Црепаја

Црепаја је насеље у општини Ковачица, у Јужнобанатском округу, у Србији. Налази се на прометном путу Панчево - Ковачица, и железничкој прузи Зрењанин - Панчево. Урбано је насеље, са свим погодностима за живот, које се интензивно развија. Према попису из 2022. у Црепаји живи 3866 становника. У националној структури преовладава српско становништво.

Овде се налазе Водица Св. Врача у Црепаји и Водица Усековања главе св. Јована Крститеља у Црепаји.

Историја Не постоје поуздани подаци о томе одакле Црепаји данашњи назив. Мало је вероватно да се име села може довести у било какву везу са чувеном породицом Цреповић из половине 16. века, која је важила као властеоска, па чак и магнатска са великим поседима у Банату. Назив села највероватније треба повезати са „црепуљом“, земљаним судом у којем се на примитиван начин пекло тесто пошто се затрпа у врућ пепео.

До данас позната најстарија историјска документа у којима се помиње Црепаја јесу Крушевски поменик, Пећки поменик и Пећки катастиг. По Крушевском поменику који има 169 листова, на листу 35 забележено је место „Црепаја“, а на листу 150 „Мала Црепаја“. Ни у једном листу овог поменика нису уписане године, а најстарији запис са уписаном годином налази се на листу 32 „Место Будимла в лето 7114 (1606)".Пећки поменик и Пећки катастиг Крушевском поменику.:35

Како је место Црепаја уписано на листу 35, може се претпоставити да је путовање калуђера по Банату уследило на самом почетку 17. века, дакле између 1606. и 1625. године. Монаси манастира Пећке патријаршије су 1660. године посетили обе Црепаје и домаћине кућне унели у свој катастиг. У Великој Црепаји записани су тада дародавци: Неша домаћин, поп Остоја, Ђурица, Нешко, Паки, Стефан, Урош, Павле, Велимир, Радован, Јеремија и Аранит. У Малој Црепаји помињу се приложници: Тома, Остоја, Стојко, Костадин, поп Филимир, Петруша, Петар и његов брат Пеша."Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1932.

На простору данашњег насеља Црепаја, након ослобођења од Турака налазила се коморска пустара Црепаја, коју су чиниле целине - Велика и Мала Црепаја. Насеље је опустело око 1700. године. Године 1773. била је још пустара "Мала Црепаја". Пустара "Велика Црепаја" била је годинама (1740-1749) закупљена од оборкнеза Стаје из Неузине, који је ту напасао своју стоку. Мала Црепаја, око старог Чола-башиног бунара из турског времена, је насељена Србима 1774-1775. године, да би ушла у банатску војну границу, Илирско-банатску регименту.Срета Пецињачки: "Панчевачки дистрикт 1717-1773. године", Нови Сад 1985. године Ту се населило око 1000 Срба из околине: Панчева, Јабуке (старе), Сефкерина, Ковина и Јарковца. Било је најмање још три накнадна насељавања Црепаје. Око 1800. године доселила се и једна група Румуна (банатске Хере). Први податак о становништву је из 1777. године када се каже да у месту има 136 православних домова. А 1791. године било је 1.185 становника. Према извештају из 1789. године у Црепаји је осим 164 граничарске куће, било од јавних зграда - православна црква и школа, обер-официрски стан и гостионица - свратиште са шупом. Када је 1797. године пописан православни клир у месту су записана два свештеника. Пароси, поп Илија Јосифовић (рукоп. 1768) и поп Михаил Илијевић (1789); поп Михаил се служио поред српског и са румунским језиком."Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

Добили су Црепајци 1875. године право на одржавање четири годишња вашара: 25. марта, 6. априла, 29. августа и 10. септембра, а сваке суботе недељна пијаца."Глас народа", Нови Сад 1875. године У Црепаји је 1886. године био активан Месни одбор Црвеног крста, којим је председавала Милиса Илијевић. Црвени крст је скупљао новац и ствари за српске рањенике, а све је то ишло у Србију, преко књегиње Турн-Таксис из Ечке."Застава", Нови Сад 1886. године Место је повезано железничком пругом 1894. године са Великим Бечкереком и Панчевом.

Црепаја је 1905. године била велика општина у Ковачичком срезу. Ту живи 4.925 становника у 946 домова, а Срби доминирају. Има их 4.765 православних душа са 931 кућом. Од јавних здања помињу се српска православна црква и четири школе, од којих су три комуналне а једна државна. У Црепаји постоји ПТТ комуникација и жељезничка станица.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године

Крајем 1918. године Коло српских сестара у Црепаји под председништвом Олге Дурсе, дало је прилог у новцу и храни за сиромашну изгладнелу децу.

У Црепаји је 25. новембра 1926. године одржан велики опозициони збор лидера Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића. Радикали су изрежирали контрамитинг, и дошло је до великих немира и сукоба између присталица двеју странака, испао скандал који су били осуђени у јавности. Потукли су се испред бине, народни посланици Панчевци, Лаза Шуваковић и Дуда Бошковић. Једне септембарске ноћи 1929. године лопови су опљачкали црепајски млин власника Саве Стејића, и на двоколицама однели у атар села и разбили Вертхајмову челичну касу, тешку 300 килограма."Време", Београд 1929. године У Црепаји је умрла 14. новембра 1933. године, најстарија становница села Персида Бранков, стара 104 године. Учитељице и девојке у Црепаји основале су 1937. године женски хор. Хоровођа је био Лаза Илијевић, а његова супруга Беба певала у хору. Поред осталог певали су пред микрофоном београдског Радија."Политика", Београд 1937. године Лаза Прванов лидер "Борбаша" у Црепаји је 1936. године победио на општинским изборима, и затим цео месни одбор ЈНС, превео у Стојадиновићеву странку ЈРЗ. Дана 10. јануара 1938. године у Црепаји је одржано Другарско вече месног Удружења четника, на којем је био и говорио славни комитски војвода Коста Пећанац."Правда", Београд 1938. године Црква Светог Успења је оштећена у пожару 17. јануара 1940."Политика", 18. јан. 1940. Општина Црепаја је 1940. године добила електрично осветљење, након стечаја расписаног крајем 1939. године. У фебруару-марту 1941. била је велика поплава од подземних вода, сватови су у цркву морали ићи чамцем,"Политика", 7. март 1941. срушило се преко 50 кућа."Политика", 16. март 1941.

Црква и школа thumb|left|Основна школа у Црепаји мини|275п|Црепаја на разгледници Православно парохијско звање у Црепаји, је основано 1774. године. Црквене матице крштених се воде од 1798. године, а матице венчаних и умрлих од 1800. године. Први свештеник поп Лука Илијевић, који је 1774. године дошао са насељеницима из Иланџе, службовао је до 1795. године. Њега је заменио син Михајло (парох 1795-1819). Прва црква у Црепаји саграђена је код старог бунара 1776. године, две године после оснивања села. Црква је постојала све до 1822. године, када је почело зидање данашње цркве без торња. Торањ је дозидан 1835. године а унутрашње осликавање завршено је 1860. године. Иконостас цркве урадио је академски сликар Јован Поповић. Црква је споља оправљана 1924. године када је расписан стечај на мањак. За зидарски, лимарски и сликарски посао трошак је по предрачуну износио 83.130 динара."Време", Београд 1924. године Капела посвећена Св. Кузми и Дамјану, у атару на потезу Зелдош, грађена је 1928. године. Друга капела, она на потезу Стари виногради настала је још у 19. веку, а посвећена је празнику Усекованију. Оба парохијска дома су из 20. века.Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. Године 1846. у Црепаји (Czrepay) је било 4100 православаца, а у три парохије служили су свештеници: Павле Илијевић, Евтимије Јосиповић, Арон Кнежевић док је капелан био Теодор Поповић. Почетком 20. века црква је у добром стању, порта је заграђена а гробље је општинско. Ту је било изборно место посланика за црквено-народни сабор. У црквеној ризницу се налазе старе књиге попут, Минеја руског из 1707. године, и Србљака из 1765. године. Постоје две парохије, прве и друге платежне класе, нема парохијског дома а парохијска сесија (2) укупно износи 71 кј. земље. Председник црквене скупштине је Мита Глуваков, а црквено-општински посед износи 117 кј. земље. Свештенство чине 1905. године: поп Венијамин Радованчев парох и протонамесник, родом из места, и ту већ служи 32 године, а капелан је поп Јован Чудомирић родом из Алибунара, ту од 1901. године.Мата Косовац, наведено дело мини|250п|Мапа општине Ковачица Прву школу Црепаја је направила 1777. године, а школску децу је учио поп Лука.Срета Пецињачки: "Граничарска насеља Баната (1773-1810)", други том, Нови Сад 1985. године У православној народној "тривијалној" школи 1846. године било је 445 ученика, са којима су радили учитељи Трифон Радованчев и Сава Арсенијевић. Црепајачка школа је од 1876. године комунална, и има 1905. године четири школска здања са школским вртом. Расписан је 1882. и 1885. године стечај за место учитеља у српској општинској школи у Црепаји, са платом годишњом од 500 ф. Априла 1884. године постављена приправница у школи у Црепаји, учитељица Софија Косанић. У "Црвеном крсту" су 1886. године биле активне обе црепајске учитељице Софија Косанић и Даница Ђакова, као и државни учитељ Антон Шмит. Године 1888. у Црепаји су српски учитељи Љубомир Ђурин (ту и 1879) и Светозар Бајић. Ђурин је био претплатник Змајевог шаљивог листа "Стармали" 1879-1889. године. Бајић је био сарадник часописа "Стражилово" 1886-1888. године. До 1890. године учитељица у Црепаји била је Даница Ђакова (ту од 1884). Учитељско тело 1905. године чине: учитељ Сава Алексић који је и управитељ, родом из Фердина, служи 11 година у месту; учитељ Љубомир Ђурин родом из Црепаје, служи 31 годину у месту; Душан Илијевић родом из места, ту је три године; учитељица Софија Косанић удата Ђорђевић, родом из Панчева, служи ту 22 године; Косара Илијевић рођена Димитријевић, родом из Сомбора, служи 16 година у месту; учитељица Олга Дурса родом из Вршца, ту две године; забавиља Јулка Ивков рођена Димитријевић, родом из Сомбора, служи у Црепаји већ осам година. Учитељ државне школе у Црепаји је у то време Богољуб Радуловић. Полазило је тада 77 деце у забавиште, 528 ђака у основну и 257 ученика старијег узраста у пофторну школу.

Лазар Илијевић (1855-1888) српски народни учитељ рођен у Црепаји. После пет разреда реалке у Панчеву, завршио Учитељски течај у Сомбору. Радио девет година до смрти, као учитељ у Чакову. Био је одушевљен за свој позив, вели родољуб и друштвено активан. Учествовао је у оснивању чаковачких, читаонице и певачког друштва, чији је био тајник (секретар)."Школски лист", Сомбор 1888. године У црепајској школи ученици четвртог разреда основне школе, су 1933. године по упутству учитеља Михајла Тодоровића израдили веома лепу и прецизну карту Краљевине Југославије, чија је површина износила чак 12 метара квадратних."Време", Београд 1933. године За награду њих 114 ученика су 1934. године, ишли на екскурзију у Београд, где им је била домаћин редакција дневног листа "Време".

У месту је 1838. године отворена и Немачка тривијална школа, у којој се учило на немачком језику.Андрија Огњановић: "Граничарске народне школе и њихови учитељи на територији Војводине од 1774. до 1872. године", Нови Сад 1964. године Сликар Урош Предић из Орловата је похађао ту трогодишњу немачку "нормал" школу 1866-1868. године, да би четврти разред завршио у панчевачкој школи 1869. године. Предића су уписали у Црепају, где је становао код ујака трговца Илијевића, да би овладао немачким језиком, спремајући се тако за захтевну гимназију у Панчеву.Радоје Драшковић: "Чика Урош", Орловат 2013. године

Знаменити Црепајци: др Лазар Секулић, рођен 1861. године, књижевник, културни радник Јован Стефановић Виловски (1821-1902), официр, књижевник Њагул Александар, рођен 1911. године, књижевник, песник Живановић, рођен 1847. године, аустроугарски генерал Ксенија Илијевић (1923-2005), сликарка и педагог Олга Познатов (1933-1996), српска глумица

Демографија У насељу Црепаја живи 3.898 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,6 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 1.607 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.