Битка код Трафалгара је била најзначајнија поморска битка Наполеонових ратова. Одвијала се између британске и француске морнарице 21. октобра 1805. и била је део рата треће коалиције против Наполеона. Британска победа у бици код Трафалгара потврдила је поморску супериорност, коју је Велика Британија успоставила у 18. веку. Британска флота од 27 бродова уништила је здружену француску и шпанску флоту од 33 брода западно од рта Трафалгар у југозападној Шпанији. Рт Трафалгар се налази између Гибралтара и Кадиза. Французи и Шпанци су изгубили 22 брода, а Британци ниједан. Британски командант адмирал Хорејшио Нелсон погинуо је при крају битке и постао је највећи британски поморски херој.
Увод Француска је 1805. била доминантна војна сила на европском континенту, а британска морнарица је контролисала мора. За време рата Британија је успоставила поморску блокаду Француске и спречавала француску трговину и спречавала пуну мобилизацију француске морнарице. Французи су неколико пута успевали да избегну британску блокаду, али нису били способни да Британији нанесу већи пораз. Британија је врло лако свуда нападала француске интересе. Када је Трећа коалиција објавила рат Француској, Наполеон је одлучио да изврши инвазију Британије. Да би то постигао морао се осигурати да му британска морнарица не може спречити инвазиону флотилу, а то је значило да је требало да контролише Ламанш.
Главна француска флота је била у Бресту у Бретањи и у Тулону на Медитерану. Друге атлантске луке имале су само мање ескадриле. Пошто је Шпанија била француски савезник могло се рачунати на шпанску флоту у Кадизу и Феролу. Британија је имала искусне и добро увежбане морнаричке официре. За разлику од тога већина најбољих француских официра била је или убијена или смењена за време француске револуције. Вицеадмирал Пјер-Шарл Вилнев је био најкомпетентнији официр за командовање Наполеоновом медитеранском флотом.
Наполеонов поморски план 1805. је био да се француска и шпанска флота из Медитерана и Кадиза пробију кроз блокаду и да се комбинују у Карибима. По повратку би помогли флоти из Бреста да разбију блокаду Ламанша. Француска флота би контролом Ламанша омогућила инвазију Британије. мини|десно|250п|Нелсонов чувени сигнал мини|250п|Распоред бродова на почетку битке мини|250п|Нелсонов чувени сигнал, „Енглеска очекује од свакога човека да изврши своју дужност“, на Викторију приликом 200 година битке код Трафалгара
Западна Индија Адмирал Нелсон је почетком 1805. командовао блокадом Тулона. Нелсон је држао лабаву блокаду надајући се да ће извући француску флоту из Тулона и увући је у велику битку. Вилневова флота је успешно избегавала Нелсонову после олује. Док је Нелсон тражио француску флоту по Медитерану, Вилнев је прошао кроз Гибралтар, састао се са шпанском флотом и кренули су како су намеравали према Западној Индији (Карибима). Кад је Нелсон схватио да је француска флота побегла у Атлантик кренуо је за њом.
Кадиз Вилнев се из Западне Индије вратио у Европу намеравајући да разбије блокаду Бреста. Током битке код рта Финистера била су заробљена два шпанска брода од стране ескадре вицеадмирала Роберта Колдера. Због тога је Виленев одустао од плана деблокаде Бреста и одједрио до Ферола. Наполеонови планови инвазије Енглеске зависили су од тога да ли има довољно бродова крај Булоњ сир мер. Вилнев је имао 32 брода, вицеадмирал Гантом је имао 21 брод у Бресту и заједно са још 5 бродова укупно је требало да имају 58 бродова спремних за инвазију. Вилнев је пре испловљавања из Ферола 10. августа добио стриктно Наполеоново наређење да крене северно према Бресту. Вилнев је био забринут да Британци посматрају његово кретање, па је због тога 11. августа кренуо јужно према Кадизу. Француска инвазиона војска је чекала морнарицу. Пошто се Вилнев није појавио до 26. августа три француска инвазиона корпуса су кренула према Немачкој, где ће бити потпуно ангажовани. У августу се и Нелсон вратио кући после две године службе на мору. Остао је у Енглеској 25 дана. У Енглеској се сазнало 2. септембра да су комбинована шпанска и француска флота у Кадизу. Нелсон је морао да чека до 15. септембра док његов брод ХМС Виктори није био спреман. Вилијам Корнволис је 15. августа донео судбоносну одлуку да одвоји 20 бродова из флоте, која је штитила Ламанш и да их упути јужно против непријатељске флоте у Кадизу. Оставио је канал Ламанш са само 11 бродова. Оних 20 бродова ће чинити језгро флоте, која ће се борити код Трафалгара. Флота је најпре била под командом вицеадмирала Колдера. Нелсон је дошао тек 29. септембра и преузео команду. Британска флота је користила фрегате, којима је стално осматрала луку у Кадизу, а главна флота је била непримећена око 80 километара западно од обале. Нелсон се надао да ће извући француско-шпанску флоту
Ситуација са снабдевањем Нелсонова флота је била лоше снабдевена. Пет бродова је 2. октобра послано у Гибралтар по снабдевање. Ти бродови су касније употребљени у Медитерану за заштиту конвоја, а Нелсон је очекивао да се ти бродови врате. Стизали су други бродови, тако да је флота 15. октобра била у пуном саставу. У међувремену, француска флота у Кадизу је такође имала великих проблема са снабдевањем. Осим тога, бродовима је недостајало морнара. То нису били једини проблеми француске и шпанске флоте. Бродови су годинама били блокирани у лукама са само кратким изласцима. Француској флоти је недостајало искуства. Имали су јако мало искусних морнара. Већина посаде се морала учити морнарском занату током кратких узлазака на отворено море. Снабдевање француске флоте у Кадизу побољшано је у октобру, али Вилнев је оклевао да напусти луку, кад је чуо за долазак Нелсона. Капетани француских бродова су гласали да остану у луци. Наполеон је 14. септембра заповедио француској и шпанској флоти да напусти Кадиз при првој повољној прилици, да им се у Картахени придружи седам шпанских бродова, да искрцају војску у Напуљу и да се одлучно боре ако се сретну са британским бродовима. десно|мини|250п|Ситуација у 12:00 када је брод Ројал Суверен пробијао француско-шпанску линију
Нелсонов ратни план Током блокаде француске флоте у Шпанији Нелсон је у октобру дао инструкције својим капетанима, како да се боре. Кључна принцип је био да поредак за време пловидбе остане и бојни поредак кад се види непријатељ, да се не троши време на формирање прецизне линије, да се напад изводи помоћу две групе бродова. Једну групу је требало да предводи Катберт Колингвуд са задатком да се баци на непријатељску позадину. Другу групу бродова ће предводити Нелсон и задатак ће бити да центар и претходница не помажу одсечене бродове. Нелсон је својим капетанима оставио слободу, која је зависила од околности. Водеће правило је требало да буде одсецање непријатељска позадина и концентрација надмоћне силе на том месту.
План је имао три важне предности. Допуштао је британској флоти да се приближи француско-шпанској флоти што је могуће брже и тиме се смањује шанса француске флоте да избегне битку. Планом је омогућено да се разбије бојни поредак непријатељске флоте и да се започну индивидуалне борбе брода са бродом. Нелсон је знао да има бољу и искуснију посаду, брже топове и виши борбени морал. Знао је да непријатељ не може да надокнади те битне предности британске флоте. Осим тога намера је да концентрише већу количину бродова у непријатељској позадини. Бродовима, који се буду налазили напред требаће времена да се окрену и дођу у помоћ. Главни недостатак плана је био од велике топовске ватре на водеће британске бродове, док се буду приближавали. Нелсон је био свестан да су артиљерци на француским и шпанским бродовима слабо обучени, тако да ће лоше гађати. Нелсонов план је представљао отклон од уобичајене тактике, по којој се маневрима приближава непријатељским бродовима у једној линији, а да се затим крене у битку у паралелним линијама. мини|250п|Трафалгарска битка, ситуација око 13 сати
Битка Пјер Вилнев је 18. октобра добио писмо, у којем сазнаје да је у Мадрид стигао вицеадмирал Франсоа Росили, који ће од њега преузети команду над флотом. у исто време добио је информацију да је шест британских бродова стигло у Гибралтар. Вилнев је одлучио да крене у битку пре него што буде смењен, односно пре него његов наследник дође у Кадиз.
Одлазак мини|250п|Брод Бикантор је под ватром Темерера код Трафалгара Време је успорило одлазак флоте. Вилнев је имао план да формира 4 ескадриле, од којих би сваки имао француских и шпанских бродова. Капетани су с оклевањем напуштали Кадиз, јер су претходно гласали да остану у Кадизу. Капетани нису баш следили Вилневове команде, па флота није изашла у некој посебној формацији. Вилнев је цели 20. октобар организовао флоту и кренуо је у три колоне. Флота се припремила за битку и током ноћи су формирали једну линију. Следећег дана уочили су Нелсонову флоту од 27 бродова ван линије, Вилнев је поново организовао своју флоту у три колоне, али је променио мишљење и наредио једну линију. Као резултат имао је неједнаку формацију, мало раширену. У 5:40 ујутро британска флота је била 34 километра северозападно од рта Трафалгар, а француско-шпанска флота се налазила између њих и рта. У 6 сати Нелсон је наредио да се припреме за битку. Вилнев је у 8 сати наредио да се флота окрене за Кадиз. То је обрнуло распоред француске линије, а ветар је потпомогао нереду, јер би и искусније посаде имале проблема са маневрирањем у исправан поредак. Тек након сат и по успостављен је Вилнеов поредак, који је још увек био неправилан. Вилнев је био свестан да британска флота неће напасти на старомодан начин, кад се прилазило паралелном линијом и где би обрачун започињао спреда према назад. Знао је да ће се концентрисати на један део његове линије. Осим тога био је свестан и неискуства послуге и официра да се могу маневрима супротставити непријатељској намери. До 11 сати Вилнев је могао видети целу Нелсонову флоту у две паралелне колоне. Двема флотама био је потребан још сат времена да доћу једна до друге. Вилнев се трудио да формира линију, јер су се његови бродови налазили у неправилној формацији. Француско-шпанска флота је била око 8 -{km}- дугачка кад се Нелсон приближавао. Нелсон је имао 17.000 морнара и 2.148 топова, а Французи и Шпанци 30.000 морнара и 2.568 топова. Осим тога Нелсон је имао и шест бродова мање од непријатеља. мини|250п|Нелсон је погођен на палуби Викторије
Окршај Битка се највише одвијала по Нелсоновом плану. Нелсон је у 11:45 послао чувени сигнал заставицом "Енглеска очекује да сваки човек обави своју дужност." Нелсон је захтевао да се пошаље сигнал "Енглеска има поверење да ће сваки човек обавити своју дужност". Пошто једне речи није било у књизи сигнала порука је измењена. Флота се приближавала Виленеву у две колоне. Колону према ветру је предводио Нелсон на броду Виктори, а Катберт Колингвуд је предводио другу колону на броду Ројал Суверен од 100 топова. Нелсон је предводио своју колону бродова према предњем делу француско-шпанске флоте, па се окренуо према правој тачки напада. Колингвуд је лагано променио смер своје колоне бродова. Пошто је било мало ветра бродови су се кретали јако споро, па су водећи британски бродови били готово сат времена под ватром неколико непријатељских бродова. У подне Вилнев је послао сигнал да се нападне непријатељ. Британски адмиралски брод Ројал Суверен је први дошао до француске флоте, па је био под ватром са 4 брода пре него што је дошао до заставног брода Санта Ана под командом адмирала Алаве, на кога је испалио разарајућу салву са стране. Други британски брод у Колингвудовој колони Белејсл ушао је у обрачун са четири француска брода и остао је потпуно без јарбола. Није више могао да маневрише, а једра су покрила батерије. Брод је ипак пловио 45 минута док није дошао следећи британски брод да га спаси. мини|десно|Нелсонов кип на врху ступа на Тргу Трафалгар у Лондону мини|300п|Битка код Трафалгара (уље на платну) од Џ. Тернера (1822—1824) комбинује неколико догађаја током битке