слово , пре неког другог веларног сугласника, означава веларни назал ; стога се и изговарају као . По аналогији са и , се исто тако користи за . Такође постоје комбинације и .
КомбинацијаИзговорЗвучни изговор
Романизација
Постоји много различитих метода представљања грчког текста или грчких имена у латиничном писму. Форма у којој се класична грчка имена конвенционално приказивана у енглеском језику је проистекла из начина на који су грчке позајмљене речи биле инкорпорисане у латински у античком добу. У том систему, је замењено са , дифтонзи и су приказани као и (или ) респективно; а и су поједностављени до и респективно. У модерној научној транслитерацији старогрчког језика, се обично приказује као , а самогласничке комбинације као респективно. Слова и се генерално приказују као и ; као било или ; и на почетку речи као .
За модерни грчки постоји више различитих транскрипционих конвенција. Оне се међусобно знатно разликују, у зависности од њихове намене, у погледу тога колико близу оне остају у односу на конвенционалне словне кореспонденције транскрипционих система базираних на античком грчком, и у ком степену оне стреме било прецизној слово-за-слово транслитерацији или фонетички базираној транскрипцији. Стандардизоване формалне транскрипционе системе су дефинисали Међународна организација за стандардизацију (као -{ISO 843}-), Група експерата Уједињених нација о географским називима, Библиотека конгреса, и други.
Таблица грчког алфабета — нумеричка Слова која следе нису део стандардног грчког алфабета, али су коришћена у пре-класичним временима у појединим дијалектима. Слова стигма, копа и сампи су такође коришћена и за бележење грчких цифара.
СловоФеничанско словоИмеТранслитерацијаГласдругогрчкопрвогрчкоϚ ϛStigma, Nick Nicholas' Home PageСтигма –stϘ ϙKoppa, Nick Nicholas' Home Page, Ϟ ϟNumeric Koppa, Nick Nicholas' Home Page20п|Qoph QophКопаqͲ ͳSampi, Nick Nicholas' Home Page, Ϡ ϡNumeric Sampi, Nick Nicholas' Home Page20п|Sade TsadeСампи –ss, ,
Таблица грчког алфабета — застарела СловоФеничанско словоИмеТранслитерацијаГласстарогрчконовогрчкоϜ ϝDigamma, Nick Nicholas' Home Page, Ͷ ͷPamphylian Digamma, Nick Nicholas' Home Page20п|Waw ВавДигамаwͰ ͱHeta, Nick Nicholas' Home Page20п|Heth HethХетаhϺ ϻSan, Nick Nicholas' Home Page20п|Sade TsadeСанsϷ ϸSho, Nick Nicholas' Home Page20п|Sade TsadeШо – – š
Референце
Литература
[Greek translation of Greek: a history of the language and its speakers, London 1997]
— selections from the Gospels in Macedonian.
Спољашње везе
-{Greek and Coptic character list in Unicode}- -{Examples of Greek handwriting}- -{Greek Unicode Issues (Nick Nicholas)}- -{Unicode FAQ — Greek Language and Script}- -{alphabetic test for Greek Unicode range (Alan Wood)}- -{numeric test for Greek Unicode range}- -{Classical Greek keyboard, a browser-based tool}- -{Collection of free fonts: greekfontsociety.gr}-
Категорија:Писма Писмо Категорија:Античка Грчка